Fraza koja se odnosi na kolektivno laktanje, podmetanje nogu,odvaljivanje bubrega, gaženje, bockanje oštrim kancelarijskim materijalom kroz džep u situaciji nadmetanja mase za predmet ili uslugu u momentu kada je potražnja veća od ponude. Korene vuče iz veselih devedesetih kada je svakodnevica bila videti od ranog jutra tridesetak penzosa kako se u pekari grabe za desetak dostupnih vekni hleba.
Prepoznaje se najpre po željno ispruženoj ruci preko glave osobe ispred sebe odnosno ispod nivoa prepona ukoliko se radi o šalterskim uslugama (ovo drugo može da vas odvede na sud).

Tuđe - slađe. Južnjačka varijanta i izgovor.

Parče zemlje koje ima VIP mesto u srcu svakog gastarbajtera.
To je mesto đe staramajka živi sama i đe se oseća miris toplog kruva. Mesto na kom su jutra rosna, polja zelena, a sijeno kao dukat žuto... sijeno đe je mala prvi puta dala.
Tuđina je kao bedem teška, kao pelin gorka... Džaba novci i mercedes, džaba svila i kadifa. Džaba vruća kućna pomoćnica i njezina zanosna gu'ica.
Kad ne može ocu na grobu sveću zapaliti, kad ne može s' majkom slavu proslaviti.
Istrošen, ispijen, umoran... Ispunio je svima hiljadu i jednu želju. Ostao mu je samo još jedan kome nije ništa ispunio, jedan koga je najviše zapostavio...
Došlo je vreme... pemzija, ilegala, rodna gruda i... mrak.

Mazati hleb kremom (najbolje Eurokremom)
i konzumirati isti (najbolje sa mlekom).

tehnika borbe protiv gladi u toku studentsih dana.posto su pare koje ste dobili "otisle" na pivo,pljuge i kladionicu,potrebno je poznavati ovu tehniku da bi ste preziveli.

Obavezna oprema svakog gojaznog nolajfera koji sedi po ceo dan ispred kompa i nada se da će mu gore pomenuti dovesti ribe u koje po ceo dan bulji kroz monitor. Posle izvesnog vremena ta osoba će se razočarati i napisati post na svom blogu: " Ne kupujte pojase, to je prevara, ja imam jedan već mesec dana i ne pomaže" . Nakon toga obavezno sledi put do frižidera sa osmehom na licu jer je on napisao nešto pametno i zaslužio večeru koju čine kantica pavlake, kantica majoneza , vekna hleba i po kile praške šunke.

Vredni radnik koji još uvek nije shvatio da je staroj poslovici "Nema leba bez motike" istekao rok trajanja.

Zvanično jelo ekonomske krize.Drugačije znan kao vazdušni sendvič.

Red mesa, red masnoće, onako šareno. Oni koji vole ovakvo pečenje kažu da je krtina za pičkice. Nisi čovek ako ne možeš da progutaš malo loja ili masti, kad ono samo sklizne niz grlo. Imam utisak da oni samo loj žele da jedu, a ono malo mesa koje se nadje na parčetu mu dodje kao kisela voda u špriceru. Mast im podmazuje grlo, pa tako i više vina ( špricera ) mogu da popiju. Većini je ovakvo pečenje podjednako odvratno kao i ono dlakavo.

Tužni ostatak jesenjeg slavlja i velikog posla obavljenog po najvećoj zimi kad ni muve ne lete. Pranje, brijanje, raspremanje svinje. Zatim pažljivo usoljavanje, dimljenje i provetravanje slanine. Pa čuvanje na hladnom i promajnom mestu kako bi se što bolje održala. Ponosno seckanje tankih listića smrznutog šarenila uz obavezan komentar kako je dobra i mesnata. Serviranje u svim mogućim prilikama, za mezu, doručak ili večeru. I konačno, predaja i prihvatanje gorke činjenice da je više nema i da je od nje ostalo samo ovo urolano parče kože iz kojeg više ne može da se izvuče ništa. Pa, skoro ništa.

Ostaje nam samo čorbast pasulj u najavi.

Fizička manifestacija pokušaja da telepatskim putem prenesemo ono što nam je u mislima u tom trenutku.

Prosečan radovac kome se izvadi mozak tako da ostane samo produžena moždina (zbog vitalnih funkcija) i ugradi mikrokontorler (sa nekim dvojezgarnim procesorom i transiverom ultra kratkih talasa), sonda u želudac (da zna kad je gladan i kad treba da vrši nuždu). Nakon toga treba dodati fleš memoriju na kojoj je baza sa istreniranom neuronskom mrežom zahvaljujući kojoj može da prepozna potencijalni projektil (ciglu, kamen, kantu za đubre), potencijalno oružje (iščupan znak, parče armature, motku), osnovne pokrete za napad i blokiranje i kako da reaguje na signal koji primi od koordinatora (preko radio transivera).

Najgori mogući odjeb koji možemo da popasemo od ženskog roda kad počnemo da joj prodajemo priču da nam da onu stvar jer će ionako zemlja da je jede kad jednog dana umre ili da nije sapun pa da se izliže.

Reč nakon koje dolazi najnebitnija stvar vezana za fudbalsku utakmicu koju gledate. Vuk Karadžic ju je u rečnik stavio na insistiranje navrndede Ace Stojanovića. Preporučljivo je stišati zvuk ili promeniti kanal na sledećih tridesetak sekundi, a najbolja solucija u tom momentu je da odete do frižidera po pivo.

Riknuo psihički, neočekivano ko Bata Kan- Kan onomad. Klabingovao, trpao berli ligl srednjoškolke, oćne studentkinje i klimakterične tetke, uništavao se od alkohola, povremeno i od dobre gandže. Na Jućubu je pičilo od Sleja do Laza Magistrale, Radio Morava je već bila standard. Pikao fudbal sa Vlasima a posle tekme se tukao budacima sa njihovim navijačima, ispijao Čiču ispred prodavnice sa seljacima i psovao dete masonsko Klintonu... Ali, spičilo ga u vugla i sjebo se skroz. Jednog jutra se probudio sa uvodnim taktovima 'Ljubi se istok i zapad' u glavi i tada je sve otišlo u pizdu materinu.

Starac koga boli uvo za sve. On i dan danas nesmetano obavlja sve poslove bez ikakvog nagoveštaja o ijednoj bolesti, spreman je kao nekad Hajle Gebreselasije na deset hiljada metara. Pojede veknu hleba umakajući u kapljevinu koja curi sa praseta, a pritisak stodvaes' sa osamdes'.
Nikada nije išao kod lekara, niti ne d'o Bog popio neki lek. Pamćenje ga služi kao budalu ona stvar, a kad smo već kod toga, i njega je služila do pre šest godina, to je jedino do sada što ga je izdalo. Nadživeo je svoju decu koja su umrla od starosti, ali šta ćete, takav je život, samo neka ide po redu.

Posle Žitopeka najveći pekar u ovoj zemlji.

Fraza najčešće upotrebljavana kada se govori o hrani, mada nisu retki slučajevi da se kaže za stari alat, pojedine delove nameštaja ili dnevne novine od pre tridesetak godina.

''Ono sto igra'' je naziv za lešo meso, pihtije ili slicnu hranu koja se ljuljka na tanjiru.

Dobila ime po Amerigu Vespučiju, prvom čoveku koji je shvatio da se ne nalazi u Aziji i koji je to iskoristio da nazove novi kontinent. Danas je to zemlja koja je nastala od strane iseljenika puritanaca koji su spaljivali žene koje su previše slobodno razmišljale i poubijali svakog Indijanca na koga su naišli, Iraca koji su pobegli usred velike gladi koja je pogodila Evropu... Uglavnom zemlja koja je nastala od strane siromašnih masa koje su došle tamo da traže svoju koru hleba, i koje čim su je dobile počele da razmišljaju o tome da se osvete onim gadovima preko okeana što su ih isterali.