Odgovor na - ko prizna pola mu se prašta .

Ja sad kao jedan bedni duplikat, iako sasvim pristojno složen, ne mogu baš reći kada se to desilo ali mislim da je bilo one treće noći po Novoj godini ili tri noći pre, ne znam, al znam da ga je votka očistila do kraja, mada nije ona kriva, bila je samo pista, pomagač, i vodič i tada je transcedencija mogla lagano da se obavi negde u progradskim njivama, na ničijoj zemlji, koje ni u katastru, volšebno, nema. Tu se to obavilo, čim se šuma sikamora razišla, nad gradom blizanačkog imena, među smrznutim granjem i tvrdom zemljom pod Velikim i Malim kolima koja su se okretala i jurila jedno drugo - ah veseli medvedi, pa su odjednom zastali, stresli se i ogolili u dva pauka grdna: pauk veliki ženka i pauk manji mužjak koji se koprca u njenom smrtnom zagrljaju i trese zvezde sa sebe, malobrojne, zglobove, u ropcu, dok ne ostane da visi u njenim čeljustima ispražnjeno sazvežđe i medveđa koža.

I sve je posle nestalo samo ostade da titra isprekidana granica malooznačenosti u nekom nebljom primitivnom fotošopu - undo opcija onemogućena - nego samo bledi nestalošću ta ljuštura, prazna košuljica ostala iza te kratke i grozne igre.

E tada se nešto desilo i ovde dole, ali ja kao jedan, ajmo reći, beležnik, pogled osvešćen, programčić ostavljen da završi neke birokratske poslove koji se tiču buđenja, uspavljivanja i ulupavanja preostalih 18000 do 19000 okretaja oko svoje ose to ne mogu opisati, samo znam da je bilo grozno i ogromno i ne do bog nikom a daje ga svakom, zlobnik.

Nekao sam sišao u grad, pomalo iscepan, prljav, iscprljen i teturav, sreo sam davnog druga kojeg posle toga uopšte nisam viđao: on je bio kivan na nekog i stalno je ponavljao a jebem ti, ne sme čovek ni da se napije, jebem ti život, jebem ti sve, šta je ostalo čoveku, jebem ti život, kapirao sam da teši možda mene pošto ko zna kako sam jadno izgledao, mada je meni već tad bilo svejedno, čak mi je bilo i smešno i drago da gledam to njegovo psovanje i prenemaganje.

Posle se votka vratila po poslednji trzaj pa sam hteo nešto da bacim u potok, neki trokraki predmet, kao amajliju neku, znam da smo se malo rvali i ubeđivali i nekako me je sprečio i tutnuo to nazad u grudi, tu poslednju kartu.

Fraza koja se upucuje nekome ko nas sve vreme smara sa pitanjima o nekim ljudima za koje nama savrseno puca ku**c, obicno da li je neko bio u vezi, koliko dugo, kako, gde, sa kim, je su li imali sex??? Uglavnom upucuje se smaracu koji je toliko znatizeljan i radoznao da bi majku prodao samo da sazna ko je sa kim spavao, da ne kazem j*bo se sa nekim!

U moru postavljenih pitanja od strane intelektualnije osobe svako se teško snalazi. Neke su toliko uporne i dosadne da su spremne satima da dave o jednom pojmu koji je njima lak i uobičajen dok nas prvi put sreće sa tim. Najčešće, jer nas ne interesuje baš mnogo ta sfera života ili oblik znanja koji poseduje smorina sa kojom smo primorani da razgovaramo tog trenutka. U nedostatku preciznog i donekle jasnog odgovora, moramo da mu kažemo da smo taj pojam negde čuli i znamo šta predstavlja, ali mi imamo drugačiji naziv za to i da nam je njegov pojam poznat, sasvim dovoljno, ali ne toliko za kojekakvo šire polemisanje i višesatno naglabanje...

Najcesci odgovor djaka ili studenta na pitanje da li je ucio nesto.

Rečenica koja veoma lako natera muškarca na pomisao da možda padne i neki anal predveče.

Uticati na nekoga nadsvjesnim uvredama koje apsolutno nemaju veze sa zdravim razumom, dok se taj neko na kraju ne zapita: "Ko je ovdje lud?".

Rečenica koju često čujemo od ženske osobe. Šta god da kupi i po bilo kojim cenama uvek je malo!

Reči koje će svakoga ko izigrava nečijeg roditelja sa pitanjem "Gde je?" odvratiti od daljeg ispitivanja.

Često pravdanje za one koji su ispali iz forme, kada posle par pića počnu da žmirkaju ili da ukrštaju u osmicu.

Izraz koji se koristi kada hoćeš nekom da kažeš da nisi glup i da razumeš da te dotična osoba laže.

Izraz koji se koristi kada neko nekome hoćete da objasni da nije baš totalni retard!

Nemam kredita da te zovem.

Mada, sve i da imam, ne troše mi se impulsi na tebe. A ni SMSovi.

Način kupoprodaje stanova u prizemlju u Veneciji.

Kulturan način, da se širem društvu predstavi izgled nepoznatog ženskog objekta.

Стандардна и помало симпатична изјава
вране пре но што крене да кљује.

Odgovor saobraćajcu na pitanje:"Dal' ste videli znak za ograničenje brzine".

Usklik na koji te redovno opominje majka, kad ti u neko prolećno jutro, posle iznenađenja sa pijace, donese prve rotkvice i ti treba da zagrizeš prvu malu, crvenu u toj sezoni.

1.Deo pesme Vatrenog Poljupca.
2.Upozorenje drugaru pre nego što obavi malu nuždu.

Vrhunac moljakanja i šlihtanja. Takođe replika koju Duško Dugouško upućuje Simi Strahoti, u nekoj od svojih avantura. Kako je većina dece na ovim prostorima gledala ovaj crtani film sa maestralnom sinhronizacijom, ova rečenica je ostala urezana u svesti, pa se ispoljava u trenucima kada sva druga prenemaganja ne urode plodom. Nisam siguran kako glasi original, ali pretpostavljam da je ovaj kao i mnogi drugi biseri delo prvodioca.