Šta je to pička?

- Baba : Ju, crni sine, pa to je nešto strašno!
- Deda : Baba kaže da je to nešto strašno. Vala u njenim godinama jes' strašno!
- Ćale : To ti je, sine, predmet sa kojim se najviše manipuliše na svetu. Evo, vidi kako sam se ja zajebao (pokazuje kažiprstom na kevu, zatim mene postavlja pred ogledalo i smeška se).
- Keva : Sine, ne čujem te, perem sudove! Nego, hoćeš, srce mamino, da ti spremim pačalinke? A tata će da dobije jednu preko oka!
- Stariji burazer : Jes' ti to zavirivao u moju kutiju ispod kreveta, je li? 'Oćeš ti jednu vaspitnu?
- Mlađa seka : Mamaaaa, mamaaaaaaa......
- Komšija Milan : Šta je jebaču, već proradili pundravci u gaćama? Vidi, pička ti je ona mala sa trećeg sprata što se doselila skoro. Uh, što bih je ja.... Ćut', evo moje Vere!
- Komšinica Vera : Bože, dete, šta me to pitaš?! Imaš li ti roditelje?! Čuješ, Milane, šta me ovo dete pita? Idi mali s milim Bogom! Ajd' Milane, postavi da ručamo!
- Komšija Milan (šapatom) : I ja sam pička!
- Nalickani nepoznati mladić u liftu (kroz osmeh) : Ja ću na treći…
- Golubar sa mansarde : ...........&%*$#&*..............
- Drugari iz parkića : Odatle se rađaju bebe, ali samo ženske..... Meni je tata na slavi oterao baku u pičku, ali ne njenu nego materinu, jer je baka opet glasala za Slobu.... Ma ne bre, neee, pička je kad moj stric neće tati da vrati pare.... Ja mislim da moja sestra ima to.... Meni je baka rekla da je to nešto strašno.... (klinci čoporativno ustaju i zaleću se ka devojčicama, koje se igraju između dve vatre, uz gromoglasne povike -pičkaaaaa!-, na šta one ciče, vrište i beže).
- Keva, opet (sa prozora) : Šta se dereš odatle, nesrećo jedna, hoćeš ceo komšiluk da te čuje?! Sad ću ja da te naučim šta je, ulazi u kuću!
- Baka Nata iz prizemlja : Jeste sine, baka Nata je iz Ečke, pametnica mala, ljubi ga majka! Imam ja unuka tvojih godina, isto tako bistrog.
- Nalickani nepoznati mladić u liftu, opet (kroz još širi osmeh) : Polako, naučićeš..... ja ću dole sad...
- Mala sa trećeg sprata (vragolasti osmeh) : Hehe naučićeš...... nego, ja sam Marina. A ti, kako se zoveš?

-Aau Siniša vid' ove sprave što u nju mećeš pare pa ti izbaci ove gazirate sokove.Šta ti je Njemačka .

Primjera je previše,teško je jedan izdvojiti.

1: Ooooooooooo pa di si ti, kako ide, kako škola i to?
2:Pa...
3: Ne iji govanah, to je retoričko pitanje. Nego, idemo večeras na centar, dolazi Vasić. Nije baš grandž al će si pomine, štono kažu.
2: Brate, mani me, provešću se isto kao i za Novu, a on će da otpeva tri pesme i uzme pola gradskog budžeta.
1: Nećeš, iz prostog razloga što neću da ti dam. Njihaćeš bokovima ko što Željko propoveda, ili će u suprotnom ono što ti je ispod njih da ima bliski susret sa mojom patikom.
2: De momci mante me, nije to za mene.
3: Ne kenjaj bre bratori, polaziš s nama i da nisi slučajno opet poneo pancir, očekujem da vidim te ruke u vazduhu, a ne ko prošli put da mi brojiš metriku u "Kalašnjikovu", ščuo decxko?
.................30 minuta kasnije......................
1: Oooooooooooooooo pa vidi ti ko to prisustvuje događaju gde ritam ima prvenstvo nad rečima! Čemu takva faca brej?
2: Pa..
3: Ne iji govanah, rekoh da će večeras super da ti bude, shodno tome odloži pancir i ajmo napred!
...........5 minuta kasnije........................
1: Mhm, da. Čekajte tu, idem ja da upoznam neko društvo, videću ako je sa nekime, da nađemo i vama. (odlazi)
3: Brate Dvico aj da vimo na delu sva ta tvoja pisanija o romantikama i sličnim njesratima. Izromantiši recimo...nju, a ja ću da te častim kokicama.
2: Brate...
3: Ej, Željko kasni, meni je dosadno, sumo sumarum - mala je kao prava Šveđanke, baci se na poso.
2: (u sebi: sto mu albuma za Svetsko prvenstvo 2006. u originalno izdanju Paninija) Ne ide to tako, prvo treba...
3: Ekskuzmi, hev ju met Ted?
Rendom ženka(u daljoj konverzaciji "4"): Stvarno se zoveš Ted? Si Amer? Ili Englez? Oooooooooooo momci sa njihovim akcentima su taaaaaaaaaaako slatki! A jel imaš kuću tamo? Če, el me razume on šta mu ja pričam sad?
2: Ne zovem se Ted jebemusve!
4: Oh...to je..razočaravajuće...
2: Enivej, zovem se Nikola, al možeš da me zoveš kako ti drago, to i onako nije bitno, treba da odgovaram latinski u skorije vreme, tako da mi sva krv treba (pokazuje glavu) ovde. U svakom slučaju, hteo sam nešto da ti kažem, ali...sve moje misli nestaju u vrtlogu drhtaja ovog kuckala što preskače svaki put kad se neka zvezda ogleda u nekom od tih savršeno...(u sebi: jebemti mrak, koje su boje?!)khm...zelenih očiju u kojima sam se izgubio.
-Počinje Željkov koncert sa sat vremena zakašnjenja, solaža na mikseti. Maltene ne čujem ni sam sebe
2: Malo sam zbunjen zato što sad vidim smisao svake greške koju sam napravio u životu (u sebi:dolazak ovde je jedna od povećih), zato što su me dovele do toga da te vidim. Zbunjen sam, da, ali da li bi mi dala ruku i pustila da budemo zbunjeni zajedno?
4: Hehe. Aj će se gledamo negde Trojko. Ti romantični, idi šetaj negde...(odlazi)
3: Tetralol bratori, al si fejlovao! Iskreno, jes gej to što si sad iskenjao.."Zelene oči u kojima sam se izgubio", ne da ću da te zebavam zbog toga, nego ono...pomešao si danas i šekspirovsko vreme. Ubaci malko perverzije u muvanje brej, moraš da dominiraš scenom!
2: Kao što sam onomad pokušao da ti kažem bratori, ne ide to tako. Ne mogu da krenem kao Djomla sa "Ej mala, imaš dobre dojkare", moraju da budu oči, ili kosa, ili nešto u tom fazonu, a ne uvećano uz pomoć platna i žica.
3: Brate, pričaj ti šta oćeš o koedeksima, jedini kodeks koji ja znam je navijački, a jedina budaletina koja će večeras sama da jede kokice si ti. U stvari nisi. To jest, i dalje si budaletina, al nećeš sam da jedeš kokice, daj malo.
2: Vidiš, godine nas obrade različito. Nekome postane važn..
3: O zajebi me više!
2: Brate, ako možeš, uživaj u lirici srpskog džet-seta...
-Petarda puca, pravi oštećenje na patici
2: Šupičkumaterinu! Idem ja kući. Ajgudbaj.

Ja: "Jesam vam pričao šta mi se desilo u vojsci?"
Ortaci: "Smaraš."
Ja: "Al' bio sam za vreme bombardovanja..."
-----------------------------------------------------------------------
U tom trenutku dolazim do gorke spoznaje da nema više nikoga u mojoj blizini.

-"Ma oni su se nešto tamo svađali,pa su se zato potukli."
-"A oćeš da ti kazem šta je bilo...Oni su se potukli zbog toga što...

Porno industrija vapi za takvim jebačima, a oni tavore "na taksiju".

Je li bre. Je l' se sećaš ti Peđe, što mu ćale radio u automehaničarskoj radnji? Kad se vratio sa Jelenine svadbe mortuzovan, pa nije mogao da uđe u kuću. Zaspao ispred vrata, a ćale ga sutradan jurio šesnaesticom, hteo da ga ubije.

Random kafic u Mostaru, Obican Kafedzija sjedi i uziva, kad nailazi Smarac koji sjeda i ne pitajuci jel' slobodno.

SM: Oooooo burazeru, sh'a mai, jes' dobar?
OK: Maah, evo srcem fuka pomalo, evo taman sam posao da id....
SM: Suuuuuti, jebote, da vidis sta mi se sinoc dogodilo brate, kad sam ziv ost'o..
OK: -.-
SM: Brate, upa'nem ja kod nekih studentica, zovu me k'o ono da im pokazem matematiku i te sheme ono 'na' (jebacki osmijeh), ja otvori' vrata, kad tamo ova jedna se s vrata vec naguzila i kaze rokni me vlazna sam ko truleks poslije pranja sudja.
OK: Ae, maaaaajke ti mojne tisra, sere mi se od te tvoje price
SM: Kad ti kazem, e'o ubij me ako lazem. I izvadim ga ja, a ona kaze da nikad veceg u zivotu nije vidila
OK: mpppppppph... (crvena faca i trk prema wc-u, vnugo niz nogavicu vec...)

Dvor

Milos Bojanic i Maja Nikolic leze na krevetu i drze se za ruke

Milos: Majo, imamo mi i drugih dijelova tijela koji mogu da se ceskaju...

Iako je WC udaljen svega nekoliko metara od kauca, kauc je totalno unisten, bolje vam je da kupujete novi, ne pomaze ni ponovno tapaciranje...

Ivicu i Maricu znam već neko vrijeme, naravno ne lično, ali njihova maćeha mi je poslovođa u fabrici gdje radim. Užasna žena, nikad joj ništa nije u redu, a ni ono dvoje jadne djece ne voli. Prilično sam usamljena žena, pomalo prgava, živim u kući duboko u šumi, ne volim previše društvo, a i ljudi me izbjegavaju baš zbog toga što nikad nisam bila pretjerano druželjubiva. Kad sam bila mala u puno čemu sam oskudijevala, a ono što mi je najviše nedostajalo su bili slatkiši. Zbog toga sam prije puno godina odlučila da svoju kuću počnem ukrašavati slatkišima. Nakon nekog vremena je to preraslo u pravu opsesiju. Ljudi to smatraju morbidnim, pogotovo jer me ne znaju, ali šta bih sad, to je moj hobi, iako pomalo bizaran.
Otac Ivice i Marice je bio divan i siromašan čovjek. Žena mu je umrla ubrzo poslije rođenja djece, a on je iz straha da djeca ne ostanu bez ženske ruke, posustao pod nagovaranjem rodbine i pristao da se oženim onom vješticom. Ona je imala strašan uticaj na klince, postali su bezobrazni i drski. Iako su postajali sve sličniji njoj, maćeha ih nije mogla podnijeti, pa je uspjela nagovoriti njihovog oca da ih pošalju daleko u šumu. On, psihički ubijen, kakav je postao pored nje, pristao je na to. Međutim nisu znali da su klinci načuli taj razgovor i ponijeli sa sobom mrvice kruha koje su prosipali usput.

Dugo su lutali kroz šumu gladni i kada su poželjeli da se vrate kući shvatili su da su ptice pojele sve mrvice koje su prosipali. Danima su hodali sami. Čudi me kako su preživjeli.

Nakon nekog vremena su naišli na moju kuću, i djeca ko djeca, navališe da jedu prvo ogradu, pa prozore, vrata, ma bili su nezasiti. Kasno sam shvatila šta se dešava. Izašla sam napolje i nisam se previše obradovala kada sam shvatila šta rade, jer su uništavali ono što sam stvarala godinama. Bilo bi u redu da su normalno jeli, ali oni su razvaljivali sve što su stigli. Naravno da mi ih je bilo žao kad sam ih vidjela onakve, pogotovo Ivicu, koji je izgledao strašno loše, ali prevršili su svaku mjeru. Krenula sam da galamim na njih. Na trenutak su se preplašili, a onda i oni počeli da se deru. Uspjeli smo se svi nekako smiriti, pa sam ih pozvala unutra na ručak. Pripremila sam im raznih đakonija. Jeli su, ja mislim, kao nikada u životu. Kada su završili ispričali su mi sve šta im se dešavalo. Jadna djeca, sami u šumi, danima izgubljeni…

Pošto je već bilo kasno, napravila sam im mjesto gdje će leći i otišli smo na spavanje. Planirala sam da ih sutradan odvedem do njihove kuće. Tokom noći, Ivica se još više razbolio, pa ih nisam mogla ostaviti same da potražim roditelje, a nisam ni njega mogla nositi, pa sam odlučila da ih ostavim kod sebe još neko vrijeme. Maricu sam zamolila da mi pomogne oko kućanskih poslova, jer nas, ipak, sada ima troje. Nije joj bilo pravo, non stop je gunđala i ljutila se. Nakon nekog vremena, brat joj se počeo oporavljati, već je stao na noge i malo su živnuli.
Nikada neću razumijeti šta se dešavalo u njihovim glavama zadnjih dana, da li pohlepa ili jednostavno nisu znali šta rade, ne znam.

Dan prije nego što ću ih voditi kući, odlučila sam da ih počastim pravom gozbom. Dobro sam ugrijala rernu, zaklala pile, ogulila krompir i napravila salatu. Pošto sam već bila prilično umorna, rekla sam Marici da pogleda da li je rerna dovoljno ugrijana. Odgovorila mi je da ne može da je dohvati, čime sam ja bila prinuđena da ustanem i sama pogledam. Da mi je neko pričao šta će mala Marica tada uraditi, nikad mu ne bih vjerovala. Čim sam zavirila u rernu gurnula me je! Pokušavala sam da se iščupam, ali nije bilo šanse. Sreća u nesreći je bila ta da rerna nije bila dovoljno ugrijana. Marica je otišla po brata i onda je krenuo pravi haos, bar po onome što sam mogla čuti. Lomili su ogradu, vrata, prozore, sve što su mogli dohvatiti.

Kasnije sam vidjela da su mi nestala kolica i da su ti mali nezahvalnici očigledno to planirali otkada sam ih pozvala da ostanu kod mene. Ivica vjerovatno nije ni bio bolestan. Nagrabili su svega što su stigli i pobjegli. Shvatila sam koliko sam bila naivna kada sam povjerovala u priču da su se izgubili. Maćeha ih stvarno jeste otjerala, to sam kasnije saznala, ali oni su vrlo dobro znali put kući. Poznavali su šumu kao svoj džep.

Šta je poslije bilo sa njima, ne znam i ne želim nikada da saznam. A šta se desilo sa mnom? Imala sam sreće da je naišao jedan od rijetkih komšija sa kojim sam komunicirala i izvukao me iz rerne. Do tada sam zadobila opekotine trećeg stepena te sada ležim u seoskoj bolnici i pišem ovu priču u nadi da će je neke novine objaviti da se napokon sazna prava istina o meni.

Una: E treba Lazi da kupim poklon za rođendan, a stvarno nemam ideju šta da mu kupim.
Lana: Šta je on tebi kupio?
Una: Kitu cveća.
Lana: Jao, baš lepo.
Una: Ma, bre, ništa mi nije kupio. Prvo je zaboravio, pa je rekao da ću dobiti dupli za Dan Zaljubljenih. Nikad nisam dobila dupli, ako me razumeš.
Lana: Onda nemoj ni ti njemu ništa, z' inat, nek' razmisli malo.
Una: Ma bre, nikad on neće da razmisli o tome. Mislim da ni ne zna da mu je rođendan.

-Kakvu sam tuču izazvao prošli petak,da ti je samo bilo da to vidiš.
On se meni našao na putu,ja njemu ''Mali,je li, znaš li ti kome si se našao ispred puta?''
On se već nakostrešio, pravi mali borbeni oroščić, hoće da se bije.
Rek'o nema problema. Izađi napolje, riješićemo to ko ljudi.
I tad ti nastupi prava makljaža, Paja Jež, Pero Bombaš Škemba i ja ti isprebijamo klinca na mrtvo ime, nije znao ni ko je, ni šta je.

-Je li,a što se nisi sam tukao?
-Pa brate, ja pozovem svoje da me bodre, kad oni meni,ne možeš sam, i mi ćemo s tobom, nije fer da mi samo gledamo. Brate, večeras je grupna makljaža.

I tako..(ne ja to nisam ukrao od Radoša Bajića, nego je on od mene!)
Dok sam sedeo pod hrastem, onim na kraju imanja, pored bunara, zamišljeno gledajući u Sunčicu i Belku kako preživaju finu detelinu, razmišljao sam, šta bi bilo kad bi bilo? Da sam imao izbora, opcije, da sam se školovao. Pa što? Još nisam mator, a i nema ko da me koči, majka je bacila kašiku skoro. Prodaću ove dve krave, i onih 20 ektara šume, što mi otac ostavio, otići ču u veliki grad. Velika Plana. O Bože, pomozi mi, kako ću tamo? Semafori, soliteri, dreka, vriska... Rešio sam.

Evo me, tu sam gde sam, malo sam se zaneo i prodao i ono malo što osta, trošnu kuću i piliće. Nego ovaj pod nešto vruć, mamu mu njegovu.
(sa druge strane ulice se čuje)
-Alo, bre, mentolčino, stojiš na još ne stvrdnutom asfaltu!!!

-Dobar dan, želim karticu sa ovom slikom na njoj!
-Nema problema, samo da...ali gospodine, pa ovo je KURAC!
-Jeste, i to u erekciji, moj lično!
-Pa nisam siguran da možemo da vam izadjemo u susret...
-Nemam ženu, nemam ni decu, pse ne volim, na mačke sam alergičan, a prirodu mrzim. Hoću da na MOJOJ kartici bude MOJ kurac, ne vidim problem!
-Gospodine, moraću da nazovem nadredjenog da se konsultujem sa njim.
-Slobodno, prijatan vam razgovor. E da, hoću da kurac bude okrenut u pravcu strelice koja pokazije pravilan smer umetanja kartice u bankomat tako da osim vizuelnog utiska ubacimo i dozu funkconalnosti!

-Gospodine direktore, imam problem, jedan klijent hoće da stavi sliku svog penisa na karticu...
-Može da stavi i tek izasrano govno, sadistički ritual ili sliku tvoje žene tokom felacija. Štampaj marvi šta god hoće, ali kamate ne spuštamo!

Osnovna škola:
-Šta je?
-Šta šta je?!
Par puta se odgurnu i sutra se pomire.

Srednja škola:
-Alo bre, šta 'oćeš?!
-Šta ti meni šta 'oću?!
Dođe treći ortak i radvoji ih, za par dana se pomire.

A ima i onih koje se ne završe baš dobro.

Ispred kafane:
-Šta si rekao?
-Šta ti meni šta si rekao?!
-Pljas.

-Matori, oceš do kladionice?
-Ne mogu, stiglo mi deset tona uglja, mora ubacim danas .
-Aj ne seri , izlopataćeš ti to za čuku, dve, pa da idemo bacimo neki tiket.
-Ma jašta, šta je pedeset po tuđoj guzici. Ajd ne mrsi nego lopatu u ruke i da si kod mene za pola sata.