Rečenica iz kultnog filma "Maratonci trče počasni krug", a u Srba prerasla u specifičnu vrstu kletve. Postoji tri stadijuma iznerviranosti. Prvo ide psovanje dotične osobe, zatim idu standardne kletve (najčešće uključuju nekakva predvidjanja o semenu i plemenu persone koja je uzrok frustracije), a onda, kada krene bela pena na usta i zakovrtanje očiju, sledi ova kletva. Ako bismo poredili sa komparacijom prideva, ova keltva je definitivno superlativ.

Vrlo bitan deo scenografije svake latino sapunice. Naime, kada glavni junak (bio muško ili žensko) nakon uspešne operacije očiju progleda, prvo što vidi nakon skidanja poveza su beli venecijaneri na prozoru bolničke sobe. Nama (gledaocima) se tu na trenutak učini da operacija nije uspela (vidimo samo zaslepljujuće belo) ali kamerman nam polako izoštri sliku i mi shvatimo da je operacija ipak bila uspešna na opšte zadovoljstvo.

Rečenica koju nikad niste i nećete čuti na kraju bilo koje kulinarske emisije, nebitno da li je izgovara glavni kuvar ili rendom estradna zvezda koja je došla da pokaže svoje umeće u pravljenju kajgane ili kakve druge kuhinjske lucidnosti u vidu rezanaca s makom. Degustacija prvog zalogaja krkanluka u ovim emisijama uvek je propraćena muljanjem hrane po ustima, bečenjem očiju i zveranjem u plafon studija i reflektore, uz preživarski otegnuto „Mmmmm...“. A možda je priča drugačija kad se ugase kamere.

Kažu da je pre rata u beogradskom ZOO vrtu bila lavica Bakida, koja je bila veoma nervozna i po ceo bogovetni dan šetala levo-desno po kavezu. Po njoj je nastala izreka koju su naši stari koristili za nekoga ko od nervoze ne može da se skrasi, pa šeta tamo-'vamo.
- Sedi bre, šta mi tu šetaš ispred očiju, k'o lavica Bakida.

Svaka bogata "señora" u latino serijama, kada joj nešto nije po volji, pa svojim zlokobnim pogledom šara po okolini, prži li prži, a gromovi joj sjakte iz očiju.
Nikako, ALI nikako, ne gledajte joj u oči, čak ni preko TV-a, inače će vas pretvoriti u pihtiju!
Usled predoziranja serijama, čudo božije da svako od nas ima bar po jednu komšinicu, koja nam ničim izazvana, kroz prozor, prosleđuje iste takve poglede.

Skupina ljudi koji se lože na masne viceve, stalno se smeju, kao da rade nešto lepo i zanimljivo, a u stvari u najboljem slučaju mastiljare po nekim kancelarijama. Najiritantnije od svega je taj entuzijazam koji im sjaji iz očiju, verovatno jer se krešu po wc-ima dan i noć. Često flertuju i pale se kad koriste zamenicu ga. E, i još nešto, jedni druge oslovljavaju retardiranim nadimcima koji se završavaju na "če"

Medikament koji ce vam doktorka Estera iz Studentske Poliklinike obavezno prepisati ukoliko joj padnete saka i to za sledece bolesti: Reuma, isijas, spondiloza, opadanje kose, seboreja, perut, slomljen kuk, iscasena karlica, natecena nadlaktica, temperatura, kasalj, suzenje iz ociju, proliv zut, proliv zelen, ekcem na saci desne ruke, urastao nokat na palcu desne noge, akutne gluvoce i poslednje, ali ne i najmanje vazno kao jako kontraceptivno sredstvo.

Iz nekog razloga, smatra se tradicionalno dobrim mestom za streljanje. Osuđenik se postavi leđima okrenut zidu suočen sa streljačkim vodom, a crtani filmovi nas uče da bi trebalo da ima povez oko očiju i cigaretu u ustima. Poslednja želja nije naglašena, mada bi većini sigurno bila da bude sa druge strane zida u momentu kada streljački vod bude radio svoj pos'o.

Nalazi se na glavi, odmah iza očiju, a gubi se negde kod korena kose. Neki učenjaci tvrde da baš kod korena počinje, ali tu debatu prepuštam učenim ljudima. Može biti malo, veliko, ravno, zaobljeno, lepo, ali uglavnom ružno. Kažu da visoko čelo znači pamet i mudrost, a nisko ono suprotno, dok postoje i neki koji tvrde da je čelo muzički instrument.

Jedan, na Balkanu široko rasprostranjen, oblik međuljudskih odnosa. Javlja se prilikom interakcije običnog smrtnika i njemu superiornog "partnera". Ispoljava se u vidu odjebavanja, maltretiranja, ignorisanja i sl. Njegove posledice se manifestuju kroz smanjenje nivoa tolerancije i rast želje za nasiljem, u vidu kopanja očiju i lomljenja kostiju.
Osoba koja se bavi izdrkavanjem u narodu je poznata kao drkoš (vidi profesor, pandur ili šalteruša), a nivo izdrkavanja je, naravno, proporcionalan mestu na društvenoj lestvici.

Nebitno je gde se nalaziš i gde si se uputio, ako imaš ovo čudoviše na licu ono se uglavnom nalazi na najvidljivijem mestu - čelo, nos, pored nosa, između očiju... Mogućnosti su beskonačne, kao i njihova moć da od lepe/relativno lepe osobe napravi ruglo. Nijedno oružije nije dovoljno efikasno da ih uništi. Čak iako uspeš u tome, lice će se naljutiti i izroditi još jedno, verovatno mnogo veće čudovište.

Društvo iz Niša, bavi se istraživanjem najstarije istorije Srba. Društvo je dobilo ime po najobožavanijoj boginji Starog sveta. Osnivač i predsednik Sorbone je Radojica Radošević, penzionisani pravnik koji je dugi niz godina proveo u policiji. Cilj ovog društva je otkrivanje istine o četrdesetdvovekovnoj istoriji Srba koju zvanična istoriografija, kojom dominira Bečko-berlinska istorijska škola (koja, naravno, ignoriše srbske istine) vekovima tendenciozno krije od očiju čitavog sveta.

Sve u svemu, gomila ludaka.

Način na koji su se nekad odvijali dueli, junačke ariste-e, oči u oči, i neka bolji pobedi.
I dalje je enigma to da li je dužina mača predstavljala ikakvu prednost, ili su ipak tehnika i umeće presudni.

Kako god bilo, istisnki poštivaoci starog načina ga i dalje primenjuju u tami svoje sobe. Usavršivši ga do savršenstva, tako da vizuelni kontakt očiju i nije potreban.
Ali i dalje je otvoreno pitanje šta čini šampiona?
Oružje ili tehnika?

Verovanje suprotno verovanju o crnoj mački. Naizgled, kako TANJUG saznaje i Rejters nalaže, došlo je do saznanja, da kad vidite belog slona, znajte da ste pravi srećnik. Spasićete i sebe i zemlju u kojoj živite. Tako da, ako nekad slučajno u Šumadiji zapazite kako vam klempava napast prelazi ispred očiju, nemojte se uplašiti. Ne pokušavajte ni da bežite! Znajte da ste vi naš novi izbavitelj iz dugova, krize, ratova, stradanja, gladi i umiranja.

Idiotski deo operativnih sistema,da u izuzetno zajebanom i emotivno nabijenom trenutku kao što su da te istovremeno napadnu 15 karakondžula dok igraš igricu u 3 ujutru u mraku,ili u trenucima neverice fudbalskog rezultata koji ti je oborio tiket udaraš 45 tastera u isto vreme,kako bih barem malo iskalio bes i ljutnju,prekida sve radnje i stavlja neki pederski prozorčić ispred tvojih očiju,dok kompjuter pišti kao alarm za vazdušnu opasnost '99-e godine.

Mala dlakava većinom buvava, puna krapelja, šiljo-ušata, stvorenja piskavog glasića, buljavih očiju i elegatnog aristrokratsko-snobovskog hoda. Služe da bi pravile društvo čoveku i ako to one same po sebi to ne žele da rade. I ako na prvi pogled umiljate njihov svet se zapravo vrti oko njihovog malog štekarskog, sebičnog dupeta koja je jedana mala rupica ispod uvek podignutog repa, koji ako si ponosni vlasnik ovog drekavca primoran stalno da gledaš.

Osobeni znaci. Svaka osoba ih ima. Ono po čemu prepoznajemo jedni druge, boja očiju, oblik nosa, figura, rumeni ili bledi obrazi, specifičan osmeh ili glas. Ali ipak postoje i ljudi koji sa kojima se upoznajemo svaki put kad ih sretnemo. Prosto to su ljudi na kojima naše oko nije u stanju pronaći ništa što bi poslalo mozgu kao karakteristiku po kojoj bi ih registrovao.

Neverovatno iritantna linija koja ostaje za brisačem prosečnog "Yuga" u kišnoj sezoni.
Svaki vozač ovog automobila biva suočen sa ovom nemilom činjenicom koja se javlja ukoliko su brisači stariji od 17-20 dana (kod novih brisača se ovo nikad ne dešava).
Interesantno je što se ta linija uvek nađe baš u visini očiju i nemoguće je da se normalno gleda nez abnormalnog savijanja vrata.

citajuci ovo... samo uvidjam koliko su ljoodi ograniceni... dakle emo skraceno od emotion... grupa ljoodi (obicno tinejdzera) koji imaju depresivan pogled na sve... nije tacno da nikada nisu srecni i nije tacno da se obavezno seku... ne nose svi frizure preko ociju, to su samo emo pozeri... emo ljoodi su skroz ok... emotivci...

Ili "junibrau" je skup dlaka koji se nalazi iznad očiju i prostire se od jednog kraja oka do drugog. Obrvu imaju, najčešće, osobe muškog pola, jer za pincetu ili nisu čule ili smatraju da su suviše mačo da bi je koristile. Te osobe često izgube kosu pre vremena, ali im ostane ovaj zanimljiv ukras na licu, koji mogu, sa setom, timariti.