Industrija qqruza

Selo koje se nalazi na italijanskom ostrvu Sicilija.Iznedrilo je neke od najvecih donova italijanske mafije,ovekoveceno je i u kultnom filmu frensisa kopole "Kum1,2,3".A pra toga u istoimenoj knjizi Marija Puza,poznatijeg i po nadimku "Balzak mafije".Italijanski pandan za Zemun,direktno su odgovorni za smrt sudije Falkonea koji je odlican pandan Zoranu Djindjicu.Ujedno i rodno mesto najsvirepijeg od svih mafijaskih bosova don Salvatorea Toto Riine.Inace direktno odgovornog za smrt nekoliko hiljada ljudi,i proterivanje svih ostalih mafijoza koji nisu sa Sicilije(napolitanci uglavnom) u Ameriku.Cime dolazi do razvoja Cosa Nostre u SAD.

Devojka veoma lakog morala, nije jebao ko nije pitao. Devojka koju su zguza lupali skoro svi na potezu Konjarnik - Zemun.

Kao što znate voćkice su slot aparat koji je bio popularan devedesetih i početkom novog milenijuma, mogao se naći u svim kockarnicama na teritoriji Beograda. Sada je dostupan u nekim seoskim kladionicama i birtijama da narod ima sa čime da se zabavi.
Opšte poznato je da što jače zvekneš taster, to će ti bolju kombinaciju izbaciti, nakon nekog vremena aparat nije regovao na slabiji pritisak već na snažan udarac kažiprsta i srednjeg prsta uz obaveznu psovku.

Plaćaš četiri hiljade evra kiriju u najskupljem delu grada - a jedino što imaš od pogleda je cela sirotinjska četvrt.

Cekanje autobusa nedeljom

Neko ko nema veze sa fudbalom :-)

Zbirni naziv za Novi Beograd, Surčin, Zemun i prekodunavska naselja Palilule. Najviše ga koriste stanovnici Voždovca, Rakovice, Čukarice i Zvezdare uz dozu podozrivosti što se mnoge ustanove, firme i službe prebacuju iz starog dela grada tamo, pa im treba više vremena da stignu na posao ili završe neke obaveze. Inače razlog za trend prebacivanja firmi u ove delove grada datira upravo iz perioda Austrougarske monarhije: pošto navedena naselja imaju uređene zemljišne knjige i katastar još iz 19. veka investitori mnogo brže dobijaju građevinske dozvole u ovim delovima grada nego u onim koji su tada bili pod Turcima.

"Satro" postojbina satrovackog je u Sarajevu.U Beogradu za satrovacki se najvise vezuju Dorcol i Zemun, mada ce pre biti da je na Dorcolu pocela ekspanzija ovog jezika.Nastaje promenom mesta slogova u reci.Daljom evolucijom prvobitnog satrovackog nastali utrovacki i razliciti dijalekti u zavisnosti od kraja u kome zivite.I dan danas, Novobeogradjani ne mogu da shvate neke reci koje nisu pravilno "satrirane" jer se oni drze pravila prebacivanja slogova,pa cak reci na satrovackom menjaju kroz padeze.Veoma koriscen u danasnje vreme, i vecina populacije ga aktivno koristi i raspoznaje(Beograd).Pitanje je vremena kada ce se pojaviti prva gramatika satrovackog jezika...

Putovati sa jednog kraja grada na drugi.

Najveća zemunska znamenitost. Monument u kojem prosečan Zemunac za životnog veka pojede para u vrednosti jednog Mercedesa C klase. Posebnu turističku atrakciju predstavlja u jesenjim i zimskim mesecima, kada se na ovom mestu održava najveći festival trenerki u jugoistočnoj Evropi. U tradicionalnim novobeogradskim ratničkim pesmama, poznat i kao međa između Zemuna i blokova.

Kulturniji način da igrač kaže jebe mi se. Prava kulijana. Živeti život u laganeze stilu. Moto iskusnih šmekera koji znaju da stvari kad tad same legnu na mesto. Naravno, koliki god da si Bogotac, moraš da imaš i neku vezu.

Legendarni manijak sa Kalemegdana. Poslednji romantik u svojoj "profesiji". Čovek koji je izazivao zgražavanje tadašnjih srednjoškolki a u isto vreme oduševljenje penzionerki.
Njegov indetitet (sem nadimka Mića Surla) je i dan danas ostao nepoznanica. Postoji mnogo nagadjanja i teorija u vezi njega, najrasprostranjenija je ona da je Mića Surla bio samotnjak sa Dorćola koji je voleo druženje ali nije znao kako da pridje ljudima, dok je druga popularna verzija da je on u stvari ugledni lekar iz Doma Zdravlja Zemun, kome je bilo dosadilo da on svima gleda surle, pa je rešio da pokazuje svoju.
Jedino sigurno je to da je Mića Surla poput pravog super heroja otišao u legendu ne otkrivši svoj indetitet.

Mića je bio prepoznatljiv po svom dugačkom teget mantilu, papučama, belim čarapama i ruži koju je uvek nosio u ruci.
Ordinirao bi u kasnim satima Kalemegdanskim parkom i prepadao gospodje, bilo starije ili mladje, on je bio dzentlmen koji nije žene procenjivao na osnovu godina, otvorio bi svoj mantil, uzviknuo " gospodjo vidi surla", zatim bi nestao u mračnoj noći.

Super heroj 60-tih i 70-tih godina dvadesetog veka. O njemu su se pričali mitovi poput onih da je Mića uspeo da "pokaže surlu" čak sedmorici milicionera u razmaku od 5 minuta i 50 metara, a da ostane neuhvaćen. Takodje je poznata priča o gospodji ispred koje je Mića izleteo, pokazao surlu i počeo da beži. Nažalost gospodja je bila atletičarka pa ga je pojurila i saplela, Mića je pao direktno na surlu, pogledao je sa bolnom grimasom na licu i izustio "sram vas bilo gospodjo, kome sad da pokažem ovako posečenu i odranu surlu".

Sve u svemu uporedjujući ove današnje manijake sa nekadašnjim romantikom Mićom Surlom, dodje se do zaključka da Beogradu nedostaje jedan autentični manijak od kog neće niko strahovati, jer on nije ubijao, silovao, pljačkao i nanosio patnju. Mića bi jednostavno pokazao "poentu" i nestao bez traga. Gledajući današnja dešavanja i novinske naslove, koliko god to paradoksalno zvučalo, Mića je bio dobra prilika za udaju, naspram današnjih mladoženja.

Mića je bio i ostao simbol jedne generacije, neki su ga slavili, neki su ga tukli, ali Mića je ostao isti, neiskvaren i pošten. On nije imao skrivenih namera, on je samo želeo da pokaže svoju surlu!

Veliki Romulanski heroj poznat u favelama i pod nadimkom Žumance.
Postao je čuven međ njima zato što ih je prvi podstakao da se sele u Obećane zemlje - Boljevce, Ovču i Zemun Polje.

Rođen je obeležen belim tenom i žutom kosom koja je kod Romulanaca poznata kao boja sreće, pa su zbog toga svi voleli malog Džilasa koji je vredno radio, vukao gajbice sa Markom Miloševićem, skupljao kartone, pa dobro, ukrao je i koji šaht, al mora od nečeg da se živi i malo po malo stvorio je imperiju.

Tada je upoznao velikog zaštitnika ljuckih prava i ljubitelja krava i teladi Borisa Tadića koji ga je uveo u DS, postavio za gradonačelnika i dopustio mu da najzad ostvari san svih Romulanaca. U svemu tome je pomogao i njihov veliki prijatelj Miroslav Mišković, koji je na mestu njihovog stradanja napravio ogroman kompleks spomenika zvani Belvil,

Sada Džilas radi na drugim projektima pomoći svom narodu, a najveći od svih je nova Parada Romulanaca, za koju ovaj put pokušava da se izbori da traje nedelju dana i da se nazove Festival Romulanaca. Sa njim rame uz rame rade njegovi drugari Šapić i Šaper koji možda nisu Romulanci, ali u njima kuca humano srce koje živi za taj nomadski narod.

Najaljkavija stvar na svetu. To vam je ono kad odete kod babe na nedeljni ručak i pitate svog bakutanera da joj pomognete dok postavlja sto, pa kada se dohvatite pribora za jelo, istog trenutka zažalite sto ste pitali. Na kašikama umesto blistavog sjaja, možete jasno da prepoznate ostatke Božićne sarme ili paprikaša koji ste jeli preprošle zime. Na noževima se na pojednim mestima mreška žućkasto-bela skrama (slična onom žutom koje vam se taloži na zube kada ih dugo ne perete), da vam dođe da odnesete na institut u Zemun na istraživanje. Viljuške više i nisu viljuške jer razmaka izmedju vila više i nema, zbog masnoće od faširane slanine koju moj deda svakodnevno konzumira za doručak. I odjednom, nisam više gladan.

Specifičan vid izražavaja ljubavi prema kraju grada u kom smo ponikli. U ekstremnim varijantama prelazi u fanatizam, kao i nipodaštavanje i mržnju prema svemu ostalom. Inače, ovakve grafite uglavnom pišu pubertetlije pri prvim jačim naletima testosterona, kao i wanna be kriminalci.

Nesputana sklonost ka zabranjenoj ljubavi. Mož' samo gledati i balaviti k'o nemački bokser u toku parenja.

Sa uvozom iz Nemačke. Vrhunac beogradskog marketinga. Najpoznatiji oglas. Jebeš zakup bilborda i TV reklama, lik koji daje oglas za digitalne aparate za merenje pritiska za uvozom iz Nemačke je najuspešniji prodavac. Niko ga nikada nije video. Pretpostavke o njemu su mnogobrojne. Oličenje upornosti. Sponzor stanica gradskog autobusa. Poznavalac svake ulice u Beogradu. Smatra se da drži najveću štampariju ikada. Glavni kupac određene fabrike u Nemačkoj. Piše boldovanim tekstom, a glavne stavke u tekstu podvlači svetlo crvenim markerom. Verovatno je potrošio više markera nego ti olovki za celo školovanje. Papira nego ti listova sveske.
Ima ga svuda od Zemun Polja pa do Sremčice. Čovek čiji oglasi već par godina krase beogradske autobuske stanice. Ako ovaj oglas nisi video, ti nisi iz Beograda, pa čak i Srbije.

Ovako... Slobodan sam sledece nedelje i planiram malo da zujim stopom ili kako vec po Srbiji. Stoga, voleo bih da zakacim negde buvljak, tako da ovim putem pozivam ljude da napisu kada se u njihovom mestu i kog dana odrzava buvljak, ili za koje god mesto da znaju...

Učestali odgovor ,,estradnih zvezda''na pitanje novinara šta rade,šta pripremaju i slično.

Siguran rezultat u finalu našeg kupa.