Ono što kažemo, kada želimo da se neko - pomeri!

Daj mi još malo vremena da smislim način da te slažem, a da to ne primetiš-tip rečenice.

Tugaljiv, beskrajno romantičan, a ujedno i neopoziv argument staramajke prosečne romske porodice kada saopštava mužu da donosi na svet sedamnaesti plod njihove ljubavi.

Kaže se kad nešto nije u kompletu, kao piće i meze.

Особина која краси све фудбалере (неретко и кошаркаше) који немају ама баш никакве везе са техником и брзином, али су зато веома успешни у дисциплини "поломи што више ногу и руку противничким играчима". То је обично неки косати или ћелави лик (нема између) који игра задњег везног. Задњи гол је дао још у петлићима, а предзадњи на сони кецу код ортака.

Има огромну жељу за игром, али веома мало знања, па то надокнађује техникама "лакат у ребра" и "колено у јаја". Из неког чудног разлога, навијачи га обожавају, вероватно зато што 5,6 пута поломи противничког шпица (иако га овај претрчи шесн'ес' пута).

Zvala se jednostavno, Ivana. I danas se valjda zove tako. Ne znam da l je živa, al pravo da vam kažem, nekako mi puca kurac. Elem, pucanje kurca na stranu, al mi smo se beskrajno voleli. Išli smo u vrtić "Pčelica Maja", ona u srednju, ja u veliku grupu. Ona je nosila roze mašnicu u kosi, a ja plave patofne na nogama. Ona nije znala da kaže slovo r, a ja sam znao da kažem sva slova, pa sam je zezao da izgovara "Riba ribi grize rep" i svaki put je poljubio u nos kad to kaže. Bila je slatka kao lipov kurac....ovaj, lipov med, ili možda bagremov, ne sećam se. Stalno smo blejali zajedno u pesku. Ljuljao sam je na ljuljašci i klackali smo se zajedno. Naučila me da igram lastiš, a ja nju da puca iz pištolja na kapisle. Najviše sam voleo, kad nas vaspitačice pošalju na spavanje, da se iskradem iz svog kreveta, uđem u sobu gde je srednja grupa i uvučem joj se u krevet. Tamo smo otkrivali naša tela. Ona je dodirivala moju pišu, a ja mazio njenu picu. Smejali smo se k'o ludi na brašno i bilo nam je do jaja. Jednom prilikom nas je izvalila vaspitačica i rekla našim roditeljima da smo psihijatrijski slučajevi. Moja mama je plakala, a ćale me pit'o "Jesi jeb'o ti ovu malu" i šmekerski se osmehnuo. Od tad nam nisu dali da se družimo, ali smo se viđali krišom ponekad. I kako je to Miroslav Ilić lepo opisao, jednog dana dok sam se sam vraćao iz vrtiča, video sam da se prokleta kurva krlja s nekim u senci kestena. Tad mi je puk'o film i pucao sam tom pederu u nogu. Pištoljem na kapisle, naravno. Ona je skočila i manirom iskusne latino glumice rekla: "Ovo nije ono što ti misliš, mi smo samo...", ali ja nisam želeo da je slušam. Plakao sam danima i noćima, odbijao sam da jedem poparu. Ispisali su me iz tog vrtića i upisali u "Neven". Tamo sam se navukao na dop i sad vam ovo pišem i verovatno odbrojavam poslednje trenutke mog bednog života bez Ivane. Ivana, I wiil always love you iako si jeftina droca.

Skinhead verzija čuvene izreke.

Poredbena odrednica s rezonom komocije i širokog prostora, te onog ciganskog kurčenja... neke imaginarne moći. Ko kad se patuljak našo na trosedu, Alahov izaslanik u punom Boingu ili nešto poput banalnog pričesta i ćaskanja Pahomija sa pionirskim timom Dinama iz Vranja. Prostranstvo. :Oš vamo, oš tamo, saću u drugu traku, ma pred kamion zaspalog Turčina, što da ne? Ima se i može pritom. I da oće te nagazi, nemere, mali si i izmigoljiš se. Da. Al' kad bi se zajebavali s Đošom, Jovom i sličnim skečerima Homer tipa.:
Jbg, Fićo se uvek posprdno tretirao, koga briga što on može da povuče ko zaprega od dva vrana i izgura ko Niva 4x4, bio i ostao Deda Mrazov pomoćnik pa mu zato i nik ne donese ništa bolje. Nažalost, osta marker likova čiji se gabariti nekako ne sklapaju sa autoskopiranjem, slikom iz ogledala, te realnom širinom druma. Oči veće od mogućnosti... ili ono: Sve se može snagom volje, kurci palci. Nije mali, velika je soba. Aha, da, obrij se biće još i veći. Obrij ti brkove droljo! To su nausnice, debilu!
Nego da ne širim. Sve u svemu, nije cim u gabaritima, nego u poimanju i spoznaji... Kao ono kad smrde tuđe noge pa krene kreč po ćoške da se ljušti, a tvoje se uvoštile isto, al' te bole brige... ceniš, bar ne zaslepljuju jedinstveno, ima tu i gorih nijansi... hehe. Ne zaglupljuj se, ipak se to malo sa strane drugačije vidi a i oseća. Da.

Kovanica od srpskog 'malo' i švapskog sutra. U srpskom već postoji 'Malo sutra', ali daleko smešnije zvuči morgen. Sem u ovom izrazu, Srbi čvrsto čuvaju svoje 'sutra' kao nacionalno blago, iako rade na njegovom sjebavanju.

Za razliku od: "Šta on ima što ja nemam?" pitanja koje postavljamo bivšoj devojci kada nam je neki lik preotme, recipročno pitanje "Šta on nema što ja imam?" postavljamo sami sebi kada želimo da izvedemo recipročnu radnju i preotmemo ribu nekom drugom liku.
Kada nađemo odgovor na to pitanje, krećemo u napad igrajući na tu kartu.

Rezime bezazlenog gušta. Nije bilo preke potrebe, al' što da ne.

Izgovarana rečenica u neprijatnoj fazi pijanstva... Kroz glavu vam, osim etanola, prolazi i to kako ćete da bacite neku peglicu napolju, nadisaćete se, i biće vam bolje. Bolje na vazduh, nego da ovde drugima kvarite zabavu... Ono što vam ne prolazi kroz glavu, osim krvi, je da ste ljudsko biće sa imenom i prezimenom, živite u gradu u kome živite, i da ste najverovatnije već izbljuvali pola vašeg unutrašnjeg bića na nečiji tepih.

Replika svakog roditelja u situaciji kad mu se dete u prodavnici uhvati za Milku od 300 grama.

Izraz koji se koristi kako bi se tokom priče povećala kak'a tak'a napetos'.

Zvanicna strategija ustede Republike Srbije. Jel oni znaju da moje malo i Miskovicevo malo nisu isti pojmovi?!

Svaka šuša kačamak sprema na svoj način.
Prvo čega postaneš svestan kad zalutaš srpskim drumovima. Retko gde ćeš naći sarmu sa istom merom ulja, priniča i mesa, rakiju koja vuče aromu jednog te istog kazana, turšiju iste kiseline i slanoće.
Pečenje je negde živo, negde prepečeno, za daću se negde ostavljaju pare, a negde se nose sveće i rakija dok narikače kukaju odvaljene od već pristigle prepečenice.
Negde će te domaćin sačekati široko raširenih ruku sa domaćom pogačom i sirom, dok će te negde drugde puškom najuriti iz dvorišta.

Nismo se čak složili ni oko venčanja. Skidanje jabuke sa krova, otmica mlade, nošenje preko praga, darivanje svatova...svako ima neku svoju politiku.
O sahranama i da ne govorim. Ko ide prvi u čelo kolone, ko nosi barjak a ko krst, kome se vezuje marama oko ruke u povorci, kol'ko se daje popu?

Sto sela, sto običaja, a ti se dobro raspitaj pre nego što uđeš u nji'ovu avliju.

Idealan način za odgovor na svako pitanje, u situacijama kada vas mrzi da se udubljujete u ospežnija i dubokoumnija razmišljanja na sagovornikovo pitanje ili vas prosto neopisivo boli _______ (organ po želji) za sagovornikovo pitanje. Razlog za nepraćenje sagovornika može ležati u: mnogobrojnim brigama, koje opsedaju naš um, u obavezama, o kojima razmišljamo, u seksi osobi suprotnog pola, koju šmekamo ili u tome što jednostavno blejimo...

Kraj vampirskog sastanka.

Pitanja koje postavimo devojci, ženi koja je upravo kupila cipele ili nešto slično po ogromnoj ceni.

Savetodavni izraz za uključi malo mozak ako ga imaš uopšte.