Likovi bez trunke objektivnosti, sa oskudnim vokabularom, srpski jezik im je drugi(prvi je misterija), neartikulisanim glasovima brinu sve trivijalne brige sveta, brane barabu(onog navijaša što je hteo da zapali čoveka), napominju po 8 puta za koji tim navijaju iako ih to niko ne pita, čak i nema nikakve veze sa temom emisije, a da, i spremni su da POGINU za tim ako zatreba(i to jasno ponavljanjem stavljaju na znanje).

Izraz za izuzetno nespretnu osobu.

Odbrus osobi koja neće da prizna amortizaciju.

Kulturniji izraz za ''Ide mi na kurac''.

U prevodu: Nemoj se više mučiti, pada ti mat u nekoliko poteza.

Nema veze što su katolici, šovinisti i što su im se očevi, đedovi i/ili oni sami borili protiv Srba u nekom periodu prethodnog vijeka, ako su po nečemu značajni, u očima nebeskog naroda oni postaju Srbi koji su spletom čudnih okolnosti upisani kao Hrvati.

Nastavak filma "Vidimo se u čitulji"

Odgovor hvalisavca,na pitanje koliki mu je?

Fraza kojom moj otac mene ispraća u grad.

Adresa destinacije koju je izuzetno komplikovano pronaći, a kad je i pronađeš, tu si gde si i onda opet treba da nažuljaš nervna vlakna dok se setiš puta do tačke odakle pođeš.

Gradacijski, maksimum koji jedna rakija može da ima u kvalitetu. Makar u Crnoj Gori.

Odgovor grobara na pitanje kako može da radi svoj posao.

Reči fudbalera koji nema gde da ode na kraju karijere koja je bila čist prosek. Zaboravio je da trči, zaboravio šta je fudbal, željan je još para jer trofeja nikad nije bio, pa želi da se vrati u domovinu, koju sad toliko voli a toliko je bio srećan kad ju je napuštao.

Klasičan primer kako veliko i malo slovo utiču na smisao rečenice.

Najžešći bedak. Kao dete bez osmeha, zima bez snega, veza bez seksa. Sve je tu, ali ipak nešto fali. Nije to ono najvažnije, može se igrati i igra se bez mrežice, ali ona je neki šlag na torti koji presudjuje na kom će se terenu igrati.

1. Pokušaj zagorelih muškaraca da nagovore svoje drugarice kako je to ispravno pa da i oni kresnu nešto ove godine;
2. Živa istina!

Poslednji stepen slatkoće. Od toga nema dalje.
Pri samoj pomisli na tu osobu preplave te najlepša osećanja, krv ti šibne tamo gde ne treba, pa počneš da osećaš razna pulsiranja u predelu slepoočnica i međunožja, a neće ti pomoći čak ni insekticid u vidu gaziranog alkoholnog napitka, koji su izmislili drevni Egipćani, jer gusenice u tvom stomaku samo što nisu izašle iz stadijuma lutke i prhnule u jato leptirića...
Gotov si burazeru, ili sestro, zaljubio/la si se do ušiju, a i dalje...

Maksimalni stadijum necieg skotstva, ono kada je neko tol'ki skot da nema dalje!

Eto čini mi se da sam đavola na megdan zvao, jeftinije bih prošao. To što sam se odrekao života, jebem li ga moj je, što se zavadih sa svojima, opet primiće me drugog nemaju, al kako sebi da se vratim. Prekrojila me po sopstvenom ćefu, pa sada za druge i nisam po meri, a i sebi nekako sam tesan.
Bilo dobro u početku, stisnemo se pod jedan kišobran, al vremenom, il sam se ja raskrupnjao, ili se on smanjio. Pa kad bih joj nešto i rekao, da okrenem na šalu malo, ona ko zmija sve mi sikće pred očima. Sklonim se, mislim opet, proće to, sve prođe i na kraju tako i bi. Prođe ja iz njenog života.
Našla nekog, ima lanac oko vrata, toliki se ni na šleperske gume ne stavljaju. Kaže voli ga, dobar je čovek. Hajde da i to razumem, al sve mi se čini, ako njega voli što je dobar, ispade da sam ja najlošiji na svetu.

Epitet promiskuitetne devojke, devojke koja većinu vremena provodi raširenih nogu, u horizontali, koja voli da eksperimentiše, voli da menja brzine, da živi punim plućima (i ustima), koja se, da se tako duhovito izrazim, satire od kurca.