On: E, ceo dan sam po bio na faxu, jel imaš nešto za has?
Ona: Ima ova pita, mada stoji 3 dana.
On: Daj pite, znam da imaš, hehe....Uuu, ali je dobra.
Ona: Pa mama kad napravi...
On: Kaži majci da odmah može da se udaje. Što mi uzimaš tanjir?!

-O gde si čoče, kako žena, deca, poso, kuća, jebe li se šta?
-Ma pusti me u mater, kasni mi plata već tri meseca, šetam po ceo dan, da ne izazivam ženu kući.
-E moj ti, pa ne može i da se radi i da se prima plata.

Fudbaler br. 1:"Pa prva utakmica je bila tek prvo poluvreme ovog dvomeča. Mislim da..da...da... da smo spremni i psihički i fizički da damo sve od sebe, da...da...damo 101% svoje snage. Sigurno da se protivnik neće predati i sigurno da...da...da...nas čeka teških 90 minuta. Nadam se da ćemo mi izaći kao pobednici i da..da...ćemo mi na kraju slaviti"

Fudbaler br.2: "Svakako da...da...još ništa nije završeno. Čeka nas još jedno poluvreme lavovske borbe... Mi smo maksimalno spremni, maksimalno skoncentrisani, daćemo i više od svojih mogućnosti. Sigurno da...da...da...protivnika ne treba potceniti, ipak je to jedan iskusan tim...sastavljen od iskusnih igrača...Ipak, nadam se da će publika biti naš 12. igrač i da će nas nositi do...do pobede."

Fudbaler br.3: "Sigurno da..da........COPY/PASTE"

-Čoveče, sinoć vidim Mitra šeta sa nekom vr' pičkom.
-Ne seri!? Onaj Mitar?! Mitar Černobiljski Šrek?! Jebo te, pa njega su daunovci od plastelina pravili, mora da je neka iz UNICEF-a došla da ga pokupi, drugog objašnjenja nema.

Šta da uradim? Da proturim glavu kroz šiber, proderem se Jabadabaduuuuuu i zaverglam nogama?

Večernji izlazak društva koje je u gotovo istom sastavu već više godina. Već se previše dobro znaju i nema iznenađenja. Vreme se sporo vuče, svi nešto ćute, smoreni. Bleje uz pivo, vrte okolo glavama ne bi li uočili nešto zanimljivo što bi ih trglo iz letargije. Konobar vešto nosi piće kroz gužvu, nema naznake da će prosuti tacnu na nekoga i tako malo razbiti monotoniju.
- Kad će da se smrkne, da polegamo – mlako konstatuje neko iz društva. Poneko se obazre na ovu rečenicu kratkim pogledom, pa po inerciji ispije gutljaj piva. Rečenica se izgubi u žamoru kafića i sve se nastavlja u istom, smaračkom stilu. Svima na licu piše da bi rado što pre okončali ovaj dan, ali neka nevidljiva sila kao da ih je prikovala za stolice i ne da im da odu. Kao da čekaju da se dogodi nešto senzacionalno, nešto za pamćenje.
Ali, ništa se ne dešava...

1: "Zamisli bre sta mi je uradio,nakon svega sto sam mu pruzila,on mi tako vraca!"

2:"Ma opusti se,on je zivi dokaz da govna mogu da hodaju."

Šta kažeš, ulaz 40 evra?
E za te pare ima sve da pijem i da pišam redom...

- Gile kako je na poslu, i dalje si u onom kiosku?
- matori radim da zaradim za pištolj da se ubijem..a ne ide mi od ruke, plata mi 20 iljada a prevoz i hrana 25..
------------------------------------------------
- ministre kako je na poslu?
- ništa me ne pitaj, muka živa!
- što bre, visoka plata, službeni auto..?
- radim da zaradim za pištolj da se ubijem, stiso nas Vučić, moram da budem u osam na poslu, a i ovi iz menze nam uvalili kurac digli cenu Karadjordjeve na 130 a kafu opalili na 50 din..

Drug: Aaaaaa, kakva si ti budala...Slupao si auto na putu za posao. Tamo si dobio otkaz zbog kašnjenja. Kada si izlazio iz firme, posrao te golub. Na putu do kuće su te opljačkali i kada si stigao kući, čuo si poruku na sekretarici da te je žena ostavila zbog poštara Pere...hahahaha...
Ja: Da li treba i gaće da skinem ili ćeš me ostaviti na miru?

-čuješ donje kurčje puklo od male moštanice.
-da mi ga je malo više žao reko bi da me boli kurac!

Debeli, da li sam možda trebala da kupim one druge?
Koje bre druge? PA STOTINE SI IH PROBALA, ko da se ja sećam.
Pa one , znaš , tamo blizu Kneza, što sam se tri puta vraćala.
Ma pusti me ženo, razmišljaćemo o tvojim cipelama kad opet dođe red na kupovinu, a i u ostalom te ti donbro stoje!Zar nisi juče bila srećna kad smo ih kupili?
Pa jesam, ali...