Izlazak u kraj posle osamneste

Једина преостала сламка спаса, за коју се млад човек може ухватити, услед мањка времена и новца за одлажење на неко конкретно место, где се ради нешто смислено, па макар то било испијање тамног точеног, или вођење евиденције о томе, колико пута просечна седамнестогодишњакиња, у реченици употребљава речи, мис'им и екстра. Акт којим се деградира и оно мало што је остало од мозга, тера на слушање прича људи који су остали на нивоу оног часа биологије у петом, када је наставница спичкала за један час и амебе и бичаре, јер је Беби Дол имала наступ на Евровизији.

Провођење времена са дуго и добро познатим људима, у чијим главама је некад била сличица са грбом Бразила, а сада тотална празнина, шупљина кроз коју одзвањају гласови, тотални јебени нихил. Окруженост са једне стране човеком, који у НИНовом наградом почаствованом издању својих бисера, има извале типа "Што се жене више јебу, то им је теснија", или "Ако јебеш ниске, може да ти се заглави справа међ карличну кост", а са друге стране ликом, који је могао да буде кошаркаш, али се навукао па сада продаје приче како му се у кревету гнезде гундељи, и како је пајдо немилосрдни пут за шеол. Тренутци кроз које се као на Бродвеју смењује плејада људи, који су до јуче били дно ланца исхране, јели блато са туђих ципела, савијали се пред свима као Дивац када је улазио у кућу Вука Караџића, а сада тврде да им је живот испуњен к'о Буквар илустрацијама главате деце, док им у очима пламте комплекси, који су и довели до напрасног набијања ега. Док се трака са извештаченим смехом, увлачењем у дупе, и међусобним курцоуваљивањем, сада већ познатија од шпице за филм на ТВ "Арт" (она у којој се Ал Паћино одриче буразера, а неки акреп са шиљцима из вугле, звучи као изакани Слободин усисивач од два сома вати), стандардно врти, кроз главу пролазе неке друге мисли. Мисли о томе колико припитих младих дама се сада налази у градским локалима, да ли би требало уплатити ХБО, и тиме употпунити следећи викенд, и како се човек уопште нађе поново пред том позорницом, а знао је да ће се поново давати изанђала трагикомедија. Време када је боље остављати позитивне коментаре на Могшине дефиниције о анархо -социјалистима, које је копирао са сајта организације од девет чланова, читати водич за будуће сајентологе, или псовати корејску мајку клинцима на бесплатним азијским мултиплејер играма. Зашто? Зато што је све боље од ничега.