Osoba koja je glavni šmeker na svim socijalnim mrežama, uvek se trudi da mu slike izgledaju dobro ili postavlja lažne, ulazi u konverzacije isključivo sa osobama suprotnog pola, a razgovor se svodi uglavnom na muvanje i uzdizanje njegove "malenkosti", hvaljenju i self-perfekcionizmu. U stvarnosti on je totalni opozit, neko ko jedva i ume da se javi osobama suprotnog pola, povučen je, jedva dolazi do izražaja i skoro da se ni sa kim i ne druži.. Dan mu prolazi u mučnim obavezama i jedino o čemu razmislja je da jedva čeka da se vrati kuci i da sedne za svoj računar kada postaje SAJBER KURAJBER!

Savršeno čista slika na TV-u, bez trunke snijega.
Izraz bio aktuelan prije pojave kablovske, kad su se ljudi još mučili oko "štimanja slike", a od kad je kablovska uvedena, skoro na svakom kanalu slika je "ko mlijeko", pa je stoga izraz izgubio na aktuelnosti.

Ipak, valja pomenuti, da je u ta vremena slabog signala i štelovanja antena, "slika ko mlijeko" bila jedna od stvari na kojoj smo zavidili onima koji su u njoj mogli uživati. To se naročito odnosi na djecu, čiji se omiljeni program, odlično "hvatao" kod druga, ali ne i u njihovoj kući.

Predstavljaju simbol piva i oktoberfesta.
Oskudno obučene, vrlo često u nekoj germanskoj narodnoj nošnji, ističu duboki dekolte, koji je, za razliku od amerikanki, bogato popunjen zdravim, XXL sisama. Na njihovim fotografijama se uvek može videti, kako drže litarsku kriglu, inače standardnu meru za jedno pivo u Nemačkoj.
Kladim se da su one jedan od glavnih faktora što kroz "Oktoberfest" za 10-ak dana prođe po 16 miliona ljudi, i da ne postoji nemački kamiondžija koji ne drži njihove slike u kabini.
Da su organizatori beogradskog "Beer-festa" pametni, i oni bi osmislili jedan štand koji bi promovisale rasne Srpkinje, u čemu, hvala Bogu ne oskudevamo...

Španska serija u svom raspletu, potez očajnika; jer dok očajnik br.1 vadi na sto limenke piva i kese čipsa iz smeća da ekipa što dolazi vidi šta je propustila jer kasni, očajnik br.2 briše svoju prošlost. Bednik seda za komp da vrši poslednji korak na putu za šatro dobrim životom posle raskida. Briše slike sa njom. Par sekundi nestrpljenja, par pakosnih grimasa, par kliktaja, i slobodni balavko je rođen. Da, potpuno ju je izbrisao iz života. Sada je kul i pojmu kuloće daje savremene odraze; depresije, očaja, drkanja.

Ljubiti. Usnama pritiskati tuđe usne, obraz ili nešto treće.
Doduše, ''cmakanje'' ipak spada u nešto težu i vlažniju kategoriju fizičkog izražavanja emocija i izvanredno je popularno među babama, tetkama i nerazdevičenim drugaricama. Poznate slike strave zbog susreta sa babom ili noćne more prouzrokovane posetom dalje rodbine iz Ćićevca, okolina Kruševca, još od najranijeg detinjstva nas podsećaju na sveprisutnost ovog mokrog glagola u modernom upotrebnom rečniku. Elem, u srpskom narodu je poznato još i čuveno SLAVSKO CMAKANJE - legendarna kombinacija gnječenja vrata i smežuranih, poput tek iz vode izvađenog leša, obraza - čije se posledice osećaju još dugo posle same upotrebe. O tome, pak, nekom drugom prilikom. CMOK!

Strah i horor ulaze na mala vrata, mada to nije čist strah to je više jedno začuđenije, jedan znak na putu za tamnu ogromnu šumu na kome su nalepljene te crno bele fotografije bolesnih ljudi: traže se, poslednji put viđeni u udžbeniku za bilogiju, osmi razred. Koja je svrha njihova bila: da razore dotad jasno podeljen svet da ubace crva sumnje u dečiji um, pa kao što će na jednoj strani poprečni presek na kome se slučajno naziru i pubične dlake otkriti svu sladost utrobe iz koje su skoro izašli i u koju će se uskoro vratiti tako ih na sledećoj strani već, žlezdanoj, čeka hladno crno belo otrežnjenje i više od toga: jezovita hladnoća slika fotografisanih kao u ambulanti pri radnom logoru slovenskog imena otuđenog nemačkim natpisom: Smertzovitze: buljava žena, kratke kose, izbezumljenih očiju, koje kao da nikad nisu trenule, koje gledaju iz srca te sive zamagljene opne loše kopirane slike i pored nje, do pojasa goli čovek uvećanih nesrazmerno delova tela, ogar, golem, jeti, iskopan iz sibira na mesto gde je udario meteor: slika a 1 slika a2: osobe obolele od Bazedovljeve bolesti, čak su i na ime naučnika mislili jebeni Bazedov, Karl Adolf fon: kamera koja zumira ovu pločicu se odaljava i mi ga vidimo celog, sa naočarima crnog okvira, kako sedi, bez mogućnosti osmeha, oko njega psi u kavezima u podrumu crnog svetla, on, smiren ledenog lica provodi eksperimente dalje: zamagljeno, u durgom planu, dva poveća kaveza u kojima se naziiru lica čoveka i žene. Bazedov drži medicinu u malom prstu s tim što je na početku igrice kada se biralo opredeljenje on birao neutral evil: na kraju sasvim hladnokrvno dok topovi sve jače gruvaju, ubrizgaće sebi otrov, bez trunke straha, prepoznaće simpotme i crći – to je tako logično i smisleno da on skoro uživa u tome mada je i uživanje samo jedno obično lučenje sokova - beda dakle materijalna i to je poslednja misao pred ništa.

Jedan od najlakših i najboljih, a ujedno i najsmješnijih načina da se ispita globalno javno mnjenje o mnogim stvarima.

Ukucajte u google slijedeće fraze i sačekajte da vam se ponude sugestije (sa razmakom nakon posljednje riječi):

"Jews should "
"Obama is "
"Facebook is the "
"Serbs are "
"Bush is "
"Vukajlija "
"Srbi su "
"Europe is "
"Why "
"Why is "
"Women are "
"Women should "

EDIT: Inspirisan Kendall-ovim slikama dodajem i ove nešto sočnije upite (slike nisu namještene, provjerite sami!!!)

"Seks sa "
"Jebanje "

Rezultati vas možda iznenade!

Šalu na stranu, ono što je žalosno je da su ovi rezultati često krajnje banalni i bukvalno oslikavaju mentalitet "mase" sa svim negativnim konotacijama koje idu uz tu riječ. Ali, ponekad su i iznenađujuće istiniti :))))

Tip frizure koju nose neshvaćeni geniji, dirigenti, umetnici i Sejo Kalač.
Kao mali su gurali noge u utičnicu i jeli kablove. Kad je vani grmilo i sevalo, oni su opasani lancima i katancima u letećem balonu izlazili napolje i primali udare groma. Pune se na struju, a prazne kao akumulatori.
Troše više struje u sekundi nego što Đerdap proizvede za godinu. Umesto kite imaju Đovaka. U šupku im je utičnica od koje se električna energija prenosi do lobanje, pa u dlake koje u erekciji blenu u nebesa.
Ne spavaju, nego hiberniraju. Ne jebu se, nego primaju električne nadražaje. Mesto očiju imaju fotoaparat. A mozak?...farbaju.

Po mom misljenju jedan od najvažnijih prioriteta za ulazak Srbije u EU. Veoma je važno to kakvu sliku šaljemo u svet. Tadić kao predsednik države i jedan od retkih ljudi koji ima priliku da tako često ide van granica države mora da sačuva beleg kojim šalje u svet sliku o tome kako Srbi nisu divljački narod.

Vrlo verovatno misao koja se mota po glavama svih ovisnika o fejsbuku,budući da dok se neki zezaju,oni jurcaju okolo sa fotoaparatima kao na Olimpijadi da su i slikaju se sa svakom devojkom koja se pojavi u njihovoj blizini.

Ova bolest se javlja kod devojki koje komentarisu svoje slike sa komentarima tipa:
-jao kako sam odvratno ispala
-svi ste lepi samo ja izgledam lose
-jao pa gde ovu najgoru sliku da stavis pogledaj kakva sam
itd..
Slikama naravno nista ne fali,ali devojke postavljaju ove komentare kako bi pokazale samokriticnost sebe,da kao ne bi ispale nafurane,i naravno ono najvaznije kako bi drugi rekli da su lepe i da slici ne fali nista sto im predstavlja ujedno i najvecu hranu za ego. Tako da sledeci put kada vidte komentar slican onima gore samo napisite: " jes vala bas si ispala ko krava".

Osoba koja se oblači u crno, vozi dobra kola, voli zlato i ne stidi se toga. Prati zastarele trendove u unutrašnjoj dekoraciji, uvek kači slike u istom fazonu, često tvrdoglava i zatucana, voli dobro vino i pecivo. Malo po malo pa zapeva. Redovni posetilac sahrana i narodnih slavlja, mada radi i kućne posete.

Sa ostalim bradonjama ima složen hijerarhijski odnos, sa organizacijom punom rituala, organizacijom koja je bezbedna od zakona, mada to i nije bog zna kakva retkost. Finansije ubira od strahova i zabluda naroda, svojim nastupom pospešuje te iste strahove i zablude i gaji ih.

Domaćica u ''Tigrovim'' gumenjajkama. Hot i seksi za samo 1200 RSD s PDV-om.

Sredstvo za lečenje raznih vrsta amnezija

Prosec u kome shvatimo da postoji jedna korist od gledanja emisije "grand show".

Izuzetno bolan efekat koji se najčešće može videti il' doživeti u kafanama i na raznim drugim mestima gde se toči alkohol.

Usko je povezan sa takozvanim razbijanjem displeja, a najčešće se događa negde od ponoći pa nadalje kada se mesto dobro zagreje. Inače, svako kome se ikada desilo da na svojoj koži doživi ovaj efekat, ne ginu mu šavovi kao i čalma.

Kao što sam naslov sugeriše glavni krivac za to je jedna obična staklena flaša, koja u kafanskoj tuči često pravi razliku između pretučenog i onoga ko je nekoga pretukao, a koristi se kao sekundarno oružje, zbog toga što svaki iskusni kafanski tamburaš zna da prvo u neprijatelja ide dalekometni, aerodinamični šuriken, pa tek onda flaša, dok barska stolica dolazi tek kao treće sredstvo, ukoliko prva dva nisu obavila pos'o.
I flaša može da se baci takođe, ali efekat je najbolje vidljiv, a i najučinkovitija je, ako se subjekat udari iz ruke, pravo preko glave.

Efekat staklene flaše se najbolje može videti ukoliko se primeni na nekom skinsu ili Bobanu Rajoviću, koji zbog nedostatka kose čine da nijedan trenutak ovog efekta, ne bude skriven od naših očiju.

U mojoj sobi na zidu su okačene dve slike. Na jednoj je prikazan Isus Hristos a na drugoj Buda. Pažljivo posmatram Isusa i vidim da je pun bola, ožalošćen i prepušten samom sebi. Zatim mi pogled nervozno kliznu na Budinu sliku i odmah uočavam da ima jednu prijatnu karakteristiku – smeje se, i to sa zadovoljstvom.
Nastavljam da ga posmatram, razmišljam i hteo bih da ga pitam – “Koji đavo te nagoni da se smeješ? Zašto se smeješ kad znaš da je religija nešto sasvim ozbiljno”?
I tako nastavljam da razmišljam: ako bi Buda mogao da mi odgovori sigurno bi mi šapnuo, onako na svoj način – “Na tebi je da otkriješ”.

Stefani-Mackice

Pojavila se još jedna u nizu netalentovanih, umišljenih osoba koja misli da zna da peva,s tim što za razliku od onih likova koji umesto spota stavljaju svoje slike (da bi mi, obični smrtnici koji ne posedujemo njihove glasovne sposobnosti,znali kome se to tačno divimo) ona ima i svoj extra-šiki-full spot u bazenu,pa je zato još veća faca.A ne zna se da li je gori spot ili tekst pesme.

"Hej mačkice, hajde da se stežemo,najbolje momke oko nas mi da vežemo,vodićemo ih kroz pakao i raj,pravilo je jedno-gledaj ali ne diraj!"

Obuče čistu belu majicu kratkih rukava, postavi ogromno platno na štafelaj, pripremi stotine kantica boje i stotine četkica, belu krpu za brisanje istih i par litara razređivača. Zanesen u predivno zamišljenu sliku provede nekoliko dana intenzivno nanoseći slojeve boje na platno, brišući ruke o čistu belu majicu, perući četkice razređivačem i brišući ih velikom platnenom krpom. Njegova virtuoznost je samodovoljna i jedini razlog za kreativno izražavanje.

Posle nekoliko dana, očisti sve četkice, skine onu majicu koja više nije bela nego je pokrivena slojevima boje koje je nanosio u slučajnom uzorku dok je brisao prste i kapi znoja pomešane sa bojom sa umornog čela trudbenika i shvati da je majica mnogo uspelije umetničko delo nego ono što se nalazi na platnu. Raseče je po šavovima, razapne na ramove i proda kao dve apstraktne slike. Ono belo platno na koje je danima mazao boju oguli i pripremi za sledeće slikanje.

Veliku platnenu krpu o koju je brisao četkice mu mazne komšinica koja mu posprema atelje.

Čuveno pitanje dotične osobe koja brzinom svetlosti uoči da neko u društvu ima digitalni aparat ili neku bolju verziju mobilnog telefona. U tom trenutku taj neko u društvu, instinktivno poželi da poseduje staru dobru Nokiu 3310 ( da bi osobu koja postavlja to pitanje lupila njome) i tek onda sa žaljenjem shvata šta je nekada imao u životu.
Dotična osoba koja prva postavi to čuveno pitanje ( prema statistici čak 99, 9 % ) je pripadnica lepšeg pola, koja se ulepšavala upravo sa nadom da će neko poneti taj božanski uredjaj.
Dakle, kad predloži tu genijalnu aktivnost, tom nekom koji poseduje taj božanski uredjaj, se prevrne želudac jer će cele večeri biti zadužen za fotografisanje.
Broj fotografija je srazmeran broju prisutnih devojaka+ broju prisutnih momaka+ broju mogućih poza za slikanje+ broju mogućih izraza lica.
U ovu jednačinu ulazi i vremenski faktor- samo trajanje okupljanja široke narodne mase, što dovodi do zaključka da će memorija na kartici sigurno biti popunjena kolika god da je.
Osoba koja pristane da bude fotorgaf ima i dodatna zaduženja:
Da jedini bude trezan da bi slike bile što lepše;
Da te slike ( sve do jedne ) u što kraćem mogućem roku izbaci na Fejzbuk ( ako je moguće pre svitanja novog dana );
Da na tim slikama taguje sve prisutne te večeri ( što može potrajati nekoliko sati );
iii poslednje ali ne i najmanje bitno:
Da lupa srca, poljupce, baca komentare i ostale gluposti koje život znače….
Time je čar fotografije zauvek uništena a samo to pitanje kod pojedinca, koji treba da slika, dovodi do brojnih tegoba, nervoze i negativnih posledica po ogranizam.