Mudar odgovor na priču notornog lažova.

Južnjački sleng za opštu gužvu i gungulu.

Onomatopeja rafala koji proizvode klinci kad se "igraju rata".

Svako društvo ima najmanje jednog. On je izuzetak, i obično ništa neće, ne voli ili ne zna da radi. I pored toga, neizostavan je deo bilo koje radnje, jer bez njega ništa ne funkcioniše kako treba.

Lik, koji, za razliku od fizičara, koji uviđaju već postojeće, nešto i izmisli...

Bauštela na plus četrdeset stepeni.

Pozorisni komad. Ucesnici: voditelj, voditeljaka, 10 nezadovoljnih ljudi, preko 500 000 zadovoljnih korisnika sirom planete, publika i osoba kojoj ce se zivot uskoro promeniti.
Komad pocinje uvodnom recenicom da li ste nezadovoljni (svakodnevna pojava)? Dosta je bilo skupih proizvoda (koji najcesce zauzimaju veliki prostor), onda scena 10 nezadovoljnih ljudi i dolazi do glavnog dela komada. Predstavljamo vam revolucionarni (nesto poput drzaca za ruke u toaletu, deterdzenta, sprave za vezbanje ili prerusene mikrotalasne). Sledi prikazivanje proizvoda gde voditeljka sa ogromnim kolicinama botoksa ubrizganim u sebe pravi 2 face. Jedna je cudjenje na revolucionarnost proizvoda, a druga je izvrsavanje skiperove naredbe u filmu madagaskar just smile and wave. Nakon toga dovodi se osoba kojoj ce se zivot uskoro promeniti i ona isprobava proizvod praveci slicne grimase kao i voditeljka. Onda sledi ponavljanje uvodnog dela. Over and over again. Na kraju se smiluju i prestanu da nas drze u neizvesnosti i daju nam broj gde cemo revolucionarnu stolicu dobiti za samo 20000 rsd.

Ali to nije sve. Ako pozovete odma, dobicete i papirne maramice, ali to i dalje nije sve dobicete 2 pakovanja papirnih maramica i nerdzajuci otvarac za konzerve.

Vrhunac svega je sinhronizacija, potrebno je uneti se u zahtevnu ulogu.

Ako si klinac na zapadu, siguran znak da si najebao. Međutim kod nas je situacija malo drugačija.

Prekinuti ispijanje nekog alkoholnog pića i ostaviti ga ortaku u rukama, da bi otišao do klonje. Baš kao i u igricama, onda kasnije kad se vratiš nastaviš gde si stao.

Ljutiti se i mrštiti...
Uglavnom se njore deca koja nisu dobila šta su htela. Samo gledaju šta im se sviđa i misle da će im to nekom čarolijom odmah mora doći u ruke. "Tata želim onaj set autića! 'Nema veze' što košta pet hiljada dinara..."

Najveća tužibaba i alapača u društvu, koja u cilju što uspešnijeg olajavanja i iznošenja prljavog veša prethodno izbacuje "levak" i pretvara se u uvo kad god mu se ukaže prilika, pa mu je pored laskave titule dodeljeno i radno mesto načelnika "ušnog odelenja".

Tako ljudi u ostatku Srbije zovu ravne bagrenjare.

Izraz, ništa pre braka je poslednji put citiran sredinom prošloga veka kad je moju prababu Jovanku molio moj pradeda Radojica da mu dadne lečka da omrsi brk dan pred svadbu! Ovih dana cure ne traže da ih prstenuješ, kao goluba gaćana da zna čavka kom jatu pripada kad krene da zoba po tuđem golubarniku. Od sveukupne sramežljivosti osta samo ono kad se cura zajuni da po svaku cenu ugasiš svetlo pre čina primopredaje...gde ona prima a deran predaje!
Kad iz arsenala svog švalerskog umeća izvučeš i poslednji adut, kao što su reči pesme ''oj Jelena raširi kolena, nema smisla što si tolko stisla'' i kada napokon padne na tvoj pogled izgladnele usrane pudlice, te se smiluje i reši da ipak da, kao dodir ladne klozetske daske šokira te izjava da može sve al' da odma ugasiš svetlo!
I onda u mrklom mraku krene terevenka, gde ti kao Filip Višnjić guslaš celu noć lišen čari klaćenja i mlaćenja! Sreća pa u glavi svakog muškarca ima nalagerovane pornografije pa možeš tako da kupusaš tri dana i tri noći... svašta, ko da morate da se gledate!

To su svi saveti devojkama koje su na počeku života, curovanja, proživljavanja, učenju pravih životnih vrednosti... Nazovimo ih devojke koje su skoro postale punoletne. Stare cure iz okruženja (tetke, komšinice, nastavnice...) svim snagama trude se da im uliju i prenesu to godinama sticano znanje kako bi i one jednoga dana bile velike gospođe, kojima muž neće naređivati šta će one da rade- drugim rečima da budu i same stare cure. Saveti su najčešće tipa: ne kuvaj mu, ne peri mu, ne gledaj ga, zarađuj ti više od njega, naređuj mu šta da radi, uvek imaj rezervu, rodi posle 35. i tako dalje jer po njihovom muškarac ako te voli neće mu ništa biti teško, puste beletristike i Zločeste Malene i Zašto muškarci vole kučke i Tajne Srca i Senke i malene iz Petrovog gaja...

Decxko koji je slavu stekao odmah po rođenju. Od oca srBskog heroja i majke pevaljke.

Tog sunčanog decembra daleke '96 godine Srbija je dobila najmlađeg vipovca. Nije imao ni 5 sekundi života a već je popunio naslove svih novina, od Politike do Svet-a.
Već u bolnici počinje šizenje-ludenje, intrige i skandali. Brižne babice i med. sestre su bile isterane iz porodilišta jer su one za sirotinju, a mawenog Welju čuvao je konzilijum pedijatara. Budnim okom telohranitelja bilo je sve nadgledano, kako ga kupaju, nose, postavljaju u boks i kako mu tepaju. Za to vreme Ceca je ladila pičku u pansionu sa klimom i gledala televizor.

Nije prošlo mnogo i sinčić je već poč'o da gostuje po emisijama. Ajd sad, dete ko dete, ne možeš da ga mrziš, nije ni on kriv što je poznat, sudba je takva. Više su bili iritantni voditelji i roditelji koji su se za svako malo kezuljili i benavili šta god ovaj mali uradio.

Kako je detinjstvo sve više i više odmicalo, status Veoma Iritantne Pojave dobio je zasluženo. On je sad kao neki gengsta, šatro glumac, reper, uzurpator, poeta... Napisao neko pismo, posvećeno ocu, koje je izašlo na fejZ il' novine, ne mogu da se setim, i odma' je i talentovani spisatelj. Novine su posebna priča, šta je izjavio za Maju Nikolić, koga mrzi na estradi, zašto je odbio zahtev za prijateljstvo Suzane Jovanović, gde ide u šoping, ko mu je nova devojka...
Mali, bole nas kurci šta ti radiš.... tol'ko.

Onaj koji voli da se udvara ovcama.

Kaže se za osobu koja je tek počela da radi u nekoj firmi, a hoće odmah da koristi godišnji odmor, uzima slobodne dane i slične vidove izostajanja sa posla.

Svojevrstan rikošet ženi koja želi repete.

Penzija u koju idu svi igrači Jelen Super Lige!

Devojka srednjeg rasta, učestale boje kose, nije ružna a nije ni seks bomba. Radila je u pekari do moje zgdrade i bila je potpuno obična, neutralna kao puter kifla. Nit masna nit slatka nit slana. Samo obična.

Ali ipak, dok sam je gledao kako se hvata za buhtlu sa džemom ili sa kojom energijom seče burek "za ovde" skakao mi je nivo holesterola u krvi. Čudan osećaj. Preko puta u fast fudu je radila sisata Danica, tamo mi se dizao kurac, to sam kapirao, ali ovaj osećaj...kao kada sam prvi put probao lazanju sa belim lukom u prahu, bilo je to nešto novo, neobuzdano.

Koliko puta nisam mogao da dočekam da završi, oko četvorke, pa mi prekrati ostatak noći kada se pojavi na mojim vratima stana sa svojim brašnjavim nosićem i punom kesom bajatog žu žua, kojom rol viršlom i drvenim hlebom od kojeg smo mleli prezle pa uvijaj karađorđeve, uvijaj, uvijaj... Nekada sve do njene sledeće smene! A džukci bili prema njoj, ona fina pa joj vazda uteraju 2 u 1. Iz druge u prvu, to smo tako od milošte zvali, ko ona kafa.

Lepo nam je bilo, ja imao devojku ona nije imala dečka dok se u kraj nije vratio Rajko Gastos. Kad je zapad bilo šta dobro doneo pitam ja vas? Oterali ga njegovi nazad u domovinu majku Srbiju da se ženi, otac stari unuke oće da ima. Bio po malo glup i malo više krezav. To je još jedan razlog što je došao, da popravi zube, ne zato što je glup, kod nas jeftinije.

I jebo majku, došo pun para al seljak čovek i prvi dan otišo u pekaru kod nje da jede! Pa majku mu jebem idi jedi crevca kod Slavonca kad već imaš pare, ja da imam svaki dan bih crevca jeo! Ali ne, on odma kod nje i ni dobar dan ni Pomoz Bog nego s vrata: daj picu! Ko da me žarka munja sa neba ošinula. Bolje da jeste.

Ona mlada, neiskusna(ja znao samo misionarku a i sada nisam nešto bolji) šta će, kud će kukavica beda dade mu, uvati je đubre na elokventnost... Ostah sam, nemam s kim da umačem đevrek a idem u fast fud preko puta da gledam u kajzerice pa kući da gulim svoju kiflu.