Antipod dobroj staroj izreci ''Lepa reč i gvozdena vrata otvara''. Naime, ova pogrešna reč može biti i lepa, čak romantična, ali, prosto, prosto je pogrešna, jer ne neko ne želi da je čuje, jer zidovi imaju uši, jer komšije ispredaju priče, jer ne poštuje stare, dobre uslove korištenja života.

Politička kampanja grofa Drakule na predsedničkim izborima u Rumuniji.

izjava koja se može čuti u bilo koje doba dana u vozilima javnog gradskog prevoza, jedino što je čudno u celoj priči je što je ljudi najčešće upotrebljavaju kada stoje na trećim vratima (obično su u pitanju su dupli autobusi, sa četvoro vrata).

Veoma zanimljiv, ali i dvoznačan izraz. Ima široku primenu.

Prvo značenje je upotreba izraza da bi se dočarala otvorenost nečega, jelte. Poređenje je sasvim na mestu, jer su vrata svake prosečne srpske kafane (sa kariranim stoljnjacima, naravno) skoro uvek širom otvorena za sve voljne da gucnu malo vopija ili žestokog ili da štipnu pevalju za poprsje, bili usput ili dugogodišnji posetioci, lokalci.

Drugi način upotrebe je veoma koristan pri opisivanju prometnosti neke ribe iliti ogromnog broja kurčetine koja je protutnjila kroz nju, ali i voljnosti da prima nove kurčeve. Noge joj se skupljaju u retkim prilikama, i međunožje joj je olvejz oupen, baš kao i ulaz u birtiju. Jedan od malo težih epiteta kad su u pitanju jebane cavulje.

Prosečni put jednog vampira.

Cist spektar violine ili sirena velkikog prekookenaskog broda. Sve je to jedna od puno čari nepodmazanih vrata.

Najveći saveznik dijete. Svaki put kada ih otvorite taj opaki zvuk otkriće svim ukućanima da je vaš labilni karakter ponovo u krizi za zabranjenom hranom.

Pronaći skriven i tajnovit put koji je obično zamaskiran i nevidljiv, a napravljen samo za posebne ljude i posebne događaje, jer dok će masa običnih smrtnika grešiti i težiti da svoj nastup i proboj ostvari na pompezan način i bude dočekana u velikom stilu i primljena na velika vrata, mudar čovek će uvek tražiti i ulaziti na ta mala vrata, jer ga ustvari, samo ona i vode do cilja.

Ljeti, ulazna vrata kluba gdje gostuje grand zvezda.

Dan "zatvorenih vrata" za učenika u kući.

Kada staneš ispred lokala koji ima pokretna vrata pa nećeš da uđeš jer ti je tu baš zgodno mesto da se sakriješ od pljuska.

Vrata na koja je najviše puta pokucano.

Vrata kuhinjskog elementa koja otvaraš da bi otpušio cev za odvod iz sudopere.

Pit-stop svakog bolida u pijanom stanju!
Služi za dosipanje neophodnog vazduha,balansiranje pogleda koji sanja da mu je wc školjka barem malo bliže a prije svega za mijenjanje pneumatika(obuće) koje često završi stradanjem i samog vozača!

Izraz koji koristimo kad neko svojim ulaskom/izlaskom krvnički lupi vrata automobila.

Ambicija.
''Poslednje utočište neuspeha'', po rečima jednog Divljaka. Oskara Divljaka.

Svako se rađa sa njom. Sa tom iskrom koja nas forsira da izrezbarimo naš lični trag na glinenoj ploči istorije. Priroda, jebi ga. Darvin bio u pravu. Svako ima nagon da bude dominantan, svako hoće da jebe. Sad, to što u toku svog puta neko postane jebena flegma sa neizdrživim bolom u kurcu, to je čist produkt društva u kojem živimo. Adaptacija.

Retki su oni koji su ostvarili ultimativnu ambiciju, oni koji su ispunili suštinu života.
Retki su oni koji su dostigli besmrtnost.
Glavni razlog toga je to što ćeš u ovom trenutku pre da dobiješ triling sa Lisom An i Dženom nego šansu da postigneš nešto što će se pamtiti vekovima. Teško je upisati se na stranice istorije, teško je biti znan i posle smrti. Teško je to postići. Jer dvorana besmrtnih nije dovoljno velika za sve nas, i njena su vrata otvorena samo posebnima. Što znači da moraš da se izboriš za svoje mesto u njoj. Makijaveli bio u pravu. Jebi konkurenciju kako znaš i umeš, kako god i uvek! Jer moral je ništa do koncept koji je ljudska rasa izmislila.

Gledaš, slušaš i učiš o besmrtnima. Živiš za to da i ti učiniš nešto monumentalno, i time dobiješ poziv u dvoranu. Ali ti si ništa. Od faksa odavno dig'o ruke, ribu nemaš a ni kinte. Ti si 0. A i građen si tako. Ostao je samo bledi ožiljak od nekadašnje vatrene želje da napraviš nešto od sebe, da dominiraš uvek i svuda, u svemu što radiš.
A šta sad, kad si kurac na triciklu jedan običan?
Stojiš sam na ulici i gledaš okolo... Na svim kućama oko tebe vrata su zatvorena i zaključana. A napolju udarila zima, i što si stariji sve je hladnije. Kontaš da moraš smesta nešto da uradiš, u suprotnom, živećeš ispod prosečan život koji će na svom kraju postati jebena cifra u moru statistike.
Niko te neće upamtiti.
Smrznućeš se.

Ono što čujem kad na -10 zaboravim da zatvorim ulazna vrata.

Kažemo za enormno debelu osobu. Copinu sa istom visinom i širinom, koja dva puta obrne stočnu vagu. Vrhunac debljine, šteka hranu između petog i šestog sloja stomaka. Posledica toga je prolaženje kroz vrata u neprirodnom položaju tela, ponekad i na gurku, kad zapne.

Obična vrata, koja su usled velike tenzije i ljutnje zalupljena u pogrešno vreme na pogrešnom mestu.

Lepa rec i gvozdena vrata otvara, al' pistolj je pistolj.