Izraz za rakiju u jednom selu koja je toliko psihoaktivna da posle 3 do 4 čašice i najveći alkos dobije neopisivu i neodoljivu želju da se popne na krov i namešta antenu.
Pad, teška povreda i šteta za okolinu su naravno neminovni.

-Nekada sramota, danas posledica lenjosti i nedostatka želje za životom. Takodje i biznis, ali to je potpuno "drugi par cipela", tako da o tome ne bih sad. Prosjaci mogu da se podele u dve grupe. Na one skromne i povrh svega iskrene, koje je život prevario zatim ratovi i alkohol pojeli, jer nije bilo ničeg boljeg što je moglo da ih "pojede". On će jednostavno da te zamoli da mu daš "neku siću" jer mu fali za hleb ili rakiju(češće rakiju, ali bar prizna čovek), a onda će ti iskreno reći hvala, a ne onako motorički preko kurca. On će imati za rakiju u obližnjem diskontu ( "Dve šljive" 190 dinara boca), a ti ćeš se osećati bolje jer si mu pomogao. Svejedno bi tih 20-30 dinara, zaboravio i oprao s' farmericama.
-Nažalost postoje i drugačiji prosjaci. Oni su uporni, naporni i povrh svega dosadni. Ne prose onoliko koliko im "fali" već hoće što više, jebiga da se ima ako zatreba. Nadolaze sa prvim suncem, krajem marta-početkom aprila i napadaju ljude po ulicama, autobusima i baštama kafića. Od mene neće dobiti dinar, ali ljudi se sažele nad ološem pa daju. Oni takodje kažu hvala, ali kad se već okrenu, onako u odlasku. Kao da se podrazumeva da im daš pare, kao da si im nešto dužan.

1. Svi putevi vode kod Ratka Mikinog na rakiju
2. ako mozes, uvijek se provlaci kroz zbunje
3. Pretvaraj se kao da znas sta radis
4. ako nista ne ulovis pucaj u drvo
5. ako se nisi smrzo ko picka, nisi bio u lovu

U nekim krajevima Srbije stari umeju da, prilikom probavanja rakije ocenjuju kvalitet (jačinu) iste određivanjem "koliko jezika priča".
Takođe, izraz se dovodi u vezu i sa onim koji probava rakiju, jer mu se u određenoj meri "razvezvezuje jezik" kada je degustira.

Zamišljeni idealni život kakav smo mogli da vodimo. Daleko od smoga, gužve, saobraćaja i stresa, negde u nekoj planinskoj zabiti, da se bavimo stočarstvom i sakupljanjem plodova prirode, a zimi uživamo u toplom domu zagrejanom čvrstim bukovim ili cerovim drvetom dok lagano pijuckamo grejanu rakiju.

Ono što se dešava posle zadušnica ili bilo kakvih drugih grobaljskih aktivnosti kada žene razmenjuju pite, mesinu i sarmu, deca se kolju oko šam rolni, a muškarce prosto ne zanimaju sve te manifestacije jer će na kraju popiti svu rakiju.

Radi ulaska u evropsku uniju treba da postujemo odredjene kriterijume prilikom pravljenja hrane, kao sto je priprema hrane u fabrikama a ne u kucnoj radinosti.Mislim na domacu rakiju, ajvar, dzem. Ajde. Da vam vama iz EU ne bude mnogo.

Kolokvijalni naziv za "Zivadinovic lozu",koju je pravio neki lik u Nisu.Toliko je bila dobra da je upokojila jedno tridesetak ljudi.Inace je lik pravio rakiju od metil alkohola i prodavao skoro za dz.Na etiketi je bio guslar....!

Čini mi se da je pečenje rakije jedan od veliih brendova u Srba. Ovaj ritual privlači veliki broj pripadnika muške populacije koji izgleda da imaju šesto čulo koje ih prosto privlači tvom dvorištu. Tokom ovog procesa kroz dvorište i oko kazana sedne veliki broj različitih ljudi.

-Komšije - Oni prvi dođu, pomažu ti u sklapanju "vesele mašine" i u procesu prireme celog procesa. Naravno Čak i komšija sa kojim nisi pričao godinama navrati da srkne jednu čašicu rakije, grimasom i klimanjem glave ti pokaže šta misli o rakiji i ode.

-Lokalni pijanac - Ovo je osoba koju niko nikad nije video bez flaše u ruci. Pojavi se redovno kod svakog u dvorištu i uvek je najbliži kazanu, sa sobom nosi čuturu i traži da mu rakiju isključivo sipaš u čuturu. Za rakiju uvek da isti komentar - dooobraa

-Stručnjak serator - Lik koji smatra sebe velikim poznavaocem svih alkoholnih pića a pogotovo rakije. Prvim gutljajem promulja rakiju po ustima i uvek da neki akademski komentar. Standardna mu je priča da Srbi ne znaju da peku rakiju i da se u inostranstvo to mnogo bolje radi, rakiju mu je uvek loša i za sve ima neku zamerku.

-Pop - pojava popa prilikom kad se peče rakija u mnogim selima je retka, ali kod mene u selu pop je redovna pojava. Pre svega zato što je pop težak alkos. Kad ide da sveti vodicu i s obzirom na to da u svakoj kući mora da popije alkohol u nekom obliku obično nakon pete ili šeste kuće završi u nekom jarku. Osim po mantiji ne izdvaja se mnogo od ostalih.

Osoba koja ne ume da pije - uvek se nađe bar jedna osoba koja neiskusna u ispijanju ove magične tekućine. Ova osoba eksira svaku čašicu rakije i gasi je obično nekom flašom Koka Kole (koka kola je inače poslednji stadijum neiskustva). Prvi završi na zemlji buncajući. Iskusni rakijaši znaju da se u rakiji treba uživati da je treba piti lagano, eventualno eksiraju jednu čisto da vide kako klizi niz grlo.

Osoba koja ne pije rakiju - postoje 2 tipa. Osoba koja loše podnosi rakiju ali voli društvo po obično sedi sa pored gajbe piva i priča svoje lovačke priče. Pošto je na kraju večeri obično najmanje pijan njegov je zadatak da odvede sve kući. Drugi tip je osoba koja ne pije nikakav alkohol. Tu je da bi kritikovao način na koji majstor peče rakiju. Naravno on zna kako dobiti najbolju rakiju iako je nikad nije probao

Tu bude i gomila drugih likova koji bez ikakvog pozdrava dođu srknu rakiju i bez reči odu.

Zna se šta je red. I red je tu da bi se poštovao. Sve treba po redu, kafu i rakiju, školu, vojsku i ženidbu. I ne treba žuriti, jer je prijeko preče a naokolo bliže. Sve u svoje vrijeme.

Kazemo za rakiju nepoznatog porekla.Izuzetno otrovna i jaka za zeludac.Tesko ko je moze izdrzati.Uglavnom se moze kupiti u marketima za 100 din. i na njoj pise "Lozovača" , "Sljivovica" , "Kruskovača" ali to definitivno nije ni jedno od navedenog.To je cist hemijski otrov

Osoba koja pije pivo često i u velikim količinama.
Osoba koja se prepoznaje i kad pije vino ili rakiju, jer pije na isti način i u istim količinama kao pivo.

1. naziv za manje, uvek otvoreno bure koje je smešteno kraj velikog bureta rakije da ne bi kapalo po podu (ne valja da propadne nijedna kap).
2. naziv za čoveka koji neprestano pije rakiju, pa podseća na ćabure.

Stari srpski obred koji privlači veliki broj pripadnika muškog pola koji imaju šesto čulo kada je reč o 'pranju sudova'. Zapravo, nije reč o pravom pranju sudova, već o ispiranju želuca sveže pečenom domaćom rakijom.

Tokom izvršavanja ovog obreda, dvorište je puno nama poznatih i nepoznatih ljudi koji sede pored kazana. Naravno, komšije su uvek prve tu da, degustiraju i ocene rakiju najčešće samo jednim klimom glave. Tu je uvek i lik koji je šatro neki veliki poznavalac rakije, pa najčešće digne čašicu u vis, sagleda je, promulja dva-tri puta kroz usta i onda da komentar da ipak, rakija nije ona na koju je on navikao. Tu se nađe i neko ko ne zna, ili pak ne pije rakiju. Pa mu jedini komentar nakon degustiranja bude: "Dobraaa!" Nađe se tu i osoba koja svojim lovačkim pričama do kasno u veče priča svoje doživljaje i dogodovštine. Ali, ništa ne može da prođe bez kritičara koji uvek ima zamerku na to kako se rakija peče i da on to zna i radi bolje.

Nakon završetka večeri i celokupnog obreda, onaj ko je pravio rakiju premerava i računa koliko mu je rakije 'otišlo'. Naravno, sve ovo je sastavni deo života svakog prosečnog Srbina koji voli da pravi, a i da konzumira najbolje kozmetičko sredstvo za muškarce u Srbiji.

Moram to da imam. Neka je smak sveta, neka dobijem hepatitis abecedu ja to naprosto moram da imam.
Dajem pare, kućnog ljubimca, hipoteku na roditeljski stan, mali prst na nozi, letovanje u Makarskoj 84-e i rakiju koju sam ispekao kad mi se sin rodio.

Privesti neku žensku osobu prvi put u autu.

Izraz kojim komšija polu-alkos želi da ti nagovesti da trebaš da mu sipaš neki alkohol (čitaj rakiju) i koji služi kao odgovor na pitanje: Jeste li za sok? Obično se uz njega koriste izrazi: "Fala Bogu" ili "Je.em ga"

Obično za posledicu ima neodlazak na predavanja narednog dana. Proizilazi iz činjenice da je mera za jedno studentsko pivo i zvanično promenjena na 2 litra. Takođe, ispred doma uvek naletiš na neko spontano veselje, a greh je odbiti (i ne pohvaliti) domaćinovu domaću rakiju

Čokanj (satljik, unuče, fićok, fraklić) je stakleni sud za rakiju ili vinjak, zapremine ne veće od 0.2l. Omiljen je kod pijandura za eksiranje i lupanje. Zgodan je za švercovanje rakije tamo gde je zabranjena. Popularan i među narodom, pa su smišljane i umotvorine sa njime.

Izraz koji koriste iskusni Alkoholicari kad' odu negde u goste i kad' im domaćin sipa Rakiju, bez njihovog znanja. Uglavnom su kad' im prinese istu veoma iznenađeni, "Nisi trebao kume", al' ajde vidim da si zapeo, radi reda da probam.