Ima ga ovamo i onamo, al jebo mater, najintezivnije je tokom operacije. Tad se raspredaju (osim creva, bubrega, i kičmenih pršljenova) raznorazne teme od toga ko je švajsnuo koju sestru, preko stočića koji bi dežurna setra želela da kupi načelniku klinike za tulum njegove vanbračne ćerke, do recepata za Zaher tortu.

Ljubavnica koja nije sasvim tajna, ali je ipak samo ljubavnica, jer njen dobrotvor ima zakonitu ženu. Žena obično zna za milosnicu, ali prihvata takvo stanje jer milosnica ne ugrožava porodičnu hijerarhiju i po godinama je dosta mlađa. Milosnica je mogla da dobije i sasvim pristojno imanje, ili bi je gospodar udao za nekog od ljudi koji su mu služili. Ali u slučaju da je gospodar napusti, mogla je i da završi u nekom bordelu kao obična bludnica.

Najčešći period preostalog zivota nekog tezeg bolesnika koji nakon dijagnoze konstantiraju ljecnici u holivudskim filmovima i španskim safunjarama.

U fudbalskom žargonu to su oni fudbaleri, najčešće odbrambeni, koji nas uvijek nerviraju. To su oni čekaći, oni što vrebaju protivničkog igrača sa metar-dva udaljenosti i mlate nas po nervnom sistemu. Neodlučno gledaju, povlače se prema svom golu, bez da ozbiljnije zaprijete protivničkom igraču koji ima loptu i u podsvjesti imaju na umu čuvenu misao "valjda neće da me predribla, da napravi budalu od mene. ja ću lagano prema nazad, a ako i šutne valjda će ona moja budala od golmana da odbrani." I tako dok mi grizemo nokte i u sebi ključamo "napadni ga, napadni ga ... kretenu", on vreba.
Istovremeno, to su svi oni naši prijatelji, a siguran sam da svi imamo takvog, koji godinama posmatraju jednu istu žensku osobu i nemaju "međunožje" da joj priđu. Vrebaju je i nešto čekaju, da se poklope neke zvijezde, da proleti kometa kao božiji znak, da ona učini prvi korak, ali pazi da te ne predribla ... idu nam pravo na živce, jer stalno smaraju o njoj, a nikad ništa i vrijeme prolazi i na kraju ona umorna od čekanja i vrebanja nađe drugog ...

Simbol bogatstva prošlog veka. Nosili su je samo pravi domaćini kao po pravilu. Niko ostalom svetu nije branio da ih nosi ali nisu imali osnova a nekad se znao red. Ni danas ne vozi svako Mercedesa. I da vozi ima kome ne liči. Sada bele košulje imaju neku drugu ulogu. Džep na grudima je služio da se u njega stavi svežanj para sa najvećom novčanicom spolja ali to su radili skorojevići koji su bili nesigurni u sebe pošto je dokazivanje bogatstva odlika siromašnih.

Sarkastično pitanjce upućeno nepopravljivim brbljivcima koji u društvu ne prestaju da klepeću među sobom, navlačeći time na sebe gnev ostatka ekipe. Sprdnja je veća ukoliko su golupčići istog pola.

Verovatno ste se više puta u životu zapitali da li je moguće opariti se posle jednog pametno povučenog poteza. Da, moguće je, ali morate učiti od najboljih. Pre nekih tridesetak godina, tačnije posle Titove smrti, "Srpska Fabrika Stakla" iz Paraćina je upala u veliku krizu. Sa odlaskom Tita, propao je i izvoz u Nesvrstane zemlje. Gadafiju je bilo dosta srpskih traktora, inženjera, a staklo da ne pominjemo. Tako su se ponašali i ostali moćnici. Jednog dana na radiju glavni menadžer Staklane ču anđeoski glas jednog mladog pastira koji je pevao: "Ja sam rodjen u cveću livada, čuvah stada pokraj reke Gruže!" Bio je taj pastir već uveliko poznat, ali ni u ludilu nije mogao da sanja kakva će ga slava zadesiti. Kontaktirao ga je menadžer Rajko, ponudio mu fantastičan ugovor, koji ovaj nije mogao da odbije. Našli su i tekstopisca za pesmu: "Polomiću čaše od kristala". Snimili su je. Pesma je počela da se širi, po birtijama, kafanama, svadbama i drugim brojnim opštenarodnim veseljima. Čaše su pucale, proizvodnja je porasla 350%. Promet je bio veći i od vremena kada je Tito ubedio Gadafija da mu trebaju čaše. Svi su bili zadovoljni. Mladi pastir se zvao Miroslav Ilić, ako se pitate odakle mu danas toliki novac, to je zbog toga što je on povukao pravi potez. Imao bi još više da nije štedeo kod Jezde i Dafine. Ako vam nije jasno kako mu je zet ministar, samo ću vam reći - para vrti gde burgija neće.

Najjaci,najuticajniji,najstrasniji,najlepsi i sve naj gradjanin Srbije.
On je taj koga se politicari plase,na koga se pozivaju kada naprave neku glupost,ili
ga hvale kada urade nesto dobro.
Javne licnosti obozavaju da se pozivaju na njega. Novinari vole da pisu o njemu. Televizije vole da ga pominju u svojim prilozima. Svi mi ga ponekad pomenemo u svakodnevnom zivotu.
Niko nezna kako on zapravo izgleda,ali se misli da je po njemu glavni grad Srbije dobio ime.

Samozvani ekonomski ekspert. Žena kojoj očigledno nikada nisu rekli da je za nešto stručna pa ima neverovatnu potrebu da to sama potencira svaki put kada joj se ukaže prilika.

Dok je bila radikalka bila je "ekonomski stručnjak" a sad kao napredna je evoluirala u "eksperta" - valjda je to više u duhu EU koju je godinama fanatično kritikovala a sada joj nezaustavljivo teži. Sledeći korak je verovatno da postane "ekonomska ekspertica" ili "ekspertesa" ali otom-potom, naprednjaci još uvek nisu otkrili da je pri EU integracijama poželjno obratiti pažnju na rodno osetljive jezičke pojmove.

Barata sa dvadesetak ekonomskih izraza koje neprestano vrti u krug - marža, profit, suficit, deficit, prihod, budžet, monetarna politika, fiskalna politika, devalvacija, revalvacija, devizni kurs itd. Non-stop mantra o ovim stvarima kao navijena, mada ni sama nema pojma šta tačno želi da kaže. Poenta je da uplaši i zbuni protivnika i da, pred onima koji nisu ekonomisti po struci, deluje jako pametno.

Iza brilijante karijere "ekonomskog eksperta" stoji višegodišnji rad u srednjoj ekonomskoj školi u nekoj vukojebini na Kosovu a potom ulazak u politiku. Naučnih radova ima 0, rezultata kao ekonomista takođe 0 - nema veze, bitno da je ona ekspert! Malo joj je skupštinska plata od 1500 evra pa radi za duplo više u Telekomu - ne zna se samo kako to radi kad je u Skupštini svaki dan. Verovatno ima i neke prihode od javnog reklamiranja blanša i farbe Keune 11/1 jer nema drugog logičnog objašnjenja zašto bi neko toliko silovao i izbeljivao rođenu kosu.

O ekonomiji zna onoliko koliko je naučila na fakultetu početkom osamdesetih. Tuga je što je i izgledom zarobljena u tom vremenu tako da komotno može da se prošvercuje kao prodavačica na buvljaku ili kasirka u nekom str od pre tridesetak godina.

Vrhunski usklik odavanja počasti pred asom. Ne samo da on jebe mamu, mnogo je takvih, već jebe i svoju! To možete reći sami sebi kad vam devojka kaže da ne može više. Dosta joj je trenja. Umorila se. Ali će vas tad sigurno slagati. Kad ne umete da jebete. Nisam vam ja kriv.

Sveti gral, na neki način. Svako ko je pušač i pritom voli kafu (u enormnim količinama) a pride je i osoba koja voli da provede malo više vremena igrajući neku video igru (igricu) ili da malo više izbleji na internetu na Vukajliji ili jednostavno tražeći nešto što ga zanima (muziku, filmove, slike, tekstove, nešto pametno i korisno) - e takva osoba jednostavno mora da ima ogromnu šolju napunjenom skoro do vrha jakom, sa gustim kajmakom, i uglavnom neverovatno gorkom turskom kafom.

Naravno, kafa može biti i slađa (samo malkice šećere) ili baš slatkom, ali obavezno mora biti jaka. Takođe, takve kafe može konzumirati i nepušač ili osoba koja je ostavila cigarete (ali koja nije "smrad", kako kažu neki, već voli i neguje neke od tradicionalnih pušačkih navika).

E, sada, ima i onih koji vole Ness kafu (iako je to frape, ali šta sad), ali turska kafa je turska. Ima i onih koji imaju onaj mini espresso aparat, pa sebi pripremaju takve tople naptke pred blejanje ispred monitira, ali oni se ne sipaju u ogromne šolje, tako da njih diskvalifikujemo odmah u startu.

I, naravno da se takve hektolitarske kafe služe kada imate probranu ekipu ortaka/ortakinja kod kuće, ali k'o za inat nemate ništa drugo sem kafe da ponudite (a nje imate u šteku taman da dve nedelje ne izlazite iz kuće). Onda se sa još jednim dobrovoljcem iz ekipe kreće sa spremanjem prve ture koja ode vrlo brzo (i pored velike količine) i koju posle najviše pola sata zamenjuje nova tura.

Mada, može biti zajebano posle druge ture (često i prve) jer se odmah kreće u osvajanje toaleta. Ako prvi ko uđe u toalet i kaže ono čuveno vojničko "OTROVI", kako li je tek poslednjem ko dođe na red?

U svakom slučaju, ogromna šolja ispunjena kafom - vaš dobar drugar.

Biću kratak...
Juriti za loptom po celi jebeni dan, ne otići na ručak na vreme jer si se sa ortacima iz kraja zadržao na basketu 200 metara od kuće, pa je k'o po običaju ćale morao da interveniše obavezno uz vaspitnu preko usta.
Svaki dan ići u igraonicu sa po 20 dingera u džepu i igrati jebeni playstation 1, kupljen prvi kompjuter tek u 8. razredu osnovne. Pitam se da li je sve to bilo gubljenje vremena i da li smo budale, videvši generaciju 21. veka, veka moderne tehnologije i napretka, a napredovali smo u pičku materinu.

Jebem mater svima koji se bogate na tudjoj nesreći na bilo kakav način, a pogotovu Zukenbergu jer je on taj koji je sve zakuvao. Igrališta su sve praznija, nadje se po koje dete sa isparanom loptom u rukama jer kako kaže roditelji nemaju para da mu priušte tu stvarčicu (čitaj kompjuter), dok ostali klinci dobiju komp čim se rode jebo ih otac i ko ih napravi. Neka dete vežba na računaru od malih nogu trebaće mu za školu. Za školu KURAC moj! Dok ste vi na poslu kako bi zaradili novac za školovanje tog malog imbecila, mala kači polugole slikice na ''Face-u'' sa komentarima ''kučka'', ''lepa sam pa šta'', itd, muka mi je bre više, i posle kad muško jelte navali, onda ''silovanje silovanje'' ma mrš u kurac bre jebem ti dan kad si se rodila.

Da stvar bude još gora, videh prošle godine na netu neki kurac ''ask.fm''. Rek'o daj da vi'm šta je, da je nešto pametno nije sigurno, al' ko će ga zna. Likuša 16 godinica hvali se kako je imala do sada nekoliko puta odnose sa muškarcima i sama sebe naziva droljom, gledam klip i neveru'em, keva mi uliće u sobu, mene bilo blam da i ona to čuje i vidi, pa stopiram klip i listam komentare, manje bi me blam bilo da me je u'vatila na delu kako se družim s' vršnjakom jer je to donekle i normalno, jebiga hormoni rade ne mož' se suzdržiš, dok je ovo boles'. Pitam se da li je to zbog bombardovanja i tog silnog osiromašenog uranijuma, ili sam ja možda lud što ne delim isto mišljenje kao većina današnjih klinaca. I kakva će majka od nje sutra biti kada već sada širokom auditorijumu prepričava svoje seksualne dogodovštine kako su je nekoliko momaka trpala u buljsona, pitam ja vas, i ko će napraviti ručak za muža kada dodje mrtav umoran s' posla, i ko će mu opeglati posteljinu kada već sada misle da je pegla za peglanje veša isto što i pegla za peglanje kose. Ko bre! Ako je ovo ono čime treba da se ponosimo, onda mi ne bi bilo žao da nas rokne nešto iz svemira i da ne ostavi apsolutno ništa za sobom jebem li im seme da im jebem, pa ponovo sve ispočetka.

Koliko puta smo čuli od naših roditelja, baka i deka ''E sinko moj, to u moje vreme nije bilo'', što je najtužnije mi ćemo našoj deci za koju godinu to isto pričati.

Definicija napisana za Mizantrophy

Petar Vranješić od mile prozvan Razbijač,od oca Tomislava i majke Dušanke,rođen je na Detelinari kod Novoga Sada kao drugo (srednje) od troje dece iz loze Vranješić.Od malena je pokazivao sklonosti ka pizdarijama,tućnjavi i šmekanju devojaka,tada njegovijeh vršnjakinja ali bogme i onijeh starijih. Sa 17 prvi put je umoćio,i tada je za ženama naprosto lud. Sa svoje 24 godine, upoznaje svoju najveću životnu ljubav Spaseniju, sa kojom je imao dugu i burnu petogodišnju vezu koja je krunisana brakom u aprilu 2009.godine.Do jeseni sledeće godine,porodica Vranješić očekuju prinovu.
Petar Vranješić je lola,ćovek od meraka,kada pije,pije do kraja,nije jaje,kad plaća,plaća i ne pita dal je dosta.Žene startuje gde god može(ili gde god je mogao,jerbo je sada u braku),i startuje ih uz veoma lake i poletne fazone,da svaka i ne trepne da mu da svoj broj telefona,pa i da se kresne s njim.Petar voli i pušiti cigara,i to dosta,ali Petar voli i zdrv život vodite,te skoro svakog dana se može videti u teratani ''Gym'' u Novome Sadu.
Petar voli da se i bije,ali samo ako je primoran na to,jer on se gnuša nepravde i šljama,pa onda mora isterivati pravdu.
Na yumetal se prijavio u junu 2007 godine,i od tada se trudi da tamo deli pravdu među umobolnim forumašima,od kojih,sam Petar može dokazati da ima svega 1,5% normalnih ljudi.
Petar se ne eksponira po forumaškim skupovima,jer kako kaže to je stecište suvopišonja i najobićnijih luzera,koji nemaju šta pametno da rade,no da forumišu van foruma,dok po gradu,sve vrvi od žena.
Petar radi u jednoj car-servis firmi,kao zamenik Generalnog direktora.
Petar ima kuću u Novome sadu, stan u Subotici i vikendicu na Ohridu.
Srećno je oženjen,i kad dobije dete,obećao je sebi,manuće se yumetal foruma i tamošnjijeh bolesnika.

Omiljene uzrećice su mu:
Volim vas-ali volite i vi mene!
Ja sam Petar Vranješić-pušite mi!

Siguran znak da je seljak prodao njivu pored autoputa. Seljak zbog toga što je odmah seo u mercedesa, ne zbog njive ili mesta stanovanja, nemam ništa protiv ratara koji nas 'lebom 'rane već ih poštujem više od mnogih urbanih kvazizanimanja.

Kako pokazati selu da se ima, da se može? Kuća i auto, najupečatljiviji simboli. Tek posle idu kajle, garderoba, satovi.

Mercedes je auto ostalo su prevozna sredsta, njegova je deviza još od kada je gledao gastose iz Franfurta kako pred zadrugu dolaze kolima sa sjajnom trokrakom zvezdom i poručuju zidarca za sve. E neš ga majci i ja ću da se vozim sa stilom! Ne Fiat Stilom, mečkom bre, onom najvećom!

Onda mečkom pravac kod majstora, a gde bi. Dobro, prvo u glavnu kafanu na centru sela pa kod majstora. Ili sa majstorom u kafanu, najbolja opcija. Pa se pred svima dernja kako oće drečavu boju i stiropol desetku da mu majstor "turi" da bude kako valja. Al oko prozora da udari drugu boju da ima kontrast(dal se tako kaže?) da upada u oči.

Neka crkne selo, neka se vidi da imam, da sam teškom mukom zaradio. Nije lako bilo prodati askurđelovu njivu koja je decenijama hranila moju porodicu a slučajno se našla na trasi autoputa pa će tu sada biti lepo predstavništvo ugledne strane korporacije.

Da se razumemo, znam ljude koji su kapital stečen na ovaj način pametno iskoristili za obezbeđivanje lagodnijeg života i pametna ulaganja, ali ovde je priča o onima koji su pare spiskali na pokazivanje i dokazivanje pa su u neretkim slučajevima opet palili traktore i tražili beneficije od države za naftu. To su oni koji su seljaci u duši a ne po opredeljenju.

Lik koji te svojom pričom za pet minuta navede da počneš razmišljati o desetinama hiljada evra, kao da ih možeš zaraditi već sutra.

Zaštitni znak građana Apatina.

Počeo je raspust i vreme prolazi tako sporo. Zatvorio sam se u sobu i narednih nedelju dana nadoknađivao igranje raznih igara. Jedem, spavam, igram je bio moj moto tih dana.
Ćaća bi povremeno upadao u sobu krsteći se, prozivajući majku da je odgojila debila i nazivajući mene propalim slučajem.

Reših da izađem vani. Majka se zahvaljivala svetoj Petki, otac mi tutnu crvenu u ruke "za da se nađe" namigivajući mi šmekerski. Razmišljao sam, gde bi najpametnije bilo iskoristiti novac. Setih se da su me likovi iz kraja izbegavali jer sam im izgledao kao čudak, pa reših da se ubacim u njihovo društvo. Gledali su me ćudno kad sam došao do njih, mali Kizo me pozdravi i počela je neka opuštena priča.
Rekoh da imam Vajferta, pa da kako pametno iskoristimo taj novac. Budući da smo bili zagorela klinčadija, rešismo da platimo debelu Miru i izređamo se na njoj pošteno. Bili su to najsrećnijih dva minuta u mom životu. Počelo je intenzivnije druženje, prestali smo da idemo kod Mire jer smo ukapirali da je to bilo bacanje para, te smo po prvi put završili travu od lokalno dilera Lemija botaničara. Udaralo je u glavu, smejali smo se kao nezdravi, Lemi je čak i častio polutanera za nove mušterije, ne sećam se kako sam ujutru došao kući. Malo po malo, počelo je svakodnevno varenje po kraju. Svet je bio naš.

I od jedno se ruši svet. Ćale mi je našao paklu cigareta. Punu trave. Majka plače, otac vojnički kaiš vadi. Pitaše me da nisam upao u neku sektu pre nego što mi se gubi svest od siline udaraca. Budim se. Oko mene sve mirno, ležim u čistoj sobi, totalna harmonija, zen mod. Upadaju roditelji u sobu, pitaju da li je sve u redu, kao da se nije ništa desilo. Kasnije sam ukapirao da nisam bio kući tri dana i da je sve bio samo trip. Pao je i naš lerdi Lemi. Bio je kraj zabave a ujedno i raspusta. Pošao sam u peti razred.

Sintaksički lakmus za brzu separaciju potencijalno elokventnih od onih na nivou kuvanog karfiola.

Tip čoveka koji nakon što u međusobnom (monosobnom) razgovoru i sam dođe do spoznaje da preteruje sa davanjem saveta i prepričavanjem svega što je video ili čuo, kao i saopštavanjem istog naglas ćuljivoj strani se tu ne zaustavlja... Naprotiv, on samo doda ali svakako ču ti održati jedan kraći monolog u trajanju od jednog radnog vremena Rumuna sa dva završena razreda škole !!!

Preživljavati.
Hvatati se u koštac sa mukama i jačima od sebe, boriti se, te nekako obitavati. Delati valjano i trpeti pošteno, braniti se i na neku foru opstajati u masi hijena.