Replika koja može odlično da posluži u situaciji kada želiš sagovorniku da saopštiš da ništa od onog što ima tendencije da ti prenese nije razumljivo prosečnom ljudskom mozgu, te da biste se lakše sporazumeli i pantomimom nego uobičajenom verbalnom komunikacijom.

U dečjim svađama ovaj povik odnosi pobedu i predstavlja likovanje. U svađi se obavezno koristi i tata, najubitačnije dečje oružje, koje se poteže kad sve ostalo zataji.

Pravi trgovci prodaju one artikle koje niko ne može da proda, pa i otuda potiče izraz.

Kada vam dođe tetka ili neki od rođaka koji žive u inostranstvu i u lovi su, pa ti umesto 200 e poklone čokoladu, po principu, uzmi, to je lepo, kao da si iz neke od zemalja treceg sveta... Jebem im njihov standard ...

Ironičan odgovor (mada su neki i ozbiljni) na pitanje nekog gde da urinira, dok se pritom nalazite na mestu gde to očigledno ne može da se obavi... Bar ne bez veće količine potencijalne blamaže.

Tehnika kojom gledaš celo veče dobru ribu, ne uradiš ništa, pa odeš kući i izdrkaš na nju.

Fin i ciničan način da šef kaže: "Šta god da odlučiš, biće onako kako ja hoću, ili neće biti nikako"

Činjenica da je trgovina belim robljem započeta prodajom crnaca.

Аргумент којим добијамо нечији пристанак да уради нешто што уствари можда и није хтео, ал' на крају ће мислити да јесте.

Sigurno ste upoznali lika koji kad vam kaže nešto, to ne da nije bilo tako, negooo, nije bilo ni stoti deo od toga. Ono, kad vam kaže da je pala kometa na selo, a ono padao grad. Lik koji ne da sere, nego preteruje. Ali, šta ćete, mora se trpeti, boles' je to, a boles' ne bira.

A što je još gore, lik ne priznaje ni glavu s ramena da mu otkineš da nije u pravu. On nikad ne laže. He is a fuckin' saint!

E, onda Brusjani primenjuju taktiku magične rečenice iz naslova. Jer ko bolje od Višnjića ume da činjenicu da je neko mahinalno zveknuo Kulin-kapetana uglavu pretvori u veliko junačko delo. Dakle, za gusle se očekuje da lažu, pa je onda lepše uhu za slušati.

Očajno pomirenje da činjenicom da podižeš potomka, neposlušnog idiota.

Ne jebe ni cara ni vezira, a ti se slobodno nerviraj. Ima domaću hranu da ždere i par ćebadi da se ne smrzne, što mu je sasvim dovoljno, a nije mu problem i to da žrtvuje i da tera dalje sve dok ne istera svoje jer mu je, u neku ruku, sve ravno do Kosova.
Sam je sebi mnogo puta brao pruće, ćale skidao kaiš i držao se izreke da je batina iz raja izašla, ali nije pomoglo. Ostaje samo smrdljiva nada da će, po svemu sudeću malo gočiji život, napraviti od njega čoveka.

Floskula koja predstavlja elegantan i jednostavan način da bukadžiji predočimo da nismo zadovoljni onim što je rekao, ali da nećemo afektivno reagovati jer ne želimo da se spuštamo na njegov evolutivni nivo.

Predočićemo mu takođe da dobro čujemo i da slučajno ne počne da se bahanališe i galami ako se nađe uvređenim, jer postoje realne šanse da se manemo floskula i umerenosti. Postoje šanse da nam preskoči kaiš pa da mu razmontiramo glavudžu kao Edvard Norton onoj plavoj vaginčini u "Fajt Klabu". Da ga izjebemo k'o Moniku Beluči u "Otpozadi", i da posle svega ostane neupotrebljiv k'o rumunski kurton posle drugog korišćenja. Da od njega ostane njega -koliko i hrane sredom popodne u kazanu javne kuhinje. Ništa!

Ili, da se ipak pravimo da nismo čuli..?

Стари и непревазиђени критеријум за избор бека у сеоском фудбалском тиму.

Rečenica upućena osobi u odsustvu koja je nešto debelo zasrala, da to nije zajebancija uopšte.

Po svaku cenu. Šta god je potrebno, na sve pristajem, samo da ostvarim cilj.

Preformulisana verzija devize 'zavadi pa vladaj', prilagođena našem vremenu.

Da li si siguran da želiš da čuješ to što imam da ti kažem? Možeš li da podneseš istinu? Možda je ipak bolje da danas zaboravim na iskrenost.

Da ti kažem ono što želiš da čuješ? Mo... Ipak ne.

„riba-sam-pa-štako-sam-riba-sam-pa-šta“ je naziv za osećanje koje obuzima devojku neobuzdanog parališućeg seksipila, u trenucima kada, nezainteresovano prolazeći ulicom, izaziva nekontrolisane padove vilica, kolaps u saobraćaju i opšti prekid svake ulične radnje, paničnino urlikanje žena koje nabacuju kese na glave svojih muževa, i iznenadan glasan zvuk melodije Down in Mexico koji dolazi ni od kuda...; tektonsko dejstvo njene pojave se polagano stišava tek kada podigne ruku ne bi li dozvala taksi, a zaustavi se bilo koji prvi automobil iz kog izlete išutirani starci, žene i deca, pokupi je, i odvede u nepoznatom pravcu, uz glasno proklizavanje guma.

Konačno suočavanje sa realnošću ostarele "devojke". Napokon je skupila snage, pogledala se u ogledalo i prestala lagati samu sebe.
Na drugoj strani ulice videla je komšiju Radeta koji je pre dvadeset i pet godina godina trčao oko nje kao dete ispred prodavca kokica. Na vreme je shvatio da nema ništa od toga i našao drugu. Za tri nedelje ženi sina. Uskoro će postati i deda, a ona živi sa dve mačke i jednim televizorom. Setila se i onog trgovca kome 6 meseci nije htela dati. Ovaj otišao kod prve koja je htela i sada ima četvoro dece sa njom. Pre dvadeset godina mogla je imati bilo koga, ali ona nije htela bilo koga. Niko nije bio dostojan uvažene profesorice književnosti. Sada izgleda da je bila u pravu: niko i nije.
Sada stoji ispred pet tona uglja koje nema ko da unese i u sebi ponavlja reči sa naslova. I da ih izgovori naglas, ne bi imao ko da ih čuje osim mačka Boleta koji se igra sa grumenom uglja.

Na ovaj način vaš sagovornik pokušava na suptilan način da vam stavi do znanja da vaša ideja i nije baš najsjajnija, ali nema snage da se bakće sa vama, tj. odustaje...