1.
A: Šta su to dijabole?
B: Dijabole? To je vrsta ljudi koji noću juru slepi mišovi.
2.
A: Koja je najveća građevina na svetu?
B: Hala sportova na Novi Beograd.
3.
A: Kako se zove vas orkestar?
B: Džudi.
A: Zašto?
B: Zato što smo svi džudiste.
4.
A: Dali se brže trči u braon ili u crnim cipelama?
B: U braon,bolje prijanjaju uz zemlju.
5.
A: Šta radiš kad ništa ne radiš?
B: Čitam stripovi,gledam pornići i živim za fajt.

Sjajna pretnja ukoliko posedujete nečije slike i snimke u delikatnim situacijama.

Žare: E tebra, kako je, šta ima?!
Goci: Joooj, ne pitaj me ništa, sad dolazim sa urgentnog... Probada me nešto danima, iš'o na onaj skener, sad nosim snimke specijalisti...
Žare: Daj da vidim ja to... snimak lobanje?! Uuuu tebra, al si isp'o, mož komotno na čitulju da metneš...da ne slikaš dvaput...
Goci: Šta ka'eš? More murš bre bitango jedna, čibe!

--------------------------------------------------------------------------------------------

:Novinar na drvetu slika vilu novopečenog tajkuna:
Obezbeđenje: Alo majmune, šta se vereš bre po toj brezi, silazi odatle da te ja ne skidam!
Novinar: Evo gospodine odmah, samo još dve slike!
Obezbeđenje: More daj taj aparat, da te ja slikam, taman za čitulju da imaš kad te budem istres'o iz gaća! Izlazi iz moje avlije!

Primere možete naći na konkursu kako jedem smoki i širom facebook-a.

Najbolji primer (najpoznatiji model takve majice ili dukserice):
bend Nirvana, sa slikom Kurta Kobejna (na prednjoj) gde on drži (kanda svira) akustičnu gitaru (sa njihovog Unplugged albuma), a ispod te slike stoji njegovo ime i puni datumi rođenja i smrti. Na zadnjoj strani se nalazi naziv benda i polu-pisanim slovima napisan tekst nekog njihovog teksta koji, kao, nosi duboku ličnu poruku preminulog (naravno, slova/rači se jedva naziru, što zbog "rukopisa" što zbog toga što idu ka "fejdautu", tojest polako se gube) čime se želi reći da je pisac od tog trenutka polako počeo da umire - patetika na najvišem nivou.

Fudbal na ulici: Zoran i Goran protiv Joce i Pere (Zoran uzima loptu želeći da pokaže svoje umeće i šutria komšiji u dvorište).
-Goran: E kakav si umetnik...svaka ti čast.

Soba... Bez ikakve najave svuda se oseća tihi ubica. Prisutni imaju face kao da su popili sirće, najhrabriji, poslednjim atomima snage trči do prozora i otvara isti. Tebi kroz glavu prolaze slike:
Doručak kod babe: Jaja sa šukom, salata luk.(Pola litre mleka "za jake kosti" koje si popio pre doručka)
Ručak: Keva ništa nije spremila, jedeš uprženi suljpa od juče, salata naravno luk, ništa drugo ne ide... Izgoreo si od luka. Gasiš pivom.
Večera: U gradu kupuješ 2 parčeta pice, malo je bljutava(ima puno origana), tražiš čili sos da "razbiješ" ukus...
Odlaziš kod ortaka.
Soba...

Otac : Zašto nema slike,hoću da gledam utakmicu?
Sin : Ma sigurno je do njih!
Otac : Jebem li im sve po spisku!

Lik 1 : Jao brate nemam neta!
Lik 2 : Ma nemam ni ja,nešto do njih!
Lik 1 : Da Bog da svi pocrkali!

Problem je jedino što ga često nema pri ruci kad je najpotrebniji, mada, telefoni postaju sve moderniji.

(slika na kojoj devojka sedi u kupatilu, slikana tako da njena trojka izgleda k'o petica, a ravna zadnjica dobija oblik pravilne jabuke, sve to u paketu sa pohotnim pogledom koji se zbog zamućene slike naslućuje po izrazu lica)
Komentari:

Mile:Hmmmmmmm, sexy!
Riba: TY :srce:
Ledu: To MAČKO!
Riba: RRRRAAAAUUU!
Đole: Lepo, lepo, samo, jesi ti to slikala fiksnim, pa ti je tako mutna slika?
Riba: Ma, dobra mi je kamera, nego, otiš'o mi lager na veš mašini, pa, dok sam se slikala, malo je tresla jer je radila centrifuga.

Jebem li ti krvoločinu
Jebem li ti nanu krmeljivu
Jebem li ti svetog Janka u jareću bradicu...

:zamućen pogled, ruke podignute ispred tela, opisuju neke oblike:

- ... i onda dodekaedrom lagano dodirneš levu poluloptu... ovde.. i ovde... pa se tim dodirom spoje magnetna polja dvostruke antimaterijske polukomore... pa zatim...
- Šta radiš to sine Nikola?
- Zamišljam nešto oče...
- Izlazi more u baštu da okopaš krompir! Od takvih zamišljanja mi pola sela dolazi da se ispovedi!

Majka: Daj da vidim slike, sto si takva?!
Cerka: Evo, evo, cekaj samo da pogledam jos nesto na racunaru, nemoj da si dosadna! Izadji iz sobe, pozvacu te kad komp bude slobodan.
Majka: Ajde, pozuri!
Cerka(za sebe): Hmm... cekaj da vidim... 6. 31. 72. 73. 98. 111. 124. - ovde imam cigaru u ruci - delete. 28. 44. 53. 95. 129. - plazim jezik na nekog lika, mislim da se tata ne bi odusevio - delete. 105. 116. 138. 141. - toples - definitivno delete. Hm, 54. 88. 92. - crnci... Neka ostanu, reci cu da su bili mnogo fini.

Pretuče majka dete (U Evropi)
- Mama ja ću tebe da tužim!
- Nemoj dušo molim te, neću više nikad!

Pretuče majka dete (Na Balkanu)
- Mama ja ću tebe da tužim!
- 'Oceš još pička ti materina?!

Ana: Marta, beži pre nego što se džinovski kaladont obruši na nas!

Ulazite u haustor, ona se kikoće i lupa štiklama. Sapliće se o stepenik i viče IJU! Psssst! šištiš jer komšiluk samo tako nešto i čeka. Eto vas u stanu.
Ona se osvrće:
- Ijao što je lep fikus!
Sklanjaš čarape sa fotelje i guraš ih u džep, skeniraš prostor da nema još neka bomba.
- Nije fikus; to je dracena...
- Ma šta god... A jel si video onu što je stajala tamo kod bubnjara, kako je debela?!? Baš je debela a kakav nakit nosi, prava seljanka...
- Nisam video, gledao sam tebe.
- Pa naravno... A ona sa crvenom kosom, što imala onaj krzneni prsluk, šatro leopard, moja maca a ne leopard, jesi vido nju? Kakva seljanka...
- Nisam ni nju video, zato što sam...
- Ijuu a jel si ti neki naučnik? (Gleda po tvojoj polici sa enciklopedijom umetnosti.)
- Pa, nisam… student sam. Istorija umetnosti...
- Istorija... jao kako sam bila slaba iz istorije, nikad nisam uspela da zapamtim nijednu godinu…
- Ovo je istorija umetnosti...
- Molim? Pa to kažem, sve te bitke, to je tako teško...
- Ovde se ne uče bitke, nego umetnost, slikari, arhitekt...
- A pa tako reci: slikarstvo! Znači slikar? Pa jesi nešto naslikao? Gde su ti slike? Imaš onaj čiviluk za slikanje, kako se zove... nešto na štrafte…
- Štafelaj... Nemam, ja nisam slikar...
- Kako nisi slikar? Pa sad si rekao...
- Rekao sam istorija umetnosti; učiš da tumačiš umetničke pravce…
- Da tumačiš?!? Nešto kao prevodilac?
- Ne bih rekao; više da umem da raspoznam pravce u umetnosti, i logiku umetničkog razvoja...
- Jao to je mnogo komplikovano... a jel imaš sestru? Kolko ti godina ima sestra?
- Nemam sestru, jedinac sam. Otkud ti sestra?
- Pa vidim crvene jastučiće na trosedu, to je tako ženski, a imaš i taj fikus...
- Dracena...
- Ma nema veze... Znači nemaš sestru?
Donosiš piće, hladno belo vino, šardone iz 2002.
- Nemam. Piješ bel...
- A šta si to doneo? Neki sok? Od jabuke? Molim te samo bez šećera, ne pijem ništa sa šećerom!
- Ovo je vino, belo vino...
- A jel imaš šampanjac? Ono što puca kad se otvori?
- Pa... nemam, imam Šardone...
- Ne pijem belo vino, to je kiselo.
- Šampanjac piješ, to ti nije kiselo?
- Šampanjac je šampanjac, to je otmeno...
- Otmeno? A šardone nije otmen?
- Šarbone je kiseo!
- Nije šarBone, nego šar...
- Kako god, kiseo je! Jel mogu da podignem noge na fotelju? (Podigne ih ne čekajući odgovor. Štikla joj se zabada u tvoju kožnu fotelju. Gledate se. Ona počne da se vrpolji.)
- Pa što sediš samo tu, tako?
Ugasiš cigaru, ustaneš polako, sedneš na rukohvat fotelje, ona te gleda odozdo, trepće očurdama, ti joj položiš ruku na obraz, pa je spustiš ka sisama, ona počinje odmah da dahće i koluta očima, ti zavučeš ruku u sise, bradavica smežurana, ona dahće kao da tegli kamion na sajlu, sagneš se da je ljubiš, ona otvorila usta, taman guraš jezik, ona skače:
- UGASI SVETLO!!!
Ti odskačeš kao da te struje udarila… Uh, jebote, šta je bilo…
- UGASI SVETLO!
Ustaješ, gasiš svetlo, i vraćaš se.
- Spusti roletne!
Spuštaš roletne i vraćaš se.
- I ono svetlo u kuhinji!
Gasiš svetlo u kuhinji i vraćaš se. Sedaš u prethodnu pozu na rukohvatu, u mrklom mraku vidiš da ona koluta očima, i opet dahće. Malo se ljubite, njen jezik ko uspavana zmija se valja po ustima. Uzmeš je na ruke, odneseš do kreveta, baciš je kao stvar, spadnu joj cipele, dobra okolnost ne moraš da se trudiš oko toga. Skidaš je, ona drekne:
- NEMOJ DA ME GLEDAŠ!!!
- P…pa… ništa ni ne vidim, mrak je…
- NEMOJ DA ME GLEDAŠ!!!
- Neću da te gledam, u redu…
Skidaš je dalje, skineš sebe jednim potezom kao Kinez na trapezu, kreneš da joj smuljiš suknjicu…
- NE SKIDAJ ME SKROZ!!! (Povlači suknjicu preko struka, da joj dođe oko stomaka). NE SKIDAJ ME SKROZ!
Smuvavaš joj gaće, nakvasiš prstima međunožje, jedva se snalaziš u mraku, radiš na pipanje, ona leži kao fosna, ne pomera se, samo dahće kao fizički radnik dok nosi dve vreće cementa uz stepenice, ruke joj složene na krevetu sa dlanovima na gore (oči ti se malo privikle pa nešto i vidiš), ti je uzmeš za ruku da joj oližeš dlan i staviš ga na tukija željnog maženja, njoj ruka padne nazad. Nema veze, naciljaš joj ga naslepo, razmaknute noge...
- ČEKAJ, IDEM DA PIŠKIM!!!
Ležiš u mraku sa tukijem koji splašnjava dok ona prska u šolju. Čuješ je odande kako komentariše tvoje peškire, boju na zidovima, plastičnu zavesu oko kade i miris sapuna. Vraća se, tukidid ti izumro. Okrećeš se ka njoj dok ulazi u sobu.
- NE GLEDAJ ME!!!
- Nipošto, kažeš i ne pomeraš se.
Ona se trti da legne nazad, leganje joj otežava to što neprestano pridržava suknjicu oko stomaka da joj slučajno u mraku ne ugledaš strije koje nema. Legla je. Namešta se, na leđa, gađa istu poziciju iz koje je krenula na pišanje. Smirila se i počinje da dahće. Ti se ne pomeraš. Ona još malo dahće, okrene se:
- Ajde!
Ti ležiš bez pokreta, razmišljaš o Partenonu, korintskim stubovima, mikenskoj zlatnoj maski. Njene cipele na podu. Mrak.

**************
Sutra te zove drugar. Pita kako je bilo, otišo si sa opasnom malom, svima se bio digo na nju.
- Sine, kažeš, nije to tako kao što izgleda na prvi pogled…
- Šta bre pričaš, buni se ortak, jesi je raspolutio?!?
- Ni blizu. I, znaš, nadalje se isključivo ložim na pametne.
...iako znaš da će i to doneti svoje probleme sa sobom.

Auuu brate pa ti nisi normalan pa Kusturica plače za tobom.

Prometna gradska ulica, baka pingvin hodom vuče dva cegera sa pijace. Staje ispred table "IN MEMORIAM" da odmori staračke noge i vidi usput ko je napravio akaunt. Pogled joj privlači crno bela slika devojke pravilnih crta lica, duge kose i krupnih plavih očiju. Već je preplavljuje osećaj neizmerne tuge i sažaljenje, već razvija scenario po kome priča svojoj komšinici uz ratluk i kafu sa puno patetike kako je neka mlada devojka preminula, kad ono nemirne staračke oči odvukoše pogled na petokraku koja stoji na mestu gde bi trebao biti krst. Iskolačuje svoje oči zakrvavljene beočanje i sriče tekst "Pre-minula posle duge i teške bolesti u de-ve-de-set-tre-ćoj godini života"
-Jao lebac ti se ogadio da ti se ogadio, šta stavljate ove slike iz okupacije, da se preturi čovek! Ja bi Svetog Petra u dupe cunula da živim ovol'ko!