A kad si otiš'o, pizda ti materina!

- ...i tako ti ja kažem. Pa onda negde oko dva ujutru, Zvonko 'armonikaš iz Lebana, uletvio se sav, a prsti mu idu po harmonici dvesta na sat, ko da je bio na spidu a ne na rakiji. Čovek seo, koliko se napio i žmuri dok svira, a prilazi mu mladoženja Cane i kaže: "aj Zvonko opleti od Šabana, kraljice moga srca". Kreće Zvonko da svira, a ceo šator se podigao na noge, a sve žene, čak i mlada se popele na sto i vrckaju.Svima su ruke bile crvene od tapšanja. Cane i njegov kum vade pare kao da imaju naftu, pa ih razbacuju ko kokoške da hrane kukuruzom. Daje kum Zvnoku na čelo jednu cveklu, pa cepa košulju koliko je bio pijan. Žene skidaju štikle i bacaju, pa bose gaze po kupusu, pečenju i sarmi i viču na sav glas kad ide refren. Cigančići puze ispod stolova i skupljaju pare koje su na podu. Gaga konobar donosi sve moguće sorte rakije u stavlja na stolove dok mu pevač sipa šljivu direktno u grkljan. Slavomir, Canetov otac koji ima dijabetes, uzima bokericu u ispaljuje par hitaca u nebo. Sto na kom je igrala mlada puca i pada na Baškima cigančeta, a mlada pada direktno u krilo Cane. Cane je odma odvodi u podrum da je, najverovatnije spava, ili možda da čak broji evre koje je dobio hehe. Ma mnogo je dobro bilo, dalje se i ne sećam jer sam imao osećaj da sam na Marsu zbog vinjaka.
- Ma ne verujem da je brojao pare, nije on takav. Nego..Znači bilo penjanje na sto,a ?
- Bilo!
- To će biti svadba koja će da se pamti.

-Čuo sam da ste se opet pomirili ti i Marija. Kako vam ide sad?
-Ma... ne pitaj. Ko na aparatima...

Ć: Tata imam nešto da ti kažem.
O: Šta bilo ćero? Opet onaj tvoj nešto zasr'o? On stvarno 'oće da ga sameljem?
Ć: Ma nije tata, nego...
O: Šta nije, govori odmah, idete mi na kurac oboje, jebite se više!
Ć: Pa problem je što jesmo...
O: Molim?!
Ć: Tata, trudna sam.
O: E na zdravlje!

Стипе: "Брате, хтедох да те замолим нешто, ал' ми све некако глупо да те питам!"
Фрањо: "Реци, бре, слободно, шта си се стис'о?"
Стипе (стидљиво): "Па оно... нешто сам у шкрипцу... да не би имао да ми позајмиш 100 еура, враћам првог?"
Фрањо: "За тебе, батице, и 200 ако треба... и шта си ми се ту постидео, кажи слободно... па дрво се на дрво наслања, а човек на човека!!!"

A:”Vidi ovu budalu kako me iseče! Uh magarac jedan, tuk’o bih ga ne bih mu dao da plače.”
B:”Polako, nemoj da se nerviraš, to utiče na lepotu.“ (u sebi hi,hi,hi...)
A:“Ma puši ga i ti, pederu.”

Obavezan naglasak na O.

Kako je, dodjavola trebalo da znas da su spagete predjelo?

Aha, na tuđim.....da, pa posle ti kažu "gledaj svoja posla".

Dve seljanke na drumu:
- Ju Radisava, ona Julijana se prepela na Tomin k***c pa ne zna da siđe da se i mi malo prepnemo.
- Jes Miroslavka, da znaš da si u pravu. Nego da mi uvatimo po motku da joj pokažemo malo put do bolnicu u Palanku pa nek se tamo pentrači na oni doktori i medicinsku braću.

Dobar dan, šta vas muči mladi gospodine?
- Aaa.. Aaaa.. Aa.. Osećam se kao da sam na iglama svaki dan, nešto mi ne da mira.

-Mia, Tea, Ema, Eva, Nina, Lara, Tara...

Često mi se desi da se probudim sa kamenom erekcijom. Možda je to zbog snova, možda zbog manjka seksa, možda zbog moje ultrapotentnosti ili možda samo zbog toga što mi se dig'o.

Keva me još od malih nogu učila da tempiram kada ću ići wc, tj. da naviknem organizam da idem da kenjam i šoram ujutru, u to doba pred školu, tako da me ne hvata "frkica" na času. Ja evo, već treću deceniju svog života kenjam čim se probudim, osim ako ne zaboravim, a volim da šoram i kenjam u isto vreme, ništa slađe.

Problem često nastaje kada se probudim sa jebenom bejzbolkom u gaćama. (onom šuntavom, što se prodaje po ekskurzijama na Kopaoniku i Zlatiboru, ima ispisano jebeno ime mesta, tipa čajetina, i predstavlja svojevrstan suvenir, pravi komad drveta koji je simbol čitave kulture toga mesta, jebena bejzbolka)

Ustanem sedem na šolju, čekam da se iskenjam dok ne znam šta da radim spreda. Dal' da piškim ili da se igram. Najčešće bih ga tako slatko izdrkao, jer je jebeno tvrd stamen i u najboljem izdanju, ali mi se u isto vreme i mnogo piški.

Onda probam da zavučem u šolju, ali teško ide (tu ide tehnika dijagonalnog šoranja u sam vrh šolje, ima negde neka definicija o tome), onda ga izvadim pa krenem da drkam, ali jebeno mi se pripiša.

Tu nastaje najgora dilema koja me skoro svakog jutra muči. Ako se ispišam, drkanje posle toga mi neće biti toliko zabavno, a i odužiće se, a ako ga izdrkam (ako uspem, a da urin pod pritiskom ne pređe u kontraofanzivu), neću moći da se ispišam odmah posle toga, zbog nesavršenosti muškarca kao jedinke. A mnogo volim da se ispišam ujutru, onako, junački.

Sve bi to možda bilo mnogo lakše da nemam tu naviku da se iskenjam svakog jutra, a pošto sam brzi kenjač onda sam već do sada obavio taj posao, ako ne ceo, a onda barem do pola, a guza musava.

Najčešće se ispišam, pošto ipak više volim da se olakšam, a onda ako imam vremena i ne moram nigde da idem, vratim se posle 10-15 min pa odradim i to drugo.

Ne znam za vas, ali ja tako.
Sve u svemu, žene su blažene, one nikada nisu u dilemi.

-Ej Pero, šta je sa Jocom. Što leži?
-Ma pusti ga, nije pazio pa nagazio na bananu!
-Aaa, to! Vidiš i mene podseti da treba komšiju Stevu, znaš onog što me davno tužio, e njega da vodim u lov...