Kroz obamrlost i letargiju progone me špijuni nekih drugih svetova.
Dok ja računam kako matematičku, tako i duhovnu tačnost svoje neizlečive bolesti, preseca me bol lica u tuđini.
Lica mlada i setna.

Ponekad me probudi boja krvavih rukava moje učiteljice za poker aparatom, ili crna kocka u bezvazdušnom prostoru koja prožride moju mladu lobanju.
Katkad se i lavovi odazovu na zvuk trubadura koji odzvanja hodnicima palate, pa tu feštu udostoje svojim ljudskim oblicima. Za stolom oni, ja i epitafi nekih propalih televizijskih zvezda.

Nekada je svaka tranzicija bila nova avantura na čijem kraju se nalazio trofej. Bio taj trofej inkarnacija sreće ili fatamorgana mladalačkog poleta, ostavljao je za sobom zavesu obećanja. Nekada je svaki skok bio toliko opravdan da sam se svakim buđenjem nadao narednom, boljem.

Nesigurnost me tera na ponašanje koje pokazuje moju vitalnost. Zatečen na novom tlu, posmatrajući Sedam zlih kraljeva, stalno mislim na ono što sam bio, na ono što neću biti, a pravim svoj identitet negde između. Da su razapeli Dionizija, sada bi sve bilo lakše

Izraz za krajnje beskoristan posao.

Manje bitni karakteri iz senke koji daju dodatnu dubinu radnji i pojačavaju utisak o glavnim likovima u priči.

Verovanje u Srbiji, posebno na jugu, da zenskom detetu treba busiti usi brzo po rodjenju (dok jos nista ne zna i ne zna da kaze da ga boli, iako to, naravno, ne znaci i da ne boli), jer, ne znam, valjda ces sa "provaljene usi" opasno da prosperiras u zivotu.

Reč koja se u 99% slučajeva koristi u pogrešnom značenju. Naime, sreća predstavlja trenutno psihičko stanje u kom čovek može da se nađe, ako je recimo kresnuo dobru ribu posle 6 meseci, položio ispit posle sedam gekanja i slično, a nikako ne može da bude povod tim događajima. Sreća je posledica nekih događaja, a ne uzrok istih. Tako da je izuzetno glupo reći da je neko povalio nešto ili položio ispit, samo zato što je srećan. To se može pripisati znanju, šarmu, inteligenciji, i naravno sticaju okolnosti. Sreća ili nesreća proističu iz toga. Najjadniji su određeni sportisti i sportski komentatori koji nas stalno ubeđuju kako Federer ima sreće i češće pogađa linije nego ostali, kako Partizan nema sreće u izvlačenju grupa u bilo kom sportu i slično. Majku mu, a da nije možda stvar u tome da je Federer tata svog sporta i precizniji od ostalih, te stoga i češće pogađa linije? Ma jok, on je samo miljenik sreće, kao što je Partizan "nemiljenik". Osećaj sreće mora da se zasluži.

Povik kilavom konobaru u kafani da požuri sa porudžbinama, menjanjem piksli i donošenjem pića.

Naravno, Starke su kod nas već dugo popularne i to nije ništa novo. Međutim, one su donedavno bile obuća alternativaca koji idu na svirke u BIGZU i ispijaju pivo u parku gadeći se na prolaznike koji bi ih prezrivo gledali na putu ka Fristajleru.

E, sad dolazi do obrta, i ti isti prolaznici prelaze iz Er maksa u Starke. Crveni cipelići suvereno vladaju gradom i vređaju one koji su verovali u svoju posebnost slušajući EKV okruženi dimom i osuđivanjem ,,običnih'' ljudi.

Ipak, postoji važna razlika. Starosedeoci Studentskog parka imaju izlizane, raznobojne, patike sa zvezdom, duboko ogrezle u prašini Bir festa. Novopečeni obožavaoci Konversa, pak, nose cele (crvene) Starke koje redovno čiste. A zašto i ne bi, platili su ih sedam soma.

Bilo kako bilo, (ne)čistoća obuće ostaje kao linija razgraničenja između prvih i drugih, gde je zauzela mesto vazdušnog đona. Dok ova pomama ne prođe, metalikama ostaje nada da martinke neće postati deo dres koda studenata Više poslovne koji obitavaju u nekoj od mnogobrojnih beogradskih klabana.

Igra koja odmah asocira na druzenje sa babom,dedom,stricevima i ostalom rodbinom..sedis,piljis u karte,pravis se da ti je zanimljivo,a okom sve krisom gledas na sat i pitas se oce li kraj tvojim mukama...

Rečenica koja se izgovara po zavirivanju u tuđi džep ili novčanik,zbog količine sitniša na jednom mestu.

Tegla gela za kosu.

Nadmetanje kad neka devojka kaže pred društvom aktuelnog alfa-mužjaka da ima malog paju.

Danas najrasprostranjeniji vid muvanja na svetu. Kao i uvek, treba samo biti originalan...

Vremenski kvantni skok sve češće viđen kod novopečenih mladenaca.

Metoda vođenja razgovora sa ozbiljnijim temama - hoću na pregled, pa ako su bubrezi dobri, vadim jedan i palim preko grane, šta misliš? - i sve to uz podlogu jeftine brlje od koje ti jezik radi k`o prvoklasnoj štreberki dok deklamuje Đački rastanak profesoru koji više pažnje obraća na njene sisurine nego na nju samu. Antipod njanjavih gej pričica - ćale joj našao dnevnik gde piše o romansi kako je kecam od pozadi pevajući Katrin od panonskog govnara Đoke Balaša.

Način na koji mala deca broje do 30.

Životni moto svakog večitog neženje.
U prevodu: možemo da lumpujemo k'o na svadbi, al' neću da se ženim.

Neke zene su toliko opterecene izgledom, da bi cak i oci promenile kad bi to moglo.

Naš omiljeni strip junak iz detinjstva ne veruje u smrtne kazne i nasilje općenito. Dobro, kao mlado momče jeste jednom genocidisao celo indijansko selo, ali jbg, omaklo se. Takva vremena bila. Od tada se zakleo da će čuvati mir i ljubav u Darkvudu, promicati starinske vrednosti i jebati jednom u pet godina. Ko tedne da naruši spokoj Darkvuda (a uvek to neko oće, uterali majci), rizikuje da ga Duh sa sekirom prebije ko mečku i spremi u tvorza. Iz kojeg ovi beže u roku par epizoda, ali nije ni bitno. Bitno je da Zagor ne ubija sem kad baš mora, u samoobrani ili slično. Je li tako?

PRC!

I našem najdražem Patrik Vildingu se omakne, svakih sto epizoda, da ga neki zao zlikovac toliko ispizdi, da mu naš omiljeni pacifist mora da kobjasni zašto ga zovu Duh sa sekirom i ubije ga na licu mesta. Sekirom. Jbg, živ je čovek, nije stena. Samo je Blek Stena.

Siguran pokazatelj koliko je neka stvar u kući (ne)zanimljiva.

Ženama je, kao što smo i sami upoznati, vrlo lako da nas obmanu. Ne znam zašto, al' jebiga, tako je. Desio se sudar kometa i eto, našao si ribu za koju misliš da je žena tvog života, majka tvojih devet Jugovića i slične bljuvotine. Naravno, do skoro (poslednjih godinu i sedam i po meseci) nisi mogao da nađeš ni jednu, svaki tvoj start je odjeban suptilno, u fazonu, "Bolje bež' paore, dok ti ne natovarim ceo kop navijača Donjeg Zabrežja" ili nešto još suptilnije, signal bratu, inače šefu obezbeđenja, da dođe da ti dislocira bubreg i plućnu maramicu. Nisam siguran zašto se to dešava, ali je činjenica i ne treba je dokazivati.
Sad kad si konačno našao ribu, odjednom sve one postaju zainteresovane za tebe i tu dolazi do istinske filozofije. Da li namirišu ili se nekako vidi, jebem li ga... Brojevi koji su do skoro bili upisani kao Kiza balon, Mile Fasader, Komša tesar, Joca Kladionica, zovi na drugi zamenjuješ nežnijim imenima, tipa, Nevena, Bojana (daje u bulju), Milica!. Neka hemija se desi, pa da ga jebeš.