Sastoji se u tome da što je moguće više nabijemo deci fobiju od normalnih i više-manje bezopasnih stvari, a stvorimo im mentalnu rezistentnost ka krajnje opasnim stvarima.

Uobičajeni oblik "humatnitarne pomoći" koja stiže sa bogatog i civilizovanog Zapada, nama neukima i nejakima. Time oni kupuju svoju savest i mirno spavaju na bogatstvima koja su stekli vekovima kolonizacije, robovlasništva, imperijalizma i ostale opljačke multikompanija. U manjoj meri ovaj oblik "humanizma" prisutan i kod domaćih tajk... ovaj poslodavaca, industrijalaca. To se zove "korporativna odgovornost".
Kao i svi izrazi koji najboljeg čovekovog prijatelja svode na ulizištvo životinje koja se mota oko nogu, i ovaj je blago rečeno diskutabilan (vidi: laže ko pas). Drugim rečima - koliko čovek može nisko pasti, to je uvreda za pse.

U cilju zakljucivanja o njegovim filozofskim stavovima analiziracemo njegov hit 'Kuca poso:

Kao prvo, s obzirom da zivi u Nju Jorku gradu, mozemo lako zakljuciti da on spada u domen zapadne filozofije. Njegov najveci komentar je na polju etike, i to kroz opisivanje muka radnicke klase: Kuca poso, poso kuca. Samim tim on ukazuje na probleme sindikalno neuredjene radnicke snage, koja ne moze da se izbori za posteno radno vreme, sto ga svrstava rame uz rame sa ekonomskim filozofima, najociglednije Marksom i Engelsom.
Potom dolazimo do stihova 'Eto sta znam, nista ne znam, a dje da znam': to uveliko podseca na cuvenu Sokratovu recenicu 'Znam da nista ne znam'. Iako bi se 'A dje da znam' moglo shvatiti kao aluzija na lose obrazovanje, ipak je veca mogucnost da se stih odnosi na polje epistemiologije, te on kroz ove stihove izrazava svoju nepoverljivost prema ljudskoj mogucnosti saznanja, samim tim ga svrstavajuci u Skeptike.
U stihovima 'Oj Njujorku ubila te tama' i 'Njujorku budi svetli grade' izrazava dogmatska verovanja o sukobu izmedju svetla i tame, karakteristicna za sve svetske religije.
'Sto dozvoli zena da vam vlada' izrazava njegov anti-feminizam, mada, ova recenica moze da se shvati i kao anarhisticka izjava, posto on kritikuje cinjenicu da su dozvolili da im neko vlada.
Takodje je zabrinut oko propadanja starosne strukture stanovnistva ('Izgubise djecu, to imanje'), kao i oko ekoloskih problema ('Pas do pasa, beton do betona').

Sve u svemu, moze se doci do zakljucka da su u Ekremovoj filozofiji zastupljena sva veca stanovistva zapadne, a delimicno i istocne filozofije.

Priča koja se često može čuti na našim šalterima kada stranke bivaju odbijene po milioniti put zbog lenjosti i bezobrazluka službenika

Lokalizam, naravno vojvođanski.
Opisuje žensko čeljade koje mnogo voli da sluša svoj glas iako nema šta pametno da zazbori. Priča bez početka i konca, bez ikakvog reda, sve dok svojim umilnim glasićom, kao kobra, potpuno ne hipnotiše nesrećnog slušaoca i onda, kao iz prekrasnog čokoladnog kolača počnu lagano da bodu tragovi orašastih plodova, na koje je utopljenik, nažalost alergičan. Sitne otrovne strelice odapete sa vrha jezika počinju da peku.
Kao i sve ostale pudle, jeste pas, al nije pisa, više namirisani pacov.
Špica je je isto to, samo skraćeno.

Noćna mora svakog kućnog ljubimca.

najčešće postavljana dijagnoza kod naših lekara. Kad god se pojavi neki zdravstveni problem, osim ako ne ispoljava simptome koji su jako opasni, lekari dijagnostikuju nervozu kao glavni uzrok poremećaja.
Jednostavno, ona se postavlja hipotetički jer je nemoguće izmeriti nivo i intezitet nervoze.

Sluze za to samo da bi dodatno podgrejali vasu nervozu,ili da pricaju totalno nebitne stvari o totalno nebitnim igracima.Obavezno navijaju za tim za koji vi ne navijate i imaju neverovatnu samokontrolu (nijednom ne opsuju).Postoje i neki savrseni legendarni komentatori tipa, Milojko Pantic.Vecito pravilo komentarisanja je podrzavanje Srbije u utakmicama i ma koliko glupo igrali,oni ce podrazavati nase navijanje.

Perfektnost, u svakom pogledu. Najbolji drug, verni pratilac, i kreator vašeg raspoloženja. Tihi heroj. Njegov pas nemoš da propustiš, kad ti servira ribu na zicer, i posle te odvede kući, nakon 3-4 ture u lokalnoj kafani. Ne treba mu pohvala. On to radi zato što je takav. Iz ljubavi prema tebi i tvojim lošim navikama i porocima. Može da istera kolk'o god treba, samo da drugima bude lakše. Prvi u redovima na bojnom polju, on je onaj lik koji bi se javio da te spase, iako ne zna ništa. Direktan ogranak sedmog neba, javlja se čak i onim nadrkanim babama iz komšiluka. Dobar k'o pljeska u 3 ujutru, sa omiljenim prilozima.

Naziv za dodavanje lopte igraču koji je vama prethodno uputio istu.

Lik koji u osnovnoj i ranim danima srednje škole po spomenarima uporno kontrira ustaljenim klišeima. Svi za omiljenu hranu pišu "pizza", piće "coca cola", pevača nekog od trenutno popularnih sa zapada (i to u originalu, a ne pišu domaće da ne ispadnu seljaci) dok on (uglavnom je muško) piše nešto drugo. I ja sam bio jedan od njih.

grana umjetnosti kojoj je u današnje vrijeme najviše oskrnavljena od strane svih ovih modernih šatro-šmeka-urbanih "umjetnika". Naime, da bi ste se bavili ovom granom umjetnosti potrebno je imati samo jako dobaro "napucan" i naravno prije svega skup fotoaparat. Talenat je više-manje suvišan, možda čak i nepotreban. Takođe je bitno da slike budu uslikane u iz kose perspektive kao i da na njima obavezno bude neki pas,govno ili bilo šta u zalasku sunca. Ako iza uslikanog objekta nema sunčevih zraka ili bilo kakvog znaka svjetlosti onda niste ništa postigli.

Pas shvaćen bez predrasuda. Pas na ravnoj nozi sa nama.
Sva čista osjećanja i odnose koje čovjek može imati u životu a da nijesu uprljana u kaljuzi društva su sadržana u jednoj jedinoj niti koja povezuje dva bića čije su misli gotovo jednako ustrojene.
U kratkim sortsevima, isprljanim i iscijepanim laganim majicama, velikim klompama koje klaparaju i štite mekanu, neogrubjelu kožu djeteta od oštrog kamenja neasfaltiranih ulica. To je banda dječaka i djevojčica koje se stidljivo pridružuju prateći jedni druge, pucajući iz drvenih pušaka u imaginarne neprijatelje na drveću i u vazduhu. Baš jedan od dječaka u klompama će prvi primijetiti paća koji mučen svojim psećim brigama ne primjećuje motke u rukama djece. Dječak u klompama, vidjevši paća, će bez proračunavanja prići. Pritrčaće, zaklaparaće. Neće uprljati paća nečasnom pomisli o postojanju buva, o prljavosti njegove dlake. Savijena koljena, stopala sakrivena u ogromnoj obući daju ovom stvorenju vanzemaljski izgled. Ali jednostavan. A pružena ruka koju povlači po njušci neće pokazivati superiornost, instrument sažaljenja.
Paćo će kao previdjeti postojanje motke u dječijim rukama, nešto jače je preovladalo i on prilazi, ide u susret. Milo mu je kad ga neko zove pravim imenom- paćo. Paćo će da zacvili, vjerovatno zahvalan zbog dodira dva sunca tog ljetnjeg dana- nebeske zvijezde i dječije ruke. Izvrnuće se, izmučen glađu, šutiranjem uglancanim gospodskim cipelama, možda šugav, možda buvav, šepav, mršav- ružan. Prepustiće se masaži ogoljenih rebara. I njegovo postojanje biće primijećeno i potvrđeno ručicama lažno-nogatih jednostavnih i nevinih gorostasa u klompama.
Obje vrste se prepuštaju jednostavnoj igri prostog postojanja i zajedničkog življenja. Predmetno odvojenog a vibraciono povezanog.
U takvoj igri obje vrste postaju svoje suštine. Čiste elementarne čestice bez primjesa ičega okolnog, bez uprljanosti, čist papir idealnog koncepta idealne suštine koja nije prošla kroz sito društva.

I kada bi predmet filozofije bila tako bukvalna stvar kao što je pas, u njenoj suštini pisala bi samo jedna riječ- paćo, a u suštini čovjeka- dijete. Sa tom razlikom da paćo ostaje paćo i kad ga zovemo pašče, a samo naš dio niti povezanosti postaje odvratan. Vremenom.

To je onaj san iz koga vas nije probudio ni budilnik za posao/školu; ni keva sa zvocanjem "Znaš li ti koliko je sati"; ni cimer sa upornim šuškanjem, mljackanjem, upaljenim TV-om, lupanjem vratima; ni komšija sa bušilicom i čekićem; ni pas sa jutarnjom nuždom; ni vaša jutarnja nužda; ni telefon zbog pogrešnog broja; ni mučnina i nagon na povraćanje od prethodne pijanke; ni žeđ, ni glad, ni bol... ni sam san koji sanjate... Bilo da ga se sećate ili ne, važno je samo da ste svojevoljno otvorili oči, odmorni, zadovoljni, sa/bez nekoga pored vas (stvar ličnog izbora), sa dovoljno vremena za protezanje i razvlačenje, pa tek onda ustajanje... na obe noge, nikako na levu.

Da li ste ikada videli psa koji tužan, miran i dobroćudan sedi ispred svoje kućice vezan na sajlu od stuba do stuba koja bi mu trebala dati privid slobode kretanja. A ista nije duža od par metara. A onda dodje neko pa mu skine lanac. Isti taj mirni, dobroćudni tužni pas isplazi jezik od radosti i jurne koliko ga noge nose najpre napred a potom u krug za sopstvenim repom ne znajući šta će od sreće a neretko gricne tu i tamo neku loptu, pojuri mačku ili kakvo živinče ili pak prevrne saksiju sa sveže posadjenim petunijama.

Jeste. To su tvoje komšije. On, vazda nasmejan, sa blještavo belim osmehom. Njegova žena je prvoklasna bičarka bez ijedne bore. Kako bi ih i imala, kad lice svako veče kupa u kremi. Oni imaju čopor klinaca, sa impresivnom sposobnošću da se usvinje gde god da odu. Nema veze što im je dvorište komplet zatravljeno a sunce piči ko blesavo danima, deca će naći i baru i blato. Ah, koga to još brine, mamica će to da oriba. Oće kurac, tutnuće sve djuture u mašinu, bez kamenca. Kakvi da se boje pomešaju tokom pranja, ne. Oni nose isključivo vedre boje, deca belu. Žena kupa lobanju šamponima od kojih joj se kosa sjaji ko pseće mudo. Muž, pak, otplaćuje šurnaest kredita, ali ga boli tuki. Čak ga i savršeno vezan čvor na kravati nimalo ne steže, iako je napolju +40. Hasaju isključivo integralna leba s margarinom koji sadrži abecedu vitamina. Karbinje su im nepoznat pojam. U njihovoj kući pas se ne linja, a grinje smorene odlaze iz kreveta. Kupatilo se cakli, žena se jednom okliznula na pločice i nabila trticu, ali sva sreća tu su ponovo kreme i masti. Oni kafu ne piju, oni je mirišu zatvorenih očiju. Njihov automobil ne dimi iz auspuha. Muž nije tolerantan na laktozu.

Pudlica il' čivava koju vidiš na povocu u šetnji sa gazdaricom, razmaženom bogatašicom. To kuče miriše lepše nego ti, oblači se bolje od tebe i jede kvalitetniju hranu od tebe. I kad je vidiš padne ti samo jedna stvar na pamet.

Izraz koji je nastao u Americi, oznacavao je trenutno stanje korisnika droga. Tada, doticna osoba bila je ¨u tripu¨, iliti ¨naduvana¨ (high). Bukvalan prevod je PUTOVATI, sto je slicno osecaju koji uzivaoci psihoaktivnih supstanci dozivljavaju prilikom konzumiranja istih. Po njihovim recima, u zavisnosti od same vrste pas-e, njihovo telo tada prelazi u izmenjeno stanje (trip), koje se manifestuje na vise nacina: usporeno ili ubrzano kretanje okoline i objekata u blizini; povecana mozdana aktivnost, ubrzan rad srca, povecano lucenje nekih zlezda, etc.

Danas, ovaj izraz se kod srpskoga naroda toliko ¨odomacio¨, da je usao u vokabular skoro svakog prosecnog Srbina, i oznacava skoro svaku vrstu akcije koja, po licnim standardima, nije primerena.

Scenarista koji je nekada pisao izvanredne tekstove.Sa Kozomarom je genijalno rezirao film Vrane, iako nije skolovan reziser,napisao zvanicno najbolji film crnog talasa, i zvanicno treci najbolji srpski film svih vremena Kad budem mrtav i beo,kultne filmove: Tudja Amerika, Cuvar plaze u zimskom periodu, Pas koji je voleo vozove, Varljivo leto 68, Tango Argentino Gorana Paskaljevica, Crna macka, beli macor i Dom za vesanje Emira Kusturice, Bubasinter Milana Jelica itd.Takodje je autor kultnih Tv serija kao sto su:Sivi dom, Zaboravljeni, Kamiondzije, Balkan ekspres, Samci, Povratak otpisanih, Otvorena vrata(koscenarista) itd.

Uglavnom su se nabavljale na specijalizovanim pijacam i buvljacima te namene. Cene su im varirale od 100-150 din., sve u zavisnosti od nalepljene slicice na zutoj plastici. Zajednička karakteristika je da uglavnom sve imaju nekoliko igrica koje se ponavljaju do 10000000000000. Rok trajanja: uglavnom ne traju dugo, ali je sreca to, dok se pokvare, uglavnom rikne i sega ili adapter...