Zemlja. Ovo enormno elipsoidno govno koje misteriozno lebdi u svemiru i na koje smo osuđeni darom života. Terra - što bi rekli poprilično izumrli Latini.

Elem, izraz se prvi put pojavio međ' stanovništvom iste neposredno po i dalje poprilično sumnjivom sletanju na Mesec, izvršenom od strane više nego ponosnih Amerikanaca koji ne samo da su bili presrećni zbog činjenice da su prejebali omražene Ruse u tzv. "trci za svemir" već i neobično zadovoljni što su konačno umeli da potroše novac sopstvenih poreskih obveznika na nešto što je ZAPRAVO i uspelo ( što se ne može reći za neke njihove "prizemnije" ideje ). Bilo kako bilo, priča se da je Nil Armstrong pre nego što je pustio govno videvši u kojoj je pički materini i pre nego što se odlučio da "napravi istoriju" onaim čuvenim "small step for man, but giant leap for mankind", još dugo ostao prikovan za mali prozor lunarnog modula, zablenut u treperavu plavu loptu sa koje je došao, gubeći nevinost očiju u ime svih ljudi, žena i deca. I ostalih kategorija.

Rečenica koja kod 99,9% učenika, studenata pokreće refleks potvrdnog klimanja glavom, iako nemate pojma ni šta treba da vam bude jasno, niti imate pojma zašto nesvesno govorite DA i klimate glavom potvrdno ...

Osobu korespondujućeg pola naz(i)vati "čikom", odnosno "tetom".
Ujedno, tim činom najčešće i opako nervirati iste...

Marno sam, ali se stidim da kažem, ili ću veću cenu dobiti ako kažem da je ispalo iz kamiona.

Objašnjenja koja ste do sad mogli da čujete gledajući filmove, serije ili čitajući stripove jednostavno zaboravite - nisu tačna! Kada ga je Džor-El, njegov otac, raketom poslao na Zemlju, samo nekoliko trenutaka nakon što je Kripton uništen, mališan nije ni slutio da je stari lisac u jednoj kesi ispod sedišta štekovao semenke sa uputstom za kultivaciju. Tek kad je tu kesu, dugo godina kasnije, igrom slučaja pronašao, počinje prava zabava. Semenke je po uputstvu zasadio i gajio i već nakon nekoliko dana je imao biljku koja je svojim izgledom neodoljivo podsećala na ovdašnji cannabis. Ali ono što je njemu "Kriptonuša" podarila ne može da se meri nisačim na Zemlji. Od te vutre stvarno ste haj, mislim, doslovno letite i ne samo to, već vam po potrebi i laseri sevaju iz očiju. Sada totalno kapirate Supermena. On, u suštini, nije nikakav superheroj, već konstantno-super-navareni lik koji bi bez svoje gandže bio još samo jedan luzer iz kraja.

Profe kod kojih se ne ustaje na početku časa/predavanja.

Oboljenje koje se javlja prvenstveno kod sponzoruša. Izaziva ga preterano gledanje u keš i ostala materijalna dobra, pa obolele ne vide sa kakvom rugobom šetaju ruku pod ruku.

"Stvar" koja se koristi sa razvaljivanje stražnjice onima koji poseduju velike količine nafte i drugih sirovina neophodnih za funkcionisanje privrede.

Ženski alkotes, i jedna čašića je dovoljna da žena primeti da si ukrstio očima.

U prodavnici si. Dolaziš pred kasu. Bucmasta, ali simpatična cura, plavih očiju, na kasi kuca hleb, pavlaku i čips, ti ležerno zavlačiš ruku u džep i daješ joj novčanicu od 500 din. Tada te kao grom iz vedra neba, kao kada te vrana posere posred čela dok mirno šetaš pored reke, preseče rečenica:
"Ne mogu ovo da primim! Neće je prihvatiti u banci."
Pogledaš, pa zar je moguće da zbog tog jebenog parčeta selotejpa moraš da se cimaš ponovo do kuće, da donosiš novu novčanicu, a majka već sve postavila na sto i samo se vruć lebac čeka? A ne, ne, pametniji si ti, znaš da se snađeš... Izlaziš iz radnje, okrećeš se ka obližnjoj trafici i smišljaš koje je najmanje sranje koje možeš da kupiš, a da ne bude sumnjivo zašto daješ 500 dindži. Pažljivo, pazeći da te ne vidi kroz šalter, presavijaš novčanicu tako da prokleti selotejp bude unutra, prilaziš, uzimaš neke novine koje ti prve iskaču pred oči i ne deluju previše glupave. Pokušavaš da smirš srce, fokusiraš pogled, daješ pare, grabiš kusur i brzinom munje bežiš sa mesta zločina. Kada si uveren da te niko ne juri, lagano obrišeš znoj sa čela i nastaviš dalje do debele kravetine zbog koje se supa već sigurno o'ladila, da platiš robu.

Počinje izbacivanjem nogu iz kreveta. Dok stojimo poluzatvorenih očiju iznad šporeta, naslonjeni na element pored njega gledamo u džezvu i čekamo da provri. U zavisnosti od dužine čekanja, pogledom pretresamo police, da nije na nekoj slučajno ostalo one čokolade sa keksom (...pa bila je juče tu...). Zatim vadimo omiljenu šolju ako je čista, ili je operemo, jer ni jedna druga ne može da je zameni. Voda počinje da vri, mi je spremno dočekujemo sa kašikom u desnoj, i teglom za kafu u levoj ruci. Zakuvamo, i počnemo sa drugim ali ne i manje važnim ritualnom. Uzmemo džezvu i počinjemo sipanje, pogled se fokusira na šolju a glava ga prati sa laganim krivljenjem na desno. Sadržaj džezve prelazi u šolju, udaljenost džezve i šolje iznosi oko 5cm a postaje sve veća što je džezva praznija a šolja punija, jer tako dobijemo više pene, a i delujemo sebi profesionalnije. Džezva se propere ili samo ubaci u sudoperu, šolja sa kafom ide na hlađenje u unapred pripremljenu posudu sa vodom, a kada je i to gotovo, polako stižemo do kreveta, kafa je na stočiću pored a mi svesni da smo spremni da počnemo dan.

Za razliku od gradje po svim balkanski pravilima standard u EU se znatno razlikuje, pa se i građa dosta razlikuje jelte...
Oni za nas kažu da smo drvosječe a mi za njih da su uglađeni gejevi
K'o što i jesu, frizura mora da bude sređena cakum-pakum, nježne crte lica i beživotni pogled koji se "isijava" iz njinih očiju ulivaju u čoveku strah. . . od bolesti i izaziva dijar.. ovaj sažaljenje (valjda su zato tu đe su)...
Ćosavi i uglađeni sa leptir mašnom prikovanom uz vrat koja im uopšte ne smeta!
Prosjek visine im je ekvivalentan prosjeku visine naših osmaka na sistematskom pregledu - objašnjenje: nisu se verali po drveću i skidali mamce sa vrba pokraj rijeke... obje radnje su kod njih zabranjene, pa im i nije trebala visina.
Zbog njihove zdrave - travlje ishrane ostali su zakržljali i ometeni u razvoju bez pojma o pravom mesu i njegovom značaju za organizam, jer meso pravi meso, mišić pravi mišić...

Ona je patriota. Ona "domovinu brani lepotom".
Mahovina u civilizacijskoj šumi džumbusa, koja služi kao orjentir u životu.
Morava joj u očima, Šumadija u grudima? Ma jok bre, nije to ta priroda! Ova je nešto drugo.
Osvežavajuća poput oaze u pustinji, toplijih očiju od 2 Sunčeve korone koje šalju štetno UV zračenje. Tera te da pomisliš da samo za tebe trepavicama, koje su duže od australijskih eukaliptusa, pravi ozonski omotač i privlači te svojom gravitacijskom lepotom, dok za sve ostale deluje kancerogeno.
Najfinije i preciznije podešenih crta lica, kao pesak nakon talasa. Glatkih površina poput planinskih goleti.
Antički lepe figure izvajane od sedimentnih stena dejstvom eolske erozije. Čini ti se da je zbog tebe vlažna poput Sumatre nakon cunamija, dok je za druge hladna poput Artika, suva poput pustinje Atakame, daleka i neostvarljiva poput Mont Everesta.
Privučen si njenom gravitacijom lepote i stalno orbitiraš oko nje u konstantnom radijusu. Približio bi se, ali ti se čini da ćeš narušiti jedan mikrokosmos, proizvešćeš efekat leptira, nastaće apokalipsa.

Još milion stvari mi pada na pamet i stvarno bih još pisao, ali me najiskrenije boli ruka... od pisanja.

Nastavak varijante:
-Petice na lepe oci.
Oci su propusnica za osnovnu i srednju.
Na fakultetu se uocavaju neki drugi talenti.

Sposobnost deteta da oseti buduće događaje. Nefiltrirano, malo, još ga nismo naučili da je to nemoguće pa po onoj šta zna dete uspeva da predoseti budućnost. Kod roditelja koji su skloni verovanju u takve stvari izaziva pojačanu pažnju i budnost.

Poseban tip žene. Lepa, zgodna, duge kose i krupnih očiju, a duša širok. Ona prava slovenska. Da ne znaš osnovno gradivo iz biologije mislio bi da niti sere niti piša. Osim očigledne lepote ovaj primerak lepšeg pola odlikuje to što nije laka roba, a i onako je fina i ume da se priča sa svima. Što bi se reklo materijal za u kuću.

Retko se nađe u prirodi, a i kada se nađe onda je verovatno u srećnoj vezi od šestog razreda osnovne škole. Nađe se i poneka slobodna ali šta vredi kad u razgovoru sa njom umesto reči iz usta izlaze bale pa nemaš priliku da joj objasniš da je ne bi jebao nego da bi vodio ljubav sa njom. A da bi je posle toga odveo kući na slavu da je tvoji upoznaju, oženio i napravio joj blizance Stoju i Ostoju kao u narodnoj pesmi. Možda bi je i prvo odveo na slavu, pa onda vodio ljubam. Dok konačno smisliš rečenicu, ode voz. Pobeže od paćenika.

Spoj dve korisne narodne izreke, jednako istinit kao obe, a pokazuje da dok te boli želudac gotovo je nemoguće da ti se bilo šta jede, pa makar to i bilo omiljeno jelo.

Kreira zdravstvenu politiku Srbije.

Koristi nekoliko metoda :
-skandal : poturi svoje pomoćnike da skrušeno i široko otvorenih očiju vade kestenje iz vatre.
-ako se to zataška, on se odmah dovati pušenja i izlazi u prvi plan. Obrazloži da je nemoćan jer je dobio zdravstveno neprosvećen narod i nesposobne doktore; trudi se i uredno preti narodu da prekine sa pušenjem jer bi mogo neko da umre
-nekoliko puta godišnje nam se neočekivano obrati: okrečena bolnica, otvoreno odeljenje nakon 17 godina rekonstrukcije
-istrči i kaže da je baš planirao da napravi velelepan Klinički centar u Beogradu
-nakon socijalnog programa 30% zaposlenih prihvati lovu i nestane, a on zabrani popunu upražnjenih radnih mesta.
-gori bolnica. Šta će, malo se slika, malo čavrlja i nestane. Narednih dana i nedelja se ne oglašava. Šta ga se tiče : kako i odakle vatra, šta se može upotrebiti sa zgarišta i gde će narod da se leči (jedna bolnica manje)
-pandemija gripa : zajaši dva epidemiologa i oni se ubiše od intervjua. Naravno, za to vreme T.M. brine o tenderu
-izmena načina finansiranja zdravstvene zaštite. Ćuti. Nema on ništa sa tim.

Uostalom, može li malo da odmori?!

Kad te odmah na prvoj probi KUD Abrašević folkorlnog ansambla prebace u drugi krug donji, kazneni, pun smotane dece pa tamo dok ne padnete ponaljate da divna, divna čarne oči ima sa onim retardiranim koracima. Posle, kad poodrastete Saša Popović vas gurne u baraž, ispadate prvi, pozdravljate razrednu, ona pusti suzu al svi vas brzo zaboravljaju, najmanje pregleda vaša pesma ima na jutjubu, Dušan Svilar se pravi da vas ne poznaje. Kad stasate za maturu upare vas sa Jasnom Čučković koja tašnicu drži dosta damski salište na ruci.
Pripravnik, asistent u mlaćenju, mlađi refernet, crna ovca familije, objašnjavate na slavama da postoje i drugi arheolozi osim Indijane Džonsa i da je arheologija malo drugačija ipak od antropologije.

Neće onaj lanac na bicikli da pređe na veći zupčanik pa to ti je. Ne radi menjač nešto drči pa ok je i voziti i na ovoj brzini ler zvanoj: haha brate ti si znači kao Indijana Džons taj fazon? Haha jesam eno jurim dinosaurosva jaja zelena da metem umesto očiju dragonu zmaju palavestri

Меркати, али са стилом. Не онако да ти испадну очи, да се исколачиш к'о децембарски нераст пред клање, већ са дозом шмека коју само мачо-манга може поседовати. Смешак у Силвестер фазону, накривиш усну на леву страну, промућкаш пићенце и прокоментаришеш с ортаком како би је радо поседовао, не скидајући погледа с ње, али наравно с одређене дистанце да не чује шта сте управо рекли, већ само да наслућује. А онда- акција!