Опис жешће масовне туче где се не зна ко кога бије.

Komentar prosečnog Srbina na prepucavanja političara u javnim debatama.

Kulovska opaska upućena sagovornici koja želi da povuče dim cigarete iz naše ruke.

Komad fekalije koji odbija da napusti WC šolju, čak i posle nekoliko povlačenja vode. Ime dobio po poznatom holivudskom glumcu koji je iritirao gledaoce odbijanjem da potone u filmskom spektaklu Titanik.

Uzrečica, koja se pojavila negde pre 7-8 godina, kada su na velika vrata pokucale GPS navigacije i Google Earth, a danas se van svakog konteksta prenelo na svako novo tehničko sokoćalo koje se pojavi.

Naime, kada je bombardovanje tek bilo u najavi, većini običnih ljudi su u podsvesti ostale stare crno-bele slike rušenja celih naselja i priče o bombama koje su mete promašivale po nekoliko kilometara. E, sada, iako je i NATO svašta promašivao te nesrećne 1999, generalno, sve što je hteo da pogodi, pogodio je.
Kako majku mu? Gore tri sloja oblaka, a on zvekne nadvožnjak između Zapizdine i Prčilovaca.
E, kada je Google Earth lepo demonstrirao da "setelit" vidi sa 35000 km i goluba koji te je posrao sa nadstrešnice dok si kretao napolje, otvorili su ti se novi horizonti.

I na stranu sve druge teorije zavere, sada je zavladalo uverenje da sve novo što se pojavi ide u svrhu toga da NATO kad zatreba može da pobaca "tomahavke".

Nemi film. Nema se šta reći. Zatečen, video si ti sve, i ljudi je mnogo došlo, ali koja je svrha uopšte? Gde sam bio, šta sam radio...nemam pojma, al znam da nisam kvalitetno protraćio vreme. Kao da je neko jednostavno premotao par sati. Sličan osećaj onom od pre jedno dinu, kad je Toma Nikolić došao na vlast...sjeban, ubijen u pojam i sa još manje života u sebi.

Ja sam nenadjebiv. Ti si luzer.

Магични тајминг за разглабање са родбином путем фиксног телефона. Бог и батина у свету импулса, врховно, јефтино божанство међ' старијом популацијом, које се мора поштовати.
При врху листе највећих страхова у Срба, одмах после промаје.

Isto kao da si navio budilnik da ti zvoni za 5 minuta. Samo je problem što te budilnik budi nežno, a pljuga te budi uz jak bol u prstie mirisom zapečenog mesa.

Jurnjava za sudijom posle fudbalske utakmice, preko plotova, živih ograda, njiva, potoka i ostalih prirodnih i veštačkih prepreka.

Једина преостала сламка спаса, за коју се млад човек може ухватити, услед мањка времена и новца за одлажење на неко конкретно место, где се ради нешто смислено, па макар то било испијање тамног точеног, или вођење евиденције о томе, колико пута просечна седамнестогодишњакиња, у реченици употребљава речи, мис'им и екстра. Акт којим се деградира и оно мало што је остало од мозга, тера на слушање прича људи који су остали на нивоу оног часа биологије у петом, када је наставница спичкала за један час и амебе и бичаре, јер је Беби Дол имала наступ на Евровизији.

Провођење времена са дуго и добро познатим људима, у чијим главама је некад била сличица са грбом Бразила, а сада тотална празнина, шупљина кроз коју одзвањају гласови, тотални јебени нихил. Окруженост са једне стране човеком, који у НИНовом наградом почаствованом издању својих бисера, има извале типа "Што се жене више јебу, то им је теснија", или "Ако јебеш ниске, може да ти се заглави справа међ карличну кост", а са друге стране ликом, који је могао да буде кошаркаш, али се навукао па сада продаје приче како му се у кревету гнезде гундељи, и како је пајдо немилосрдни пут за шеол. Тренутци кроз које се као на Бродвеју смењује плејада људи, који су до јуче били дно ланца исхране, јели блато са туђих ципела, савијали се пред свима као Дивац када је улазио у кућу Вука Караџића, а сада тврде да им је живот испуњен к'о Буквар илустрацијама главате деце, док им у очима пламте комплекси, који су и довели до напрасног набијања ега. Док се трака са извештаченим смехом, увлачењем у дупе, и међусобним курцоуваљивањем, сада већ познатија од шпице за филм на ТВ "Арт" (она у којој се Ал Паћино одриче буразера, а неки акреп са шиљцима из вугле, звучи као изакани Слободин усисивач од два сома вати), стандардно врти, кроз главу пролазе неке друге мисли. Мисли о томе колико припитих младих дама се сада налази у градским локалима, да ли би требало уплатити ХБО, и тиме употпунити следећи викенд, и како се човек уопште нађе поново пред том позорницом, а знао је да ће се поново давати изанђала трагикомедија. Време када је боље остављати позитивне коментаре на Могшине дефиниције о анархо -социјалистима, које је копирао са сајта организације од девет чланова, читати водич за будуће сајентологе, или псовати корејску мајку клинцима на бесплатним азијским мултиплејер играма. Зашто? Зато што је све боље од ничега.

Slogan udruženja nekrofila.

Verbatim, Maksel, Prinko sa velikim flomasterom napisanim Miks preko celog.
Ne znate odakle vam, al' kroz maglu se sećate da vam ga je doneo drugar, a njemu je dao Đole sa Zvezdare, a njemu Giga iz Zemuna jer su išli zajedno u školu.
Sadrži par foldera narodnjaka, slike nekih ljudi, jedan folder sa *ne znam možda sam i ja nekad bzbz zlostavljao*,*ima pacovi 4 kile komad ko zec*,*aluminijum! MARINIJA* i folder sa hiljadu pornića od 12 sekundi. Bez kutije. Stavljate ga u cd-rom 4 godine posle, kada tražite drajver za grafičku negde po fijokama.

Говори се када нам нешто добро дође у одређеном тренутку.

Jedan od najvećih užitaka (osim seksa).
Nema ništa lepše nego završiti/svršiti i onako opušten i (samo)zadovoljan, zapaliti jednu, povući dim i reći ahhh...

Neuspeo pokusaj telekineze!
Lopta nece da skrene, pa nece...

Питање које можете чути једино у Србији. Ово питање би у свакој другој земљи било дочекано са неверицом, чуђењем, или би се питали јесте ли при себи. Разлог појаве овог питања је међугенерацијски јаз, свако колено се сећа мање-више за 2 рата горе-доле и то је разлог појаве овог питања. Једноставно да би се људи боље разумели. За мојих двадесет и две се ратовало 5 пута...

Emisija koja ima radni naslov "Od babe đevojka"

Fraza koja se koristi u razgovoru sa likovima koji ne izlaze iz teretane i ne prestaju da piju razne hemikalije (doping sredstva). Prilično razbacane osobe koje je lakše preskočiti nego obići.

Potpuna snuždenost.
Vraćaš se sa žurke, krenula si kao neka princeza sa velikim osmehom na licu, a od svega toga ostala je jedna polu-zalepljena veštačka trepavica.
Na žurci obično očekuju da napraviš neko sranje, malu grešku koja će jasno vikati u njihovim glavama da ste svi vi tako složni i da se mnogo volite, da ste zajedno promašaji, ne samo pojedinačno.
Da li si htela da se napiješ?!
Verovatno ne, ali poturali su ti šarene koktele pod nos, uz veseo osmeh, kako im samo odoleti?
A šta je sa onim cigarama?
Pa, ni njih nisi baš želela,a nisu ti ni bile potrebne.
Da li je išta vredelo?
Da se smeješ ciničnim licima, da posmatraš raširene zenice u ogledalu ispod neonskog svetla, dok ti noge klecaju?
Da se ispovraćaš kao stoka i vratiš se blistavija nego ikad, iako se osećaš kao zgažena mačka na putu?