Uspeti u životu i postati neko i nešto, a opet ostati nepromenjen i dosledan sebi, ne izvitoperiti se pod teretom uprtih očiju. Izdići se iz rulje i sam tim distancirati od žgadiluka i gadosti sa njim uvezane. Rabota na koju se retko ko usudi, a još ređe ko uspe u tome, jer da bi izgradio ime moraš napustiti običaje, biti ludo pametan i skoro pa glupav da rizikuješ odbacivši sve, i biti sposoban da ponovo izgradiš, jednom rečju - obrnuti krug, a za to se mora imati hrabrosti, i to one najveće: da se odbace šarene laže, strah od kazne za nepoštovanje bapskih dogmi i da se progleda svojim očima. A međ' svetom je oduvek bilo više kukavica nego glupaka.

Postati neko i nešto, a ne glumiti besne gliste i parati nosem oblake - e tu se, bato moj, pada - odoleti izazovu pišanja po sirotinji mogu samo izrodi čovekovog semena, e tu je mesto gde pravi razlika između lika koga je opizdio pot asova i malo lude sreće i tu je gde je, i čoveka, koji je zaista poseban: po svim faktorima izrod iz statistike koja opisuje plebs, koji ne jebe živu silu, koji je rođen da fura po svome, i kad je bio sasvim sam u svojoj borbi video jasno svoj cilj i kada je logika padala, preživeo sito i rešeto, i konačno ostvario.

Izgraditi ime je glagol koji ipak živi od žgadije, koja priča, i u bunilu trabunja o delima Posebnog, ali poput pećinskog čoveka koji se bojao i divio vatri a ič nije razumeo, žgadija se pomalo divi, ponajviše boji, a vrlo malo razume. Rulja priča o jedino o onome šta vidi i opipa svojim masnim prstima, a poštuje jedino ono čega se boji. Onaj koji je izgradio ime nikada nije pričao, živeo je i video neke stvari i mnogo pre nego što je rulji postalo očigledno. Tu je sva razlika.

Domunđavanje očima u situacijama kada nije zgodno da se komentariše. Nos može da posluži kao džojstik.

Najzajebaniji nemački oficir u ratnim filmovima. Bogotac.
Visok, plav, baršunaste kose sa talasastom frizurom... ili fura fazon Gargamela.
Taj ne jebe Hitlera ni dva posto ako misli da nije u pravu. Zna da ga je puklo ludilo i želi da spase svoje vojnike i ranjenike.
Ko god da stane ispred njega gleda ga sa strahopoštovanjem. Pogled arijevsko plavih očiju tera kolena da klecaju i da glas zadrhti prilikom izgovaranja njegovog čina. Temperatura u venama, oko nule...
On zna kako da prejebe partizane.
Zna koju kurvu trsi inspektor Mišić, Isa... zna od koga Mikula uzima rakiju... sa Misircem je na prst u bulju...
Faca nemačke vojske.

Naredjenje slatkorečivog zemljoradnika svojoj ženi kada krene da zabušava u sadjenju.

Najbolji indikator bračnog stanja određene osobe.

Stil šminkanja.
Kreč umesto pudera, lice bledje od od stolnjaka opranog Arielom. Pored nje Kasper izgleda preplanulo. Kreon masno crno oko očiju, ali bogami i oko usta. Crni lipstick obavezno. Šraf sa maticom umesto pirsinga, zašto da ne! Još je "kulje" ako ima dva-tri.

Istovremeno i nadimak za žensko čeljade koji fura isti fazon. Analogija na ženu iz porodice Adams. Darkerka u punom smislu reči. Toliko je "dark" da kenja šišmiše!

Dalji opis osobe je nepotreban, slika govori za sebe.
http://melisinka.com/wp-content/uploads//2009/07/_areyougoth5b15d.jpg
http://www.mamapop.com/wp-content/uploads/2011/01/goth-girl.jpg

Pomenuta u dobroj pesmi grupe KAL feat. RASMC, (mrzi me da linkujem), inače moja mantra kada se ranom zorom brutalno probuđen obrem pred ogledalom i razmišljam da li da se umijem, ili da se ubijem...a ako još moram da se brijem...

"Ako neko pita.." je pocetak recenice, tacnije, opravdanja za one koji ne znaju ono sto ste vi upravo ucinili i pokusacete, na "ako neko pita.." nacin, uz malu pomoc "ako neko pita..." druga, da zamaskirate postupak i zauvek ga skrijete od ociju javnosti.
"Ako neko pita..." se javlja u vise verzija:
*"Ako neko pita....pojela sam supu"
*"Ako neko pita.....ne pijem steroode"
*"Ako neko pita....imam 18"
*"Ako neko pita.....ti si mi ujak"
*"Ako neko pita....cika te nije ni pipnuo!!"
*"Ako neko pita....dala je nenajavljeni, ono, kako sam mogla znati da treba da ucim!"
*"Ako neko pita.....sinoc sam samo bila malo vesela, nisam ni prisla alkoholu!"
"Ako neko pita......reci cemo da se to nije dogodilo"
I onaj, medju mojima najcesci, upucen drugarici:
"Ako neko pita....bila sam kod tebe!"

Polu čovjek-polu cvijet. Nije ni za što sposoban, sem da odradi neki ženski posao. Često je oženjen, pa ga žena kupa, mijenja pločice u stanu, kreči itd. Dok on uzme magičnu krpu i pola sata trlja jednu ispupčinu na prozoru. Mlitav, neošišan, glupog izgleda, očiju koje gledaju konstanto u jednu tačku, daje pravi primjer za smijeh. Često griješi padeže, a neke riječi izgovara totalno drugačije nego što treba. Obično ne vozi (vozi ga žena), a ako vozi to je u granicama do 70km/h. Sigurno ima neki fizički nedostatak na koji se vadi. Govori Šešeljovo r, odnosno "V".

Progovori ptico, ma koliko bolela istina.

Jedna od najvećih istina ikada izrečenih. U jednoj prosto proširenoj rečenici se može reći toliko mnogo stvari koje naučni tim sa Instituta za socijalne studije iz Merilenda, Masačusetsa ili odakle već proučava godinama i nikada ne prouči do kraja.

Nego, da se vratimo na temu.

Ogoljenost! Svi su ljudi relativno isti kada ih ogolite. Bez subkulturne uniforme na sebi, bez tragova dnevnih aktivnosti, lišeni samonametnutih žigova kojima dokazuju svoju osobenost, ljudi su skup kostiju, kože, iznutrica i duše (da se tako eksplicitno izrazim).

Zašto je ovo bitno? Pa, bitno je jer, iako dobar deo populacije kaže da se ljudi menjaju, nešto ipak ostaje nepromenljivo u njima. Ta nepromenljivost je nešto što ih podsvesno vodi do određene tačke (tačke pucanja), te se posle toga celo biće menja za 180 stepeni (mada, bolje je reći da se vraća u svoju primarnu formu).

Kakve veze imaju mlade metalke sa mladim splavarkama? Velike. Što je metalkica zagriženija, mračnija i opakija, to je tačka pucanja bliža. Što se taj metalski kvltizam više ispoljava, to je metamorfoza sigurnija. Retko, veoma retko je dalje "ucrnjivanje" znak iskrenosti - u najvećem broju slučajeva (cirka 75%) je to samo nanošenje novih slojeva na masku koja vremenom postaje teret, jer ju je teško nositi i uživati u tome.

Neretki su slučajevi gde se glumac toliko uživi u ulogu da i sam postane ono što glumi. Takođe su, kao ovde, neretki slučajevi gde se ljudima smuči da budu neko drugi, jer to nisu. Osećaju da nisu, znaju da nisu i voleli bi da to nikada i nisu postali. Ali, želja za prihvatanjem, dobijanjem neke počasti, pripadanje nekom (bilo kom) čoporu je toliko jaka da čoveka natera na svakakve mere. Očajničke mere.

Zabavno je, u početku. Žurka dugo traje, ali se vrhunac brzo dostiže. I - to nije to. Nešto ne štima, ali se ne zna šta. Manjak truda? Možda. Zato se konstantno nastavlja sa trudom, grčevitim trudom - na silu. Dodaje se jedna ogrlica (jedna stega), pa druga, pa treća. Crna maska oko očiju se konstantno uvećava. Vizuelni mrak oslikava duševni mrak, jer sve je to neiskreno, što prema drugima, što prema sebi. Laž.

BUM!!! Promena. Metamorfoza. Šejpšifting. Presedanje iz jednog voza u drugi, iz Zvezde u Partizan, iz Barse u Real. Sve što je bilo sada nije i sve što jeste kao da je tu odvajkada. Nema vremena za podsećanje na stari život, nema potrebe za sećanjem na davnašnje trenutke. To ti je što ti je i tako treba da bude. Ali (!), nikada nije i neće biti sve potaman i nikada neće biti one prave sigurnosti, pravog osećaja pripadanja, te je potrebno latiti se s vremena na vreme jednim finim, sočnim i perfidnim pljuvanjem po svemu onome čemu se nekada pripadalo.

Situacija u kojoj se spletom okolnosti nalazi devojka koja je počela da se zabavlja sa dečkom koji je pre nje imao dugu vezu. U hiljadu i jednoj situaciji, onako usput, dečko će njene gestove, garderobu, izgled itd. upoređivati sa istima bivše devojke. Mučena devojka se u takvim situacijama, nakon nekoliko sekundi neprijatne tišine, obično samo (kiselo) nasmeje, dok u svojoj glavi oživljava scenu kopanja njegovih očiju, ali i njegove bivše. Najgori stadijum je, svakako, kada to umesto njega uradi neko iz njegovog društva ili ne daj Bože njegova mama, e tada ovakve devojke obično dobiju želju da pobiju sve u svojoj okolini....

Lokalna čka čija su seksualna dobra bačena na šer. Obično cuši iz kraja koja je zaboravila da skrene levo kod Albukerkija, ali je zato redovno skretala u mrak kad je tipovi zovnu da joj časkom nešto pokažu.

Njeno ime imaš u imeniku, provereno. Mada za slučaj da si je morao zbog nekih radoznalih očiju obrisati, ili si zaboravio koje si joj nasumično muško ime dodelio da ti draga ne bi provalila, uvek možeš pozvati prvog ortaća kojeg se setiš, znaće broj.

Ona grozna, prljava i fuj kad u srećnoj vezi jesi, ali sasvim dobra kad te zasvrbi tukidid dok u vezi nisi.

Divlji podtekst dobrih parfema, osnova za kompletan doživljaj. Svaki parfem se "gradi" tako što se postavi osnovna, najjača mirisna nota na koju se dodaju sve lakše i lakše isparljive komponente pa se sveukupna kombinacija rastvori u alkoholu i time dobije konačni parfem.
Kako se nanese na kožu, preferabilno na osetljive tačke lako dostupne suprotnom polu, tako počne sa otpuštanjem lakših cvetnih mirisa, zatim težih biljnih, a na kraju ostaje samo mošusna nota životinjskog porekla koja dolazi do izražaja u onim divljim trenucima zakrvavljenih očiju i uzavrelih tela kada je već totalno smanjena osetljivost na sve mirise.
Postepeno privučeš, zainteresuješ, namečiš, a onda raspališ močugom i odvučeš u krevet.

Početak zamazivanja očiju napaćenom narodu igranim programom.
Socio-realistična drama (kao uostalom i svaka tv/filmska produkcija iz domaće kuhinje), koja bez ikakvog prilagođavanja, kreativnog ili drugog, biva ovekovečena u zabavni program.

Iako nije bilo dobrog života u boljem istom, sistemom šargarepe na štapu navodi na gledanje iz sezone u sezonu, u nadi za boljim životom glavnih likova prosečne porodice, koji nikako da se dogodi (otud "preslikana stvarnost"), gde je jedini optimizam sadržan u samom nazivu serije.

Karakter, inovativnost i kreativnost ove serije su nasledile manje-više i sve ostale, kako iz produkcije rts-a, tako i ostalih kuća, čak i 20 godina kasnije.

Opaka zver čije divlje nagone običan lanac i kućica mogu teško da obuzdaju. Zbog toga se ovakvi slučajevi često vezuju za malo dužu žicu, tako da im se mobilnost (barem u dva smera) tokom vezanih perioda znatno povećava.

Ovo može da predstavlja izvor stresa za ljude koji nisu svesni činjenice da je pas ovako vezan, kada nam bez najave uđu u dvorište i nakon par koraka stanu ukopani, prebledeli i iskolačenih očiju da zure u psa koji hita ka njima, uz jezivi zvuk trenja lanca o žicu, koji se u poslednjem trenutku propne na zadnje noge ili prevrne u stilu "Looney Tunes" crtaća.

Izraz koji dočarava najveći stepen gadjenja koji osećamo prema nekome.

Iz raja izašla, odmah posle batine! Razne zvezde se po MTVu fale kako imaju troja kola da voze i šta ti ja znam. Mene svaki dan vozi 1100 različitih vozila! Busevi mi sede na 30inčnim felgama, a po ugledu na Pimp My Ride imam i TV! Više ni Vasinu ne pešačim, nego me pokupi neka 29ka. Uz to srećem zanimljive ljude - svetskog prvaka u smradu u zatvorenim prostorima i spritualnog budistu koji ima toliku auru da mora da zauzme dve stolice iako je fizički širok za jednu. Često srećem i povlastične filateliste - udju u prevoz, pokažu mi svoju markicu, ja im pokažem svoju, ali nikad neće da se menjaju. Interesantno, jako se naljute kada neko nema ništa za menjanje. Put traje duže no kolima, ali imam obezbedjene stjuarte da mi drže novine ispred očiju da mogu udobno da čitam. Kad se smorim od čitanja, imam i druge stjuarte za tihu muzikicu koji nose male zvučnike na ušima. Pogodno i za jutarnju gimnastiku uz laki džoging. Cene nafte me ne dotiču, jer moj vozni park troši 800 din na 1500km.

Uprkos onoj "kumstvo se ne odbija", ipak se ovakva čast vešto izbegava. Ne samo da 200 pari očiju bulji u kuma da vidi je li dovoljno čašćavao muziku, popove, mladence, Romalen ispred sale za venčavanje i propratnu menadžeriju, nego je kum dužan da usput animira sve goste i pri tom popije litru-dve rakije, nazdravljajući sa svakim kome to padne na pamet.
Budući da ti za ovakvu retku čast treba najmanje 1000 evra, a nije redak slučaj da ljudi uzimaju kredit zbog toga, mnogi se ipak, kako primete da im je najbolji drug na korak od ženidbe, polako udaljavaju od njega, menjaju brojeve telefona, naglo zahladne odnose...

Lenčuga. Lik koji se trudi da mu dupe što manje puta vidi. Nema ni prihoda ni rashoda, a što je najvažnije ne mora ni da se cima da ustaje iz kreveta rano. Negde oko dva, pola tri, da ruča, uzme od keve novu paklicu cigareta, i vrati se u krevet. Da ne mora, ne bi išao ni da piša. Mrsko mu.

Jelte, kao što se elektron u kvantnoj fizici može naći u potencijalnoj jami, gde koristi minimum energije, tako se i on trudi da u sve uloži što manje napora, kako bi otaljao neku obavezu. Bilo da se radi o školi, sportu ili opštenju sa medenjakom na sve gleda sa nezadovoljstvom, i ima samo jedan cilj-da i to skine sa grbače.

Neuredan, čupav i bled, jer je svo Sunce koje je video na klipu sa Youtube-a, krmeljavih očiju pali komp i nastavlja gde je noćas stao. Sati neumitno prolaze, a on na to ni ne obraća pažnju, kao što kulira da mu se već par sati piša. Kad bešika već popusti, skoči do wc-a, olakša se, i ujedno iz kuhinje uzme nešto za večeru, nije još gladan, ali da ne ustaje dvaput.

Čak i kad mu ortaci predlože grad, a ćale ostavi ključeve kako bi ga bar jednom isterao iz kuće, predlaže drugu varijantu, blejanje na krovu uz vops i vinjau...a i vajrles hvata. Mrzovoljan, mršav i usporen, opijen konjićem razmišlja o svom životu, i kolotečini u kojoj se nalazi. Ipak, jebe mu se da bilo šta menja.