Pevušiš nekome dok mu rukom ukazuješ na gomilu peruti po ramenima...

Vreme polaska autobusa koji vozi isključivo decu.

7:25 (Седам и два'ес пет)
Фризура, која се одликује мало дужом косицом која стоји као казаљке на сату у вријеме 5 минута прије дневника, обично је носе штребери у америчким филмовима.

Прост број.

Broj padeža koji leskovčaninu stane na prstima jednoj ruci.

Po narodnom verovanju, ovo je vrhunac kvaliteta na koji bi jedna sarma realno mogla da poseduje aspiracije.
Na pitanje "zašto osam puta podgrejana nije bolja", najčešći odgovor koji dobijamo od veća staraca je da "nijedna sarma još nije preživela da je ostane posle tog sedmog puta".

Prosečan broj preživelih prstiju jednog stolara.

Према неким шатро истраживањима периодa помишљања на секс код просечног мужјака. Заиста тешко за поверовати, јер испада да малтене у свакој менталној реченици треба да заступиш неко парење. Добро, некад је то неминовно, на пример кад сисата келнерица спушта кафу на снизак сточић, па две заробљене једре сфере заосцилују размењујући импулс и логично да замислиш како ти бобан изиграва унпрофорца међу њима, аксијалним кретањем попуњавајући јаз између супростављених белутака. Или кад ти се млађана онижа гузата фризерка припије у покушају да маказама дохвати плави чуперак, па кренеш да се знојиш и замишљаш како ослобађаш руке испод плахте и снажним волејем подухваташ располућену мега-брескву. Добро то, то је друго, исфорсирано, Павловљев рефлекс који је хардкодиран испод свих оних ид, его, суперего слојева.

Него, после толико година еволуције, мајка му стара, ваљда је човек надрастао мајмуна који само шамара мајмуна? Такорећи ауторефлексивно метамајмунише. Има тих озбиљних ствари, интелектуалних, које стамено левитирају изнад просте телесне интеракције! На пример, архитектура. Пројектујеш лепо зграду тржног центра, модерног дизајна, па предвиђаш лепо места за паркинг, па у приземљу супермаркет… Хе, сад се сетих кад је пре неки дан извесна глупача отворила нагло флашу киселе воде, па је испрскало по мајици, видело се све испод. А још на одељењу за деликатес, мислим се: “Е, најбоље су те мало приглупе, а тело ко авион, оне би…” Уф, шта оно би? А да, озбиљне делатности. Ево пилот. Зависе бре стотине људи о њему, не сме тај да се зеза. Мада, опет, капирам, када укључи аутопилота, ‘ладно може да се шетка. И где уопште нестају стјуардесе оно мало пре него што крену са служењем освежења? Турбуленције можда и нису турбуленције, него… Хм..

Углавном, оно што тврдим је да претерују ти научници много, сад они па знају на колико секунди шта. Боље би им било да му га мало дају по неким другим експериментима, ако ме разумете.

najseksipilnija "riba" iz crtaca ikad, pored Alise iz "Alisa u muskom wc-u", i Snezane iz "Snezana i sedam vatrogasaca".

Mala porcija, pola od 15.
Da se usučeš sav.
Pola sata čekam pola porcije.
Budi Bog s nama.

Hiljade ljudi gleda prema meni, ja sam zbunjen, pokunjen, hoću li, neću, ma hoću.
Ustanem, zgrabim onaj tanjir, odem do kujne, nabodem tanjir glavnom kuvaru u jabučicu, završim posao.
Neki klinac nijemo gledao prizor, par žena palo u nesvijest, jedan povratio.
I sada tako sjedim, čekam golubove kraj rešetke, a ni njih nema.
A onomad sam ih psovao...

Mrzim Bijeljinu. Daleko je.

Miris borovine poprimio je slatkaste arome koje je odašiljala svojom pojavom. Sve je bilo lepše. Ni planinska magla nije više bila tako strašna. Pokretom svoga oka činila je da meni kao posmatraču prostruji krv ledena od studenog planinskog vetra. Mimika njenog lica odavala je mudrost njene duše. Delovala je krhka, ali hrabra i ponosna. Usudim se reći da je zaista takva.

Lepa je. Rumeni obrazi se ističu ispod blago neravnih pramenova koji joj prekrivaju svetlo čelo. Ruke su joj umetničke. Blage, a u isti mah i jake, sa osećajem, sa vrlinom dodira koji umiruje, prosvećuje, umiruje, prosvećuje i tako u nedogled do konačanog spokojstva još uvek vrlo žive duše. Pogled posmatraču pravi rezove na lokomotivi naizgled snažnog tela.

Postavljam sebi pitanje kako odoleti? Kako isključiti svoj prijemnik emocija kad je ona pokretni odašiljač talasa zaljubljivanja? Nemoguće je. Možda okrenuti pogled. Možda otići. A zar da pokleknem pred manom svog srca i da ne budem dostojanstven do kraja?! Možda, gledajući nju, dostojanstvo trebam da okačim na jedan od onih borova, koji nam telo i dušu hrane preko potrebnim kiseonikom, jer ja, pokušavajući to dostojanstvo da zadržim, polako ostajem bez tog istog kiseonika.

Ona zaista ostavlja bez daha.

Partizanski film u režiji Akire Kurosawe.

Jedine cigarete čije je pakovanje bilo prilagođeno radničkoj klasi. Uža ciljna grupa, automehaničari. Iz nepoznatog razloga sad se pakuju pogrešno kao sve ostale cigarete.

Revolucionarno jaje koje je pobilo teoriju da su za veliki uspeh potrebna muda...nekad je dovoljno samo jedno.

Stvarno, ali stvarno rano.

Srž ekipe koja dolazi na slavu, a najbolje se koristi escajgom. Rukama gotovo i da ne jedu, da li iz pristojnosti ili fazona... Iznošenje sarme na sto i potonje aktivnosti proizvode zvuke kao iz ranih Kurosawinih radova.
Jedine njihove zamerke, pored kvaliteta sarme, mogu da se odnose na oštrinu noževa i klimavost nogara...

Sudbina nakon razbijenog ogledala. Ja sam ogledalo razbio pre 40 godina i još sam u braku. LAŽU

Хлеб који се тешком муком и крвавим знојем поштено зарађује у дубинама разних рудника широм света.

Jedna od modernih ljubavi 21 veka.Emotivna veza izmedju pojedinca i njegovog mobilnog telefona,koja vremenom postaje toliko jaka da covek jednostavno ne moze bez doticnog.

''Цигарете специјално прилагођене радничкој класи'' што рече Cenga, али најчешће куповане некада од припадника органа реда и закона због заблуде да у паклици има онолико цигарета колики је и број на њима....