E a pazi ovu fabulu, igro ja za Lausanne-Sports (also referred to as LS) is a Swiss sports club based in Lausanne, Switzerland i tu ja dam het-trik na utakmici mi protiv Šapuiza i prijatelji. Prvi gol krenem sam spola i slalomom dođem pred gošu i lobuem u maniru prekaljenog golgetera, a kaže meni Žulijen : Tomba, a? a ja fazon vičem: GOOOOOOOOL. Drugi gol fatam makazicu s ivice golmanskog prostora i leva stativa-desna stativa-leva stativa-go, nači mnogo lep evrogo dao Pantela. Treći sam dao u vidu najstrože kazne s penaltika, i dolazi mi posle njihov golman u fazonu: Pantela što baš tri?, a ja: Kacam rasan!
I izorganizovali ja i Stankela posle meča sigurno jednu lepu zabavicu revijalnog karaktera i pičimo neku žvaku standardica da sam dao het-trik na utakmici mi protiv Šapuiza i prijatelji. Prvi gol krenem sam spola i slalomom dođem pred gošu i lobuem u maniru prekaljenog golgetera... Kad zaustavi me kumara fazon: MALA LEĐA, BRZO! Okrećem se ja, obuvam Najku papuču, brzo skupljam kosu i bacam osmeh razurožoravajući mislim saće neka riba bombon 505 scrtom. A ono nevera, na Marakani muk. Prilazi mi Snežana Samardžić Marković sa spikom : Pantela prefantastično si terao balon kod prve ubacivke. A Stankela koma!

- Halo?
- Ja sam bubili. Izvini što te zovem ovako kasno, ne špijuniram te više, svega mi. Znaš da te ne bih budila u ovo doba da nije nešto hitno.
- Ooo da, znam.
- Znaš, danas sam ceo dan nešto nervozna i preosetljiva. Tri puta sam zaplakala na „Oči boje duge“. Mamin ručak nisam mogla ni da pipnem, sve mi nešto muka bilo, a znaš koliko volim podvarak. I još na sve to, ceo dan na TLC-u puštaju neke emisije o bebama, kao da znaju. Bubili? Je l’ ti to hrčeš? Ladno hrčeš! Sram te bilo, svinjo bezosećajna! KASNI MI!
- Čččč...čekaj, stani. Kako kasni? Zašto kasni? Jesi li ti sigurna?
- Nego šta sam! Sve simptome trudnoće imam, nisi me slušao!
- Dooobro, polako. Samo bez panike!
- Ne paničim!!!
- Slušaj, jutro je pametnije od noći. Lezi lepo, spavaj, pa ćemo sutra ujutru da rešavamo to, m?
- Kako to misliš da rešavamo?! To? Beba je za tebe TO?! Hoćeš da abortiram, jel?! Kao znamo se mesec dana i te priče? Nema šanse! Rodiću ga!
- Halo, halo...Jelena?

Ok. Spustila mi je slušalicu. Nema veze. Bolje je tako...
I šta sad u pičku materinu? Jebote, imam 22 godine, još sam na faksu, moji me izdržavaju. Ma nema šanse, ne mogu da je oženim. Znamo se mesec dana. Nismo mi jedno za drugo. A nismo ni neki par, k’o kera i bandera smo. Ne znam ni kako joj se pudlica zove, koliko ispita ima do kraja, koje joj je boje kapija. Jebote, pa ja ne znam ništa o njoj! Smiri se, Nikola, smiri se. Pokušaj da odspavaš, tri sata je, ustaješ u pola sedam...
Čekaj, pa gde ćemo živeti? Kod mene nema mesta. Šta ako nosi trojke? Moraću da se zaposlim na građevini kod ćaleta. ĆALE! Jebote, ubiće me ćale! Dobro, pa i on je mene napravio sa 20. Znam, reći će: "To su bila druga vremena!". Kako da mu saopštim uopšte, ima slabo srce, neće izdržati. Juče mu se slošilo kod kuma Ranka na svadbi. Svadba! Sigurno će hteti veliku svadbu, pričala mi je da ima mnogo rodbine. Mrzim ta opštenarodna veselja! Ma ne, nećemo se uzimati. Priznaću dete i gotova priča. Plaćaću elimentaciju, nisam ja nikad bio skot. Viđaću ga vikendom. Pa da, vodiću ga i u vrtić ako treba, odlaziti po njega. Pa kad ga odvedem prvi put na pecanje, a on onako mali, jedva 5 godina, pa se kikoće pored vode. Vodiću ga i na upis u prvi razred, moj junak mali, veća torba od njega. Tačno ga vidim. Grli me na hodniku i gleda njegovim malim bečatim okicama i kaže: „Biću dobar, tata.“ TATA! Pa ja sam nečiji tata! Moram da zapalim pljugu, razbio sam san.
Dobro, moram reći mojima. Ljutiće se par dana, pa će ih proći. Kao i ono kad sam pao godinu i kad me murija uhapsila posle Derbija. Derbi! Jedva čekam da ga odvedem prvi put na stadion. Kupiću mu šal i duksić, biće pravi mali navijač. Junak tatin! A šta ako bude žensko? Šta onda? Nikada sebe nisam video kao oca devojčice. Mada, slatke su onako male, u haljinici i šnalicama u kosi. Biće lepa devojčica. Samo da ne povuče na mene velik nos. Biće bečata na mene, garant. Princeza tatina. Vrtirep mali, sa dugom crnom kosicom. Smaraće me da je vodim na balet i ritmičku gimnastiku, vodiće je taja njen. Učiću je od malih nogu šta je prava muzika. Izbaciću Pink iz memorisanih kanala. Ja ću joj izvaditi prvi mlečni zubić i staviti joj ga pod jastuk. Čitaću joj Andersenove bajke pred spavanje...
Nikola, o čemu to razmišljaš? Otišao si predaleko. Ništa to još nije sigurno. Nema veze, svanulo je, moram da odspavam makar ovih pola sata dok ne zazvoni alarm...
A šta ako mi zabrani da viđam dete? Ako se odseli u drugi grad? Ne daj Bože uda za nekog drugog?! Neki rmpalija da mi vaspitava dete! Nema šanse! Oženiću je, pa da. Nije ona toliko loša. Nije čak ni ružna. Ako izuzmemo klempave uši i krive noge. Dobro, i govornu manu. Al’ ima lep osmeh. I oči su joj lepe. Ima koji kilogram viška, ali nije to ništa. Pa eeej, nisam ni ja žgolja, fin smo par, onako kad stanemo jedno pored drugog. Nije čak ni ljubomorna. Preterano. Samo dva puta je pravila scene do sada. Ništa to nije. Čak je i palačinke pravila za moju ekipu kada smo se okupili da gledamo tekmu. A slatka je... To je to! Rešio sam! Provešću sa njom život! Rodiće mi malo voljeno biće. Imam plan. Saopštiću mojima ujutru, pa kud puklo, da puklo. Oni nam sigurno neće odmoći. Uselićemo se u babin stan, stanare ćemo otkazati od sledećeg meseca. Ja ću sam da ga okrečim. Mića će da mi uradi stolariju. Nebojšu ću zvati da mi sredi kupatilo. Duguje mi. Dečiju sobu ćemo da uredimo sami nas dvoje. Srušiću i onaj krivi zid, napraviću šank. Gajba će nam biti ko bombonica. FLEKICA! Tačno, Flekica joj se zove pudla. ŽENIM SE! Ako treba svadbu, dobiće i veliku svadbu! Moram sutra da javim ortacima. Ko ga jebe, jednom se živi! Biću prvi ćale u našem društvu. Jebote, ponosan sam na sebe. Tražiću da prisustvujem porođaju.
Alarm?! Kad pre? Toliko od spavanja. Nema veze, sredio sam svoj život. VOLIM JE! Savršena je! Zaprosiću je. Danas. Odmah! Moram da je pozovem!

- Halo, ljubavi. Jesam li te probudio? Nisam? Dobro je. Slušaj me. Sve sam isplanirao. Dolazim večeras do tebe. Što? Izlaziš sa drugaricama? Pa dobro, dolazim onda popodne, da se dogovorimo nešto. Otkud sad to? Što da ne dolazim? Boli te stomak? Nema veze, ovo ne može da čeka, rešio sam da te...aham, dobila si, pa dob...ŠTA?! DOBILA SI! Kako dobila?! Zašto dobila?! Jesi li sigurna?! Ne vičem! Noćas dobila? Kako možeš to da mi uradiš? Kako šta?! Pa jel znaš šta si mi sad uradila? Jel znaš?! Sve si mi snove srušila! Da, ti meni! Sinoć si mi rekla da ti kasni! Koliko?! Kasnilo ti je dva dana?! DVA DANA?! Eeej! Pa jesi li ti normalna?! NE VIČEM!!! Ja sam noćas već vodio decu u školu i na balet, a ti mi kažeš da ti je kasnilo samo dva dana?! Ti se bre igraš sa mojim osećanjima! Ne mogu da se smirim! Kako da se smirim?! Ne znam kad se vidimo. Zvaću te. Ajde.

I šta sad? Nemam više dete. Nema ni svadbe...ničeg više nema. Opet sam sam. Sa podočnjacima od neprospavane noći. Nema veze. Kad malo bolje razmislim...i nije bila neka riba.

E a slušaj ovu priču, kacam igro za Hertha BSC Berlin i na tekmi protiv Koblenca tu ti ja izpostizo dva komada i sad posle drugog komada kaže goša: A u kurac! a ja mu kažem: nemo se brineš biće i repete! brzo otrčim do Stankele zagrlim ga i kažem mu šta sam reko goši, a on koma! Divi me što pišem latinicom, oprosti oče! И сад одемо ми то вече у неки бићклу алтернативне приче да забодемо скићви два. А унутра екипа хаос, сиротиња нека наш који бљак. Рибе фазон носе Старке и џемпере од сирогојна. То ти онај тип људи што кад уђе у радњу купује хлеб колорита полубели. И ја се ту нешто милово по трбушњаку кад прилази ми нека бицури са спиком: Ал би га блајвала! и ја ту употребим датив у виду питања коме? чему? а она: Пантели! Ал искулиро Пантела данкешн-битешн. Зајеби ти то да издобијам неку полну и ништа мање венеричну болест. Спортски поздрав!

Jer, posle svađe...

Mnogo, mnogo više od guznog papira!

Srednja škola, stanica u blizini škole, -10° C, grupa đaka cvokoće na stanici i cupka u mestu...

- 'Oće li više ta 18-icaaaaaaaaaaaaaaaaaaaa?!
- Samo se ti nadaj, ide k'o antibiotik - na 6 sati po jedna.

Soba sa dragim gledaocima posle utakmice, atmosfera puna neverice.

Gledalac 1: -Faca ti kao da si u sanduku! Hocemo na terasu? Po pivo a? Pirka neki povetarac, 'aj' ovamo...
Gledalac 2: - Bi ja, al' ne mogu bre da se pomerim koliko sam ganut!

...i posle muškarci misle da devojke ne prde, a one čak imaju jednu rupu više za to...

Sretnete druga iz srednje, posle hiljadu godina, ne znate nista o njemu.

Vi:" Eeeej, pa gde si ti, sta radis, gde zivis sada...?"
On:"E'o, brate, ne da sam se uduv'o, kao zmaj, i sad idem ortaka da probam neku njegovu, kaze da je do jaaaja, matori. Pa cemo onda veceras do grada da izblejimo i da srolamo koji.."
Vi:" (Ooooookej, wtf?!) Ako, care, ako, samo ti duvaj..."
On:"Naravno, matoriiiii!"
...

-Sine ajde polozi ovo tromesecje sa svim peticama kupice ti mama milku od (cak) 300 grama!
-(srecno dete)HOCU MAMA!!!

-Mama, mama gde je milka evo polozio sam 5.00!
-Ma pusti me dete vidis da ne znam gde mi je glava, idi pitaj oca neradnika!

Moj drug Petar se tek posle 3 meseca raspitao zašto ga zovemo Blagoje, kada je on indeed Petar.

1. Ćinglo Ning jel si jeo?
Ma evo nista novo, jel si ti jeo Hao Ci Jang?
2. Ortak stoji i sav drhti, jedva izdržava glavu na ramenima.
-Brate jel si jeo? Šta ti je danas?
-Ma brate pusti me, riba me otkačila, hoće da mi daju otkaz jer sam karo šefovu ćerku... Haos brate...
3. Ćao baba, de si, sta radiš?
Gledam seriju sine, jel si jeo?

Marko: Brate,daj mi pljugu?
Pera: U jbt, izgleda da sam je zaboravio kod Pileta u lokalu!
Marko: Ne,ne,ne..on je to produvao sve 100%. Znaš kakav je furundžija
Pera: Ma dobro je brate,tu mi je zauška,hvala bogu,izdelićemo
Marko: Kakav si ti kralj! Bio sam u tripu da ću da riknem ako ne začadim

Bata Živojinović