Opcija koja može biti znak naklonosti, ali i crnog humora.

Postaviti sebi cilj i ne odustajati od njega.

To je vremenski period od 3-4 dana u kome jednostavno ne mozete da obuzdate gasove,stvara vam veliki niz neprijatnih situacija,i u nekim slucajevima vrlo nepozeljne grceve!

Prava "fora" da zajebete svog prijatelja, koji se hvali da je veliki jebac!

Procena poslovnog rizika u Srbiji.

Ovo je modernija verzija one ,,nema te ko kurca na tv 1000'',inace Pink treba da promeni ime u Piiiiiip tv.

Iz "Parkour". Lik iz kraja koji preskace sve moguce ograde,penje se na sopstvenu terasu,visi po ceo dan naglavačke sa koša...

Obećao neku uslugu pro forme, otišao da odradi nešto tek radi reda tj. da to odradi preko kurca ili da pokuša nešto za šta svi znaju da je nemoguće.

Spomenici kraj puta podignuti u sećanje na osobu koja je nastradala na tom mestu.

Način na koji naše strine, tetke, ujne i bake saopštavaju da je neka prehrambena namirnica pokvarena.

Izraz koji se upotrebljava za međusobno bliske osobe. Prostiji izraz za isti odnos je na prst u bulju.

Pored sveski na linije, na kvadratiće, postoje i one, na prazne linije.

Imati seksualni odnos sa osobom ili osobama najčešće suprotnog pola.

Vampiri su stekli svetsku slavu blagodareći povempirenju transilvanskog bojara, grofa Drakule, oličenja pravog gospodina i nadaleko čuvenog ljubitelja dobrog zalogaja ljudskog grla i dobre kapljice čovečje krvi.
A ko bi i pomislio da su prvi-prvcati vampiri čija je slava doprela do evropskog zapada bili naši seljaci i da se po noći nisu podizali iz komfornih porodičnih grobnica i mermernih sarkofaga već iz raskvašene srpske ilovače.
Postojanje Petra Blagojevića iz sela Kisiljevo na Dunavu istorija verovatno ne bi zabeležila da se on posle svoje smrti, 1725. godine, nije povampirio. Blagojević se na dan posle svoje sahrane, na Aranđelovdan, u snu javio svojoj ženi i tražio joj opanke. Svoje lične opanke bez kojih je bio sahranjen. Seljani su shvatili zašto su pokojnom Peri potrebni opanci tek par meseci docnije, kada je za nedelju dana u selu umrlo devet duša. Milsili bi da ih je odnela čuma da svi do jednoga na samrti nisu tvrdili da im se prikazivao pokojni Pera, da ih je davio i da im je govorio da im nema spasa.
Selom je zavladala panika. Još s prvim sumrakom meštani bi se povlačili u kuće i prestravljeni čekali svanuće. Potom se pročulo da je vampir viđan i po tuđim kućama i da nema tog mandala ni katanca koji ga može zaustaviti. Govorilo se da su jedini lekovi krstače, beli luk i ljute paprike, ali ni to nije bilo sigurno. Zato su, po savetu ljudi koji su sa sličnim pojavama imali iskustva, seljani odlučili da raskopaju Perin grob.
Od 1718. severna Srbija bila je pod austrijskom vlašću. Švapska uprava bila je iznenađena panikom nastalom u Kisiljevu i nije bila sklona da poveruje u iskaze meštana. Ipak, kako su seljaci bili “van sebe od straha” Austrijanci su popustili i dozvolili da Petrov grob bude otvoren. Na lice mesta je iz Beograda došla delegacija sastavljena od vojnih i civilnih lica. Prema zvaničnom izveštaju komisije, od svih prisutnih pribranost je zadržao jedino stari grobar. Raskopao je raku, ćuskijom otvorio sanduk od čamovine i na opšte iznenađenje ukazalo se pokojnikovo telo, podnadulo i rumeno, sa naraslom kosom i noktima i pomodrelim usnama musavim od sveže krvi.
- Alaj si se ti, moj Pero, noćas lepo gostio. Što nisi ubrisao ta usta, crni ti? rekao je grobar i zgađen pljunuo.
Pred ovakvim dokazima da je reč o vampiru nisu imali izbora, mrtvо tеlо su probili kocem. Očevici su tvrdili je neraspadnuto truplo dok ga probijali ječalo i bljivalo krv. Pokojni Pera je potom spaljen.
Metodični Austrijanci su tom prilikom saznali da su stanovnicima Kisiljeva slučajevi vampirizma bili poznati još od ranije, iz turskih vremena. Jedan od najpoznatijih vampira bila je Vlajna Ruža koja nije bila krvoločna kao Petar, već je samo imala običaj da prepada meštane koje bi uhvatio mrak u blizini groblja.
Krene neko kući po padini pored groblja kad mu se, niotkuda, prikaže pokojna Ruža, Bog da joj dušu prosti, i alapača kakva je bila priupita:
- Gde si bio u ovo vreme, crni ti? U štetu ideš, đavo te odneo, a žena te, mučenica, čeka kod kuće.
Posebno je volela da noću razbija testije i lonce zaboravljene na dvorištu, da čangrlja lancima od kofe na bunaru i da poštenom narodu drmusa krevete. Seljaci bi je viđali kako da hoda po površini Dunava. Kada bi s vode ugledala nekog komšiju, Ruža bi ga pozvala po imenu:
- Radojeeee, dođi sa zaigramo! - sve u nameri da ga navadi da se udavi. I pošto niko nije bio lud da joj se odazove, ona bi sve življe cupkala po površini vode. Igrala je, zadizala suknje i pokazivala bele drusne butine i pravo je čudo da se nijedan muškarac nije polakomio i krenuo da i on igra na Dunavu.
Ružina rodbina je htela da presvisne od sramote. Kada bi se Ruža pojavljivala na vodi, silazili bi do reke pa bi je sa obale prizivali i moljakali da ih, onako mrtva, ne bruka pred svetom. A ništa joj nisu mogli jer joj se nije znalo groba, udavila se bila nesrećnica u mutnom Dunavu. Na kraju im se smilovala i smirila se, da se više nikome ne prikaže. I baš zbog nje su posle, u nameri da spreče mrtvake da hodaju naokolo, u selu ljude sahranjivali bez opanaka. (Zato je Pera i sa'ranjen bos.) Ipak, nesrećna Vlajna Ruža nije bila zao vampir; nikada nije izazvala pomor, niti je ikoga od živih zarazila svojim zlom.
Još 1725. bečki čаsоpis Volkische Zeitung objavio je članak Vampir von Kisilevo o slučaju Petera Plogojowitza. Od tada su vesti o vampirima u Srbiji krenule da se prenose iz časopisa u časopis, iz zemlje u zemlju, izazvavši pravu pomamu u zapadnoj Evropi. Saznalo se da ova zla bića ponekad haraju svim balkanskim krajevima. Svedočanstva su prevođena s nemačkog na engleski, na francuski, na italijanski, a jedina neprevedena reč bila je ona koje u tim jezicima nije bilo – vampir. I raspalila se mašta bogatih Evropljana pa su izmislili čitav jedan luksuzni svet vamprira u kome su zvezde grofovi bledih lica, zagrnuti crnim pelerinama koji imaju zamkove s kulama pod oblake, kamene nedgrobne ploče s elegantnim epitafima i pohađuju balove po dvoranama s viskoim svodovima. Niko se više ne seća onih iskonskih, narodskih vampira u opancima. Život su proveli radeći zemlju, čuvajući stoku, spavali su na slamaricama, grejali se uz ognjište, muzli krave, sahranjeni su u žutom blatu pod drvenom krstačom bez belega (nit je ko umeo da napiše, nit ko da pročita), a ipak su nas proslavili.

Izraz koji se koristi za nekog ko laže čim zine.

Bogotac fudbalskih klubova u Srbiji. Nije menadžer, to tako gejičasto zvuči. Nije trener, to je tako obično. On je šef. Stručnog štaba. Što dalje implicira da je on najpametniji, najkompetetniji, najnamazaniji pripadnik neanonimnog alkoholičarskog društva sa trule, hrastove klupe.

Sportski kompas moralno dezorjentisanih duša u kopačkama. Svetionik u mračnoj svlačionici. Glavom, bradom i jagnjećim rebarcima, šef stručnog štaba.

Automatska kvalifikacija koja se dobija pri upisu filološkog fakulteta. Posebno se odnosi na muški deo populacije, jer, pobogu, gde ste videli da neko studira književnost a da i sam nije pisac? Poželjno je i da drnda gitaru, nije važno što je njegov nivo poznavanja muzike i samog sviranja ekvivalent kompozitorskim sposobnostima jednog Bajage(čitaj: tri, maksimum četiri akorda). Njegov vokabular je obiman, obiluje raznim floskulama, dok u svojim "delima" lamentira nad zlehudom sudbinom napaćenog ovozemaljskog života i duboko u sebi oseća i gaji veltšmerc. Njegov fejzbuk profil je prepun dubokoumnih statusa, njegov ego je dodatno prepumpan masom lajkova, stoga se njegov poziv pisca, koji je teškom mukom stekao polažući jadni prijemni na filološkom, u poptunosti pokazao kao ispravan. Jes', kurac.
Izuzetaka, naravno, ima, ali, svi znamo da razdvajanje žita od kukolja i nije baš najučestalija srpska rabota, tako da se dosta mladih ljudi različitih poziva i akademskih zvanja gubi u masi pisaca sa Filološkog, uglavnom ne želeći da se stavlja u isti koš sa dotičnima, i ne usudjući se da sebe nazove tako velikom titulom kao što je pisac. To se ne studira, to se gradi i postaje godinama.

Izvanredno brz švaler. Brz u noge.

Ako želimo biti deo Evrope i ostlog sveta moramo se ponašati po njihovim pravilima, a evo kako to izgleda:
DESET GLUPIH ENGLESKIH ZAKONA

1. Zabranjeno je umreti u Vestminsterskoj palati

2. Lepljenje poštanske marke sa slikom kraljevske porodice na kovertu naopačke jeste izdaja

3. U Liverpulu je zabranjen toples svim ženama, osim prodavačicama u radnjama sa tropskim ribama

4. U Škotskoj je zabranjeno odbiti stranca ako zamoli da koristi vaš WC

5. Trudnica malu nuždu može da obavi bilo gde, pa i u policijskoj kacigi

6. Na Božić je zabranjeno jesti pite s mesom

7. Glava bilo kog mrtvog kita pronađenog na britanskoj obali vlasništvo je kralja

8. Porezniku je zabranjeno uskratiti informacije koje ne želite da zna, ali dozvoljeno je da mu prećutite informacije do kojih vam nije stalo

9.U Vestminstersku palatu zabranjeno je ulaziti u oklopu

10.U Jorku je zakonom dozvoljeno ubiti Škota, ali samo ako je naouružan lukom i strelom

NAJGLUPLJI ZAKONI ŠIROM SVETA

1. U američkoj državi Ohajo zabranjeno je napiti ribu

2. U Indoneziji se masturbacija kažnjava odsecanjem glave

3. U Bahreinu ginekolog sme da pregleda ženu samo gledajući odraz njenog polnog organa u ogledalu

4. U Švajcarskoj muškarac posle 22 sata ne sme da obavlja malu nuždu stojeći

5. U Alabami je zabrenjeno voziti vezanih očiju

6. Na Floridi neudate žene koje nedeljom skaču sa padobranom mogu da završe u zatvoru

7. Ako žene u Vermontu žele zubnu protezu, za to moraju da dobiju muževljevu pismenu dozvolu

8. U Milanu je legalno zahtevati da se čovek neprestano smeje, osim na sahranama i u bolničkim posteljama

9. U Japanu ne postoji zakonska granica starosti u kojoj su mladić ili devojka spremni sami da pristanu na seks

10. Francuskoj niko ne sme svinju da nazove Napoleon

Sjebao se. Za coveka moze znaciti da se povredio, razboleo, poludeo, umro.. A za stvar obicno znaci da se pokvarila..