Ustaneš na levu nogu, osetiš da je mokro, do kuhinje, tamo poplava, okreneš vodoinstalera, kreneš da skupljaš vodu peškirima, zvoni neko, na vratima, otvoriš komšija, kaže, probila mu voda plafon, međusobno urlikanje, zatvaraš vrata, pališ pljugu, uvlačiš dim, ponovo zvono, konačno vodoinstalater, otvaraš vrata, poštar, poziv za sud, zatvaraš vrata...

Otvoriti vrata dok je promaja!

Ono što kaže junak američkog filma bez obzira od koga beži i na koja vrata ambasade lupa.

Ono što penzioneri na dan isplate penzija formiraju ispred ulaznih vrata pošte, pola sata pre otvaranja iste.

odgovor kojim se saseče protivnik(uglavnom lenji ukućanin) u raspravi oko otvaranja vrata odredjenoj osobi koja čeka ispred vrata,Jer se zna da poštar zvoni dvaput i to u odredjenom samo njemu svojstvenom vremenskom intervalu.

Kažemo nekome ko se otvorio k'o vrata od poljskog zahoda, tj. ko previše priča.
Frizerke su poznate po tome da vole da ispituju svoje mušterije dok obavljaju svoj posao, te često i od onoga ko je povučen naprave pričalicu.
Već pri samom ulasku u radnju dočeka te jedna od radnica. Obično ima neku da-Bog-sačuva frizuru, šiške k'o da su tupim nožem isječene, boja iznijansirana, pravi kolorit na glavi. Em što se prepustiš takvoj osobi da te šiša, em iz tebe izvlači informacije k'o dobitnu kombinaciju na lotu. Sazna sve o tebi, počev od mjesta prebivališta pa sve do vremena kad si zadnji put podrign'o. Ne preostaje ti ništa drugo nego da se opustiš i pokreneš konverzaciju s dotičnom. Ko zna, možda ćeš je nekada povaliti, a možda i dobiješ neki popust.

Jedan od momenata kad shvatiš da ti ortak ima čudan afinitet prema određenom delu ženskog tela, iliti 'fiš-fetiš'. Leto kuca na vrata, ribe počinju da prate modne trendove prosečnog amazonskog plemena. I dok se normalni likovi bave konvencionalnijim stvarima (neki bi se šćućurio međ' sise, neko bi uramio dupe dotične, neko mazao njene noge bebi uljem), tvoj zabludeli ortak balavi na pomisao njenog vrata, listova...ili ne dao Bog očiju i stopala.

zapuhnuti, kad neko uzrokuje naglo pomjeranje vjetra prema vama, koji nosi smrad sa sobom, najčešće smrad kupatila (nakon velike nužde ili pišanja van šolje) ili znoja (sa sebe) ili štale (balege)
vjetar se formira naglim pokretima i naglim otvaranjem vrata, ili formiranjem propuha tako što se otvori više vrata i prozora, i tad se zrak iz prostorija pomiješa

Devojka koja reklamira Garnijer, Niveu ili jebemliga koju kremu protiv bora. Ona sa naboranim kerom, šar pej kurac-palac. Počela cura da se maže kad su joj razdvojili prirodu i društvo na dva predmeta, nekoliko godina kasnije koža glatka i meka kao dobro urolana sarma. Hoće devojka da bude lepa, počela na vreme. Šta bi bilo da nije?! Katastrofa! Lice bi joj na maturi bilo izborano kao muda obrijana mašinicom za kosu posle osmočasovnog rada na mešalici. Posedovala bi lišajeve po obrazima i mahovinu iza ušiju, morala bi sve to šmirglom strugati da bi se bar lokalnom vulkanizeru digao na nju. Tad ne bi mogla da snimi reklamu. Istu bi morala da snima neka uboga starica koja je preživela tri rata, gladne godine, dva muža alkoholičara i jednog sina narkomana, sankcije, sve serije Siniše Pavića i rak debelog creva. To bi bio pravi test za kremu protiv bora. Neće baba to da snima, jebe joj se da obmanjuje narod. Zna ona da se te bore ne bi ispravile ni da je uštirkaju celu. Rekla bi, nisam se ja majko izborala što nisam mazala kremu, već od muke. Tako je baba, od muke. Od koje kurčeve muke da se izbora klinka sa reklame, aman ima jebenih sedamnaest. Što joj novi dečko prerano svršava, što se loži na profesora fizičkog ili zbog karijesa na trojci.

Mesto gde se nešto desilo Fati, ali je Mujo zamandalio vrata, pa ne znamo sta!

Vid obijanja koji ne podleže krivičnom zakonu. Iako je prag deo vrata ako obijate pragove ne znači isto što i obijati vrata.

Period odrastanja (Obično pubertet) kad izdaješ naredjenje roditeljima da kucaja na vrata kad ti ulaze u sobu.

Izuzetno krupan čovek. Ne samo da prolazi kroz vrata na kant, nego mu treba tri ogledala da se ogleda.

Pab ili kafana na čijem ulazu stoji ovakav natpis uljudno poručuje: Odjebi, klinjo! (u stranim zemljama se natpis prevodi: Odjebi, klinjo i pokaži pasoš). Vlasnici takvih lokala drže do sebe i svog posla ne želeći da rizikuju sa inspekcijom, dok ujedno ruše tinejdžerske "vlažne" snove. Takođe, iza vrata sa istim natpisom neretko ćete zateći šačicu lokalnih pijandura i alko-sunđera (posebno ako je u pitanju memljiva kafančuga).

Stvar koja se neminovno dogadja kada mama ne zakljucha vrata spavace sobe.

Ova izreka se pojavljuje i u varijanti "od njega čovek i od govna burek nikad ne može da bude", ali je zbog primedbi da "i od govna može da se pravi burek, al' niko neće da ga jede" izmenjena tako da je umesto bureka ubačen direk, što je stari naziv za stub.

Koristi se da se opiše đubre najgore sorte, takav ološ ni majka ne voli, ne samo da je džukela nego i ne postoji šansa da nekad nekim čudom postane čovek. Pojavljuje se i u grupnoj varijanti, za opisivanje grupe ljudi poznate po negativnim osobinama.

To su babe i dede koji se postave baš kod ulaza, a ne izlaze još goooomilu stanica, uhvate se obema rukama za različite šipke i potpuno zablokiraju vrata, i NEĆE da se pomere! Ili su prosto toliko senilni da ne shvataju, ili jednostavno NEĆE...
Dok ti njega uspeš da zaobiđeš, vozač je već zatvorio vrata, ti si propustio stanicu... i SUPER!

Čest izraz naših starijih tokom dugih, zimskih meseci. Hladnoća!
Negde se kaže: "Uđe prase!". Mada, to važi kad su vrata manje otvorena.

Šipka koja se uglavljuje na vrata i služi za rađenje zgibova. Prvih nekoliko dana, kaže statistika. Za mnoge dembeljane propala investicija, jer odustanu i pre nego što dođu u stanje da urade bar jedan zgib. Sve počinje genijalnom idejom da dotični prilikom svakog prolaska kroz vrata na kojima je postavljeno vratilo mora da uradi bar jedan zgib, za početak. Na tome najčešće i ostane. Stoga ne treba da čudi što ova spravica može imati i širu primenu od predviđene.

Zvala se jednostavno, Ivana. I danas se valjda zove tako. Ne znam da l je živa, al pravo da vam kažem, nekako mi puca kurac. Elem, pucanje kurca na stranu, al mi smo se beskrajno voleli. Išli smo u vrtić "Pčelica Maja", ona u srednju, ja u veliku grupu. Ona je nosila roze mašnicu u kosi, a ja plave patofne na nogama. Ona nije znala da kaže slovo r, a ja sam znao da kažem sva slova, pa sam je zezao da izgovara "Riba ribi grize rep" i svaki put je poljubio u nos kad to kaže. Bila je slatka kao lipov kurac....ovaj, lipov med, ili možda bagremov, ne sećam se. Stalno smo blejali zajedno u pesku. Ljuljao sam je na ljuljašci i klackali smo se zajedno. Naučila me da igram lastiš, a ja nju da puca iz pištolja na kapisle. Najviše sam voleo, kad nas vaspitačice pošalju na spavanje, da se iskradem iz svog kreveta, uđem u sobu gde je srednja grupa i uvučem joj se u krevet. Tamo smo otkrivali naša tela. Ona je dodirivala moju pišu, a ja mazio njenu picu. Smejali smo se k'o ludi na brašno i bilo nam je do jaja. Jednom prilikom nas je izvalila vaspitačica i rekla našim roditeljima da smo psihijatrijski slučajevi. Moja mama je plakala, a ćale me pit'o "Jesi jeb'o ti ovu malu" i šmekerski se osmehnuo. Od tad nam nisu dali da se družimo, ali smo se viđali krišom ponekad. I kako je to Miroslav Ilić lepo opisao, jednog dana dok sam se sam vraćao iz vrtiča, video sam da se prokleta kurva krlja s nekim u senci kestena. Tad mi je puk'o film i pucao sam tom pederu u nogu. Pištoljem na kapisle, naravno. Ona je skočila i manirom iskusne latino glumice rekla: "Ovo nije ono što ti misliš, mi smo samo...", ali ja nisam želeo da je slušam. Plakao sam danima i noćima, odbijao sam da jedem poparu. Ispisali su me iz tog vrtića i upisali u "Neven". Tamo sam se navukao na dop i sad vam ovo pišem i verovatno odbrojavam poslednje trenutke mog bednog života bez Ivane. Ivana, I wiil always love you iako si jeftina droca.