Нема средине. Или да или не. Или једно, или друго.
Одлука која се доноси у моменту.

Ukršnje pitanje da li jebe ili više nema vremena ni da drka.

Сећам се раније (пре виртуелног доба) колика сам будала био. Сваког дана сам ишао бициклом по 60 километара само да бих је видео, био макар на кратко са њом.. Дан сам буквално проводио на улици. У неколико наврата када је снег био до колена нисам хтео да одустанем, него грабио сам напред, а воља и упорност су ме "водили" ка своме циљу, није било лако прећи пут од 60 км по снегу. Али знао сам да ме тамо чека она. Данас видим ове клинце неће прећи 50 метара за цуром пешака ако немају кола, скутер.. Лако је данас сести за рачунаром и изјављивати љубав путем линкова. Деца ова 97 годиште, разочарана у љубав а још млечне зубиће имају. Време да се врати не може. Ово сам написао само да види данашња омладина како се раније живело, да се могло све постићи и без овога што имамо данас. Да је битна воља, жеља и наравно вера.

Енигма која мучи тродимензионална бића још од прве јутарње ерекције.

Да л' је јаје излегло кокош, ил' је кокош изродила њега тешко је одгонетнути, али сасвим лако уметнути у свакодневни говор, поготово на крају бесмислене незреле расправе, углавном у стањима тешког пијанства, о томе ко је шта први урадио, након дужег временског периода, присећајући се одређеног догађаја.
Ко је први у друштву скупио муда да ухвати дебелу комшиницу за буткицу па се окураживиши огребао и за гузић, обрнуо Супер Мариа, провалио фрижидер поред трафике зарад дволитарке пива, коме је прво израсла стидара на препонама.
Израз погодан за стављање тачке на дебату којој иначе крај не би могао да се сагледа између гомиле бароновских доказа, измишљених чињеница и помешаних догодовштина.

Srbija se septrembra meseca leta Gospodnjeg 2009. podelila po ovom pitanju na dva dela: BITI ILI NE BITI PEDERE.

Slučajnost - kada te, na dan najtežeg ispita u roku, tajmer na radiu probudi baš pesmom "Don't worry, be happy"...

Retoričko pitanje, koje postavljamo prijatelju u trenutku kada je malo “odsutan”.

Pitanje koje frizer postavi Marku Panteliću kada ga poseti.

velika dilema kod muskaraca.....da li da obriju stidne dlake ili ne posto se i dalje ne zna sta je vise in od to dvoje

Звање некога од милоште. Скраћивање имена у надимак. У много случајева, нема везе с' мозгом, али је ипак распрострањено у широким народним масама.

Izraz koji se koristi pri opisivanju prostorije u kojoj sa plafona vise ledenice jer domaćin škrtica štedi drva.

...мисао која се јавља код скоро па сваког мушког специмента када "размишља" о "венерином бријегу" припаднице "љепшег пола" коју је релативно скоро упознао...

To je ono sto pitam drugaricu kad u setnji ugledamo nekoga ko izgleda polno neodredjen.

Sarkastični uter sagovorniku, najčešće zastupljen kao apendiks osnovne rečenice kojom se pomenutom saopštava tvoj oprečno-posprdan stav prema nekom njegovom/njenom mišljenju, postupku ili pojavi uopšte. A mož' da bude serviran i kao čista prozivka, ono, nikad se ne zna u ovo doba kolektivnog snalaženja.

Elem, nešto tipa Izvini, (OPL), nisam te prepoznao, samo bez te "ipak ovce čuvasmo zajedno mi" crte zdravog ortačkog podjebavanja ali i sa daleko raznovrsnijom paletom cinične aluzije.

Pređimo sada na primere, postavila žena i neko meze tamo...

Crna ili bela polovina eurokrema, zavisi koju voliš.

Dilema da li da odes i znas da te ceka zagarantovan provod, ili da ostanes u krevetu da spavas, jer znas da ujutru ides na posao, a treba izdrzati 8 radnih sati....

devojka bez sisa sa vatom u brusu ;)

Debilna dilema oko toga šta je od ovo dvoje pravi brend i slika Srbije, pri čemu se zaboravlja da niti jedno nema mnogo veze sa Srbijom, već više sa strancima koji ostavljaju pare.

Ранду је био најбољи бацач ножева на свету. Само се једном зајебо и том приликом је мало сецнуо Касандру, која је била натурализована циганка, њему обећана. У свом племену је био ''Ћар'', па су га тако и звали. Био је баја у племену и све су му се циганке набацивале, укључујући и Јарису, али је његово срце припадало неверној Касандри која је подарила чедност Луис Давиду (који, узгред, има и двојника). Касандра је отишла, а Ранду се временом обогатио и постао тајкун. Циганско срце не заборавља прву љубав, па на крају даје живот за Касандру, примивши метак уместо ње. Само да се зна, метак је био из Росауриног пиштоља.

Ранду (Хенри Сото) је био обожаван овде, и то не само код Рома. Сви су чезнули за њим. Довукли су га овамо из земље у којој већина људи није ни чула за њега, да би му пружили све могуће почасти. Сви су се утркивали ко ће више да му се увуче; чашћавали су га масном прасетином, луком, ћевапима, ракијом, а вероватно је и неку добру пичетину дегустирао. Чак су га звали да изведе почетни ударац на утакмици Обилић - Војводина. Захваљујући његовим супермоћима, Обилић је те године освојио првенство. Фалило је још само да га почасти и лично Слободан Милошевић, па да и званично постане Бог брдовитог Балкана.

Почетак разговора са скептиком.