je danas veoma teško pronaći.

Veoma se razlikuju uzori koje bi nam roditelji odabrali, od onih koje nam nameću mediji.

Roditelji su u konstantnom naporu da ukažu na pogrešne uzore, mediji su u frci da nam prikažu najisplativije, deca su u prilici da prihvate ono što je na dohvat ruke...

Ono što nam kaže dobra vila kad imamo košmare. Ono što nam kažu na javi kad smaramo.

Kad nam je dobar, svi verujemo u njega. Kad nam je loš, onda niko ne veruje u njega.

Izjava koju nam daju bas oni rodjaci, koji nas strasno nerviraju. Mislim da time zele da nam zaprete da ce nase dete bas na njih liciti.

Oni cigusi što nam mahanjem ukazuju na prazno parking mesto, ili nam istim pomažu da se isparkiramo tražeći za uzvrat nešto siće da imaju za lepak.

Činjenično stanje. Ono što bi trebalo da nam govore dok smo mali. Onda ne bi gledali kroz prozor, nestrpljivo čekajući rodu koja u kljunu nosi dzak iz koga nam maše mali brat.

Rečenica koju izgovaramo kada probamo da se provučemo u gradskom po principu "imam samo krupno hiljadu, neće mi naplatiti" ali nam to ne uspe pa nam vozač vrati kusur u novčanicama od 10 i 20 dinara.

Rečenica kojom zaključimo:
1) Ili da nam deda nudi rakiju
2) Ili da nam je deda pedofil

Sinonim za "ništa". Obično se koristi kada je "ništa" tačan odgovor na pitanje "šta ću da dobijem", kao marginalno manje vulgarna varijanta izraza "dobićeš kurac".

Voz osmišljen i korišćen specijalno za potrebe Josipa Broza Tita. Pošto je opšte poznato da je bivši nam precednik bio veliki ljubitelj dukata, njegovi domišljati pioniri došli su na ideju da mu u to ime prirede jedno malo iznenađenjce u vidu plavog voza. Elem plavi voz se sastojao od neizmenično poređanih topdžija i furundžija, biserno plavih kosica (a la Milan Stanković) koji su se nadovezani jedan na drugog njihali i đihali k'o parna lokomotiva.

Nostalgija je vreme za kojim zalimo misleci da nam je tada bilo bolje, a to za cim zalimo, sprecava nas da nam sada bude dobro.

Vapaj paćenika prinuđenih da se u julu i avgustu voze u trolejbusima GSP-a (tip ZIU-682) na temperaturi koja je za oko 20° C viša od one napolju. Iako iz GSP-a stižu neuverljiva objašnjenja ove paranormalne pojave tj. da je sve posledica dotrajalih otpornika u podu trole, u narodu se uvrežilo više teorija:
1. Vozači trolejbusa zadovoljavaju svoje sadističke porive tako što već u maju zablindiraju prozore, leti namerno uključe grejanje, za svaki slučaj zaključaju kabinu i sa mokrim peškirom oko vrata zadovoljno posmatraju kolabiranje i jauke putnika;
2. Trolejbusi su proizvedeni u najzabačenijim krajevima Rusije gde caruje večni sneg i led, tako da postoji samo opcija grejanje tokom cele godine;
3. Teorija zavere ( „hoće da nas satru“)- ispod sedišta izbija najžešća jara, te iskusni stariji putnici stoje pored rupe na podu- što veća to bolje, a naivno zaletanje omladine na užarena sedišta prouzrokuje nepovratno oštećenje reproduktivnih sposobnosti Srbadije oba pola;
4. Reč je o nemaru i rasipanju energije u stilu „ima se- može se“. Zato nam je država i propala, jer nismo naučili da štedimo;
5. Da nam bude prijatnije kada izađemo napolje na 45° C.

Izraz kojim se najčešće koristimo kao uvertirom u neko tugaljivo lamentiranje nad vlastitom sudbinom koja nam je okrutnom igrom uskratila ono nešto. E, upravo to nešto nam nedostaje za postizanje potpune i istinske sreće.

Obično izgovaramo kada nekom ne verujemo u ono što nam priča. Ribarske pustolovine i ostale izmišljotine koje nam izgovara nikako se ne sudaraju s našom inteligencijom pa moramo da mu skrenemo pažnju da to što govori nije istina, ali na ovakav, pomalo blag način, čisto da se ne bi uvredio i kako bi nam on sam priznao da to ne može biti realno.

Užasno otrcana fraza koju mnogi koriste kao izgovor za nešto što nam ne valja danas, celu deceniju posle pomenutih godina. Logičku vezu izmedju datog problema i sankcija je često nemoguće pronaći.

Kad nam dojadi da gledamo nekog kako se pati da nam završi neki posao, tad obično kažemo 'uzimam stvar u svoje ruke'.
Ta izjava nekad može da znači i da čovek samo ide to toaleta...

Lizalica bogatih. Kod nas je Chupa Chups kostao kao 4 obične lizalice, pa nam roditelji nikad nisu dali da ih uzimamo.

S neba pa u rebra je fraza koja se koristi kada nam se desi nešto iznenadno, neočekivano nešto što u tom trenutku nismo mogli ni da zamislimo da će nam se desiti.

Priroda je odredila da muškarci od datuma pamte jedino Mijatovićevu prečku i Bari devedes'prve. To je to.
Nismo mi žene, pa da pamtimo kad nam je prvi put u braku nestala voda, kada nismo platili prvi račun za struju ili kada nam je kučetu rođendan...
Ovom frazom bi mogao da upotpuniš događaj, jer kad si već zaboravio, dodaj i ovo ili kupi poklon za samog sebe, nek' zna ko ore traktorom, a ko trči po vodu.

''Nenamerni'' lapsus, koji nam se otme kada nam u posetu dođe prijatelj, koji je već ustanovio da se kod tebe krije pozamašna količina dobrre.