Početak rečenice većine baba kada krenu da odgovaraju na pitanje na koje nisu sigurne, ili pak jesu ali to rade iz čiste oholosti.

Još samo 5 minuta.Rečenica koja se izgovara u vrlo posebnim trenutcima.Naravno,kao i većina rečenica ima i svoje mane.

Ukazuje na promenljivost srece u zivotu. Malo crno, malo belo. Malo tvrdo, malo meko - pa sad ko sta voli.

Izraz nastao po čuvenom glumcu. Uglavnom se koristi u situacijama kad nekom hoćemo da stavimo do znanja da nema više zajebancije. Batine će da pljušte ko kiša.

Obrnuta filozofija od od one "od sutra cu"... Dosta delotvornija i moze da se koristi u svim situacijama kada je covek odlucan u vezi necega.
Ako neko zeli da prestane sa pusenjem, najbolje bi mu bilo da uzme ovu filozofiju, jer ce za razliku od "od sutra cu" barem jedan dan provesti bez cigara, (a ko zna mozda se i produzi)
Ili jos bolja samo danas cu uciti. Jebi ga ucices jedan dan a za sutra postoji veca verovatnoca da ces to ponoviti, jer je bitno da si probio led juce.
U svakom slucaju ako ne verujete probajte, u slucaju da vam se ne svidja vracamo vam pare :)

Može se poistovetiti sa
-Šlag na torti
-Kec na desetki
-Ko poručen
u negativnom kontekstu.
To kažemo kada želimo da naglasimo da nam je toliko "lepo" zbog niza događaja (faza pre čupanja kose), da nam fali još samo neko ili nešto da bi doživljaj bio potpun (faza čupanja kose).

Reče gitarista i ostade bez oka.

Rečenica upućena gostima koji upravo izlaze kroz vrata od strane vrlog domaćina. Diskutabilno je, što nije glasila "Ostanite još malo" kada su se gorepomenuti dragi gosti izjasnili da je kasno i "da bi trebali krenuti"

Verovatno poneseni replikom iz Maratonaca gde Mirko utišava seljake zarad malo istinske umetnosti (Kristinino lupetanje po dirkama klavira), naše vodje su istu iskoristile da opravdaju 7.000 evrića za stan ambasadorke u Parizu. Dosta terora seljaka, sad malo Mi.

Izgovoreno maznim glasom od strane devojke, znači samo jedno, češkaj me i tu malo i svuda po malo i vodi ljubav sa mnom, i svašta nešto, ali na fin način.

Izraz koji koristimo da bi umirili kevu dok nam govori sta bi trebalo da uradimo. Često ga zamenjujemo sa "sa'ću".

Odgovor na Bakino pitanje (kojoj je stigla penzija) da li ste spremili ispit.

On što majstor govori kada zadubljeno " popravlja" nešto u kući.

Uglavnom oko struje, jer neće narod struju sam da čačka.

Израз упућен продавцу од стране купца, који жели на најфинији могући начин да саопшти продавцу да га не интересују његови производи

Kad nećemo da nam prijatelj napravi previše slab špricer, već samo da malo "kapne" kiselom vodom.

Taj još silazi samo desnom niz stepenice, kao klinac od 3 godine i dva meseca,onako tek kad prohoda pa samo zna desnom niz i uz stepenice. Koristimo za lika koji je naučio neki fazon i sada ga stalno upotrebljava. Može i da prođe za neku nafuranu malu koja misli da je riba,a kurca još nije videla,a i neće u skorije vreme.

Priloška odložba za vreme.

Podjednako vešto se koristi kako u bukvalnom tako i u metaforičnom smislu pa su mogućnosti njene interpetacije neograničene. Olako shvatanje iste obično dovodi do pogrešnog tumačenja ove konstrukcije od strane sagovornika, kao i trenutnog zadovoljstva onoga koji je izrekao. Samo neki od njenih ekvivalenata su: "Šta me je**š sad kad ništa ne radim?!" zatim "Gde baš ja i gde baš sad..." "Mrzi me da ustajem iz kreveta..." kao i onaj najčešći "Hoću, zabole me."

Izraz mortus ortaka, koji misli da će sve da popravi.. Samo još jednu da sukne.

Već satima je kod vas. Sedite i ćutite. Blenete u neku emisiju na televiziji ili u kompjuter. Ništa se ne događa. Osećate kako vreme polako teče, nestaje, odlazi u nepovrat. Treba milion stvari da uradite, ali ne, ne možete, on/a je tu! Kad vas nešto pita, odgovarate kratko u nadi da će ukapirati! :Hajde, ukapiraj više da treba da ideš! Ja sam prijatan/na i ne želim da te isteram, ali...zar i tebi nije dosadno?! Zar i ti ne treba nešto da radiš?! Zar ti je zanimljivije ovako da sediš i NIŠTA?!: Počinješ da se nerviraš. Zamišljaš njegov odlazak. Pokušavaš nekom čudnom, samo tebi znanom hipnozom da ga oteraš. Ne, ne ide. Sedite tako i ništa. Opet ništa. I samo ništa. Ali, dolazi taj tren. On/a izgovara čuvenu rečenicu:"Trebalo bi da idem". Osmeh na tvom licu se rađa. Oči sjaje. Pokušavaš da se suzdržiš i ne obraduješ previše pred njim, nije kulturno, jelte. Ali...ALI...nekim čudom vaše usne, van vaše kontrole izgovaraju: "Sedi još malo". U trenutku shvatate šta ste uradili. U trenutku vam prolazi milion ideja kako da se samoubijete, ali već ste to uradili ovom rečenicom. Spora smrt. On/a se smeši: "Pa 'ajd, ostaću još malo"...

Nikad. Možda kad zagusti.