Propali pokušaj od izgovora na pitanje domaćinu kakvo mu je ono "brdo" u uglu sobe.
Ogromna deponija odeće, obuće, aparata i ko zna čega još pokušava da nadmaši visinu ormara u sobi. Kreativni nered nastao usred velike količine svraba u mudima domaćina za bilo kakvim vidom čišćenja u kombinaciji sa alpskim penjanjem.
Kamara je toliko velika da je razvila sopstveni eko-sistem i sva živa bića u njemu su ubedjena da su našla najsigurnije mesto za razmnožavanje. Naravno da niko tuda nije išao sa rašljama da proverava da li postoje podzemne vode, a i da postoje sigurno bi ih ova deponija naterala da presuše ili promene rakrsnicu.

Pičkin dim. Šta će mi to u životu kad samo stoji u ćitapu!? Izađi malo napolje ( ili bar iz sobe ) da provereno potvrdiš ono što si pročitao u Onlajn Blic - u, umesto što bleneš i trepćeš u neverici, razmišljajući o superiornosti naučnika sa univerziteta u Masačusetsu.
Naučenjak da bude može svako, a samo prava gospoda ima dokaze i istinu kao temelj svega što radi. Jebeš ti sve one umove koji podržavaju Ajnštajna i koji su zbog njega protraćili svoje stvaralaštvo, kad eto - ljudi otkrivaju delić po delić Božije slagalice, a nemački Jevrej postaje sve klimaviji.

Drugi naziv za pacijenta po misljenju svih zdravstvenih radnika(medicinskih sestara, doktora).

Nešto najgore za dječije uši. Sa njima odlaziš i ti. Znači, kraj. To je to. Kijamet. Apokalipsa. Raspad sistema. Nema ti više spasa. Što si igr'o basket, igr'o si. Što si krao trešnje, krao si. Nema više gledanja sisate komšinice. Tvoje je otkucalo.
Ali ipak, trošiš zadnje atome na zadržavanje gostiju. Igraš domina sa deda Gocijem, predeš vunu sa babom Minđom. Samo da ostanu. Al onda shvataš, moraće i oni da odu. Suze, jedna za drugom liju k'o znoj na čelu kosača semberijskih polja.
Povlačiš se u sobu i očekuješ sile tame da se pojave na vrata. Kiša vani, grmljavina strašna. Gavrani udaraju u prozor. Tristo konjanika juri prema kući, dok te stariji brat veže za stolicu u čošku sobe. Što si mu krao erotike?

Fu! Gosti odlaze! Čuješ kevine teške korake kako lome parket. Dolazi prema sobi.
Krstiš se.
Vrata se otvaraju...........

Studentski frižider.

Poznato je da studentski domovi u voljenoj nam zemlji nemaju luksuze poput frižidera, veš mašine ili neke od tih, za njih nebitnih, potrepština, te korisnici domova moraju često da eksperimentišu sa tonama hrane koju im roditelji neprekidno šalju, misleći da skapavaju od gladi, a ne znajući da sve pare koje im šalju idu na alkohol.

No, u zimskim danima (tačnije, od kraja septembra, do kraja marta), ulogu frižidera zauzima dragocjeni prozor, koji postaje skladište za sve što pređe prag sobe, a ima nutritivnu vrijednost.

Nevolje nastaju kad dotični shvate da hrana na prozoru ne privlači samo ljude...

Kost, meso, krv, koža. Vrela glava, ladno pivo. Snovi, želje, realnost, beton, opet krv. Dizanje i pad. Od početka do sada. Od rošula preko bicikla, kola pa do kamiona, žene, posla, foruma, opet ladnog piva. Kafana, lome se čaše. Muzika, probijaju se opne. Festival, piju se droge. Paklica na trafici, burek u pekari, šverc u busu, jebanje u jebenim kolima. Mladost. Sirova snaga, upornost, tvrda glava i još tvrđi zid. Mamurno jutro, vrele noći. Devojke. Plavuše, crnke, brinete, šatirane fukse. Nedostižne crvenokose boginje. Očaj, sreća, rakija, infuzija. Demonstracije, nasilje, haos, red, mir. Ocene, jebene ocene. Trzanje po srednjoj. Ekskurzije, lepljive sobe, srča. Faks. Kolege, koleginice, prva sezonska šljaka. Šećer, šesto tona, dvanaest sati. Keš. Provod, kible, sranje. Ljubav. Šetnje, poljubci, veza, brak. Vukajlija, registracija, prijava, Autor.

Mit, legenda ili tako neka pička materina koja se prepričavala davnih 80tih. Sem što je potvrđeno da je ima u beloj kući, priča se da je postojala policijska stanica u Srbiji koja je posedovala istu ali problem je bio što su svi pričali o njoj a niko nije mogao tačno da kaže gde je ona. Kažu da je ispitivanje u njoj bio fetiš svakog inspektora. Ispitivanje u njoj je bio luksuz koji su samo retki kriminalci mogli da priušte sebi jer je omogućavala praznik za sva čula.

Kako priča kaže, ceo enterijer se sadržao od jedne drvene stolice na koju bi srećnik sedao gde bi se uz pomoć enterijera i pomoćnih sredstava istina bila izvlačena iz njega. Kažu da je sam oblik sobe bio zaslužan za neverovatnu moć izvlačenja istine iz čoveka. Proces ispitivanja bi se sadržao u tome što posle dva-tri sata dobrog prebijanja, ispitanik bi bio upitan da stane u ćošak, kada bi ispitanik rekao da u sobi nema ćoška onda bi dobio jos jednu dozu lomljenja kostiju zato što zajebava službena lica u obavljanju dužnosti i ne izvršava zapovesti.

Kad bi se završilo to lomljenje, ispitanik bi opet seo u stolicu (ako bi mu trenutno stanje dozvolilo) i posle par minuta bi opet bio upitan (pod uslovom da još nije progovorio o svojim zlodelima) da stane u ćošak. Pošto je znao šta ga čeka ako ne stane, on bi stao pored zida u nadi da će se spasiti. Posle takvog dela, opet bi bio upitan zašto zajebava službena lica u obaljanju dužnosti jer je očito da ta soba nema ćoškova. Posle toga bi sledila još jedna porcija po rebrima i kičmi a ako ni onda ne progovori proces bi se resetovao i krećao od početka sve dok ispitanik ne progovori i reši sebe ove bezizlazne situacije.

Sami ste kuci i stavili ste na jizzonline da vam se skida neki zesci pornic dok se vi kupate.Nakon tusiranja,ulazite goli i napaljeni u sobu i pustate pornic.
Stavljate slusalice da necuju vase drage komsije jauke.
Na pola posla vec ste se dobrano oznojili,dahcete poput fizikalza pod 3 dzaka cementa,taman krecu spermici u svet kad cujete otkljucabanje vrata.
Krecete da proklinjete poput mihajlovic sudije.
Nista,brzo gasite internet,oblacite se(vec se cuju koraci u hodniku)sperma svuda po podu,bacate majce i farmerke preko toga.
Trcite u wc.
Cujete kevu kako vas zove.Umivate se i smirujete dah.
Izlazite iz kupatila na kompjuteru pise "do you realy want to exit to windows?" (bila su vam otvorena dva taba).Keva stoji sa majcama u rukama i gleda u ekran (sarra valentine double anal),u zemlju bi propali da mozete.
Keva pocinje da vam objasnjava kako to nije ljubav kako je to samo tehnika."Mama nisam idiot znam".
Dolazi i otac "a vidi ga malo perverznjak dupli anal!"
Mama tata izadjite.Ne izlazite iz sobe do uvece.Izkradate se iz stana i odlasite kod druga da prenocite.

Kažemo za devojčice koje porastu u devojke za veoma kratko vreme da bukvalno ne primetimo da se promena odigrava nama pred očima, već nam se čini da je dojučerašnja klinkica koja se igrala lutkama preko noći izrasla u devojku sa svim ženskim atributima koje ne krije, već se itekako trudi da ih istakne u suknjicama i dekoltiranim majicama. Naravno, počinje svaki dan da se slika i kači na fejs fotografije na kojima pozira sa sve golim stomakom, nogama, istrćenom guzom i izbačenim sikama, naravno ful našminkana. Najsmešnije je to da se na tim slikama neretko mogu videti igračke koje malena još nije izbacila iz svoje sobe, a već žuri da uđe u svet odraslih.

Sediš u sobi ispred kompa na vrhuncu kreativnosti, kad začuješ iz dnevne sobe babin glas:"Brzo dodji ovamo da vidiš nešto!!!" Skačeš i brzo hitaš da vidiš... Nadaš se nekom čudu! Zvuči kako važno... U toku puta svašta ti pada na pamet: možda ona dobra komšika konačno rešila da prošeta gola, možda sleteli vanzemaljci na travnjak a možda samo babu drmnuo šlog! Skreneš sa loših misli...
Upadaš u dnevnu sobu posle 34 milisekunde i vidiš babu zagledanu u "Kvadraturu kruga" a prilog o nekoj siromšnoj deci... I kreće baba:" Evo gledaj kako se muče drugi, kako nemaju ništa, a ti samo lenčariš..." Odlaziš nazad u jazbinu svativši lažnu uzbunu i pokušavaš da se setiš one defke što ispala iz glave malopre...

Kada vam se neko igra sa živcima, onda vam on pomaže da otkrijete novi prag svoje tolerancije, za koji do tada niste ni znali da postoji.

Termn koji se mahom koristi kod klinaca.Nepostojece mesto ili grad tamo negde na nepostojecoj ivici sveta ili udaljenosti do koga se nikada ne mozhe doci. Termin ili obrazlozhenje koje se uglavnom koristi kao odgovor ili pitanje u sarkastichnom smislu. Obrazlozhenje udaljenosti kada te neko pita da mu donesete chashu vode jerbo mora se hoda iz sobe preko hodnika kroz dnevnu sobu pa kujnu. A vi odgovorite da necu mozhda u Tunguziju pichka ti materina. Ili neko ko balavi o putovanju pa se kurchi, a vi mu onako lepo na te nane odgovorite, " Da necesh mozhda u tunguziju."

Poznata pojava na pocetku svakog sela, velika kapija, po mogucstvu od prohroma. Nezaobilazni lavovi, orlovi, konji ili pak kerovi na stubovima ograde i po celom dvoristu. Kuca veca od komsijske za bar jedan sprat, fasada jarko crvene, plave ili zelene boje. PVC stolarija a kroz nju se vidi, tamo gde nema zavese, namestaj zlatno plave boje, Sobe kroz koje se ne vidi od zavese sve su prazne, nije im ni fasada uradjena,gola cigla, ali to nije bitno, kuca je veca od komsijske. Obavezno trese muzika lokalnog radija "Culjkovic" . U kuci obitava od 20 do 30 clanova romske, da ne kazem ciganske, nacionalnosti.

Deo kupatila, koji je namenjen za odrzavanje licne higijene. Osim ovoga tus kabina nekim ljudima predstavlja i vid gluve sobe kao i intimno mesto za drkanje i trljanje. Kod jutarnjeg tusiranja najbolji deo je mokrenje u tus kabini, medjutim, moze da dodje do zacepljenja odvoda od prethodno pomenutog kao i od opalih dlaka, pa je onda mokrenje i izdrkavanje deo nege za stopala :) Kod zacepljenja, nakon odlivanja vode, ostaje tzv mulj ili bozen cosmetics, koja blagotvorno utice na proces starenja. Pa samim tim deduktivnim zakljucivanjem dolazimo do zakljucka da gospodja Bozen ima vise hiljada tus kabina i vise hiljada zaposlenih kineza i roma koji se svakodnevno tusiraju, pisaju i izdrkavaju. Kupite Bozen

U budućnosti ljudi iz sajta za upoznavanje Facebook, planiraju da sajt udje u svaki dom i na svaka vrata, ali sada bukvalno!
Naime radi se o prostoj ideji da na svaka vrata vaše sobe ili doma instalira LCD ekran povezan sa internetom na kojem će biti login strana Facebooka tako da će moći da udju samo oni koje ste prihvatili za prijatelje.
Naravno u diskoteke, muzeje i bioskope nećete moći ući ako nemate nalog na sajtu ili pozivnicu koji vam je poslao prijatelj sa Facebooka.
Ljudi sa Facebooka dalje poručuju da ne zaboravite da nosite kapu koja vas slika svaki pet minuta i vrlo važno satlitski sistem laserskog linka koji je povezan sa kapom sad još bolje radi, jer brže skladišti slike na sajtu.

Dno dna. Glavni pokazatelj koji pokazuje da vaš dan ne može da bude više smor, toliko smor da razmišljate da li da gledate Leu Kiš ili Isidoru Bjelicu ili u najgorem slučaju Isidoru Bjelicu koja gostuje kod Lee Kiš. Nekako se odlučujete da ne ubijate i to malo IQ-a što vam je ostalo i nekako nalazite RTS Digital. Toliko vam je smor da vas ne može ni zabrinuti majčin pogled kad vas je videla šta gledate koji nije ništa gori nego kad bi vas videla da u gaćama ležite po sredini vaše sobe na hladnom parketu sa prekrštenim rukama i pogledom uprtim u plafon.

Jedino pitanje koje ume da postavi dosadni ortak, kada se ekipa skupi u nečiju gajbu da svi zajedno gledaju Mančester, bilo to premijer liga ili liga šampiona.
Pošto ga fudbal nikad nije interesovao, počinje da smara sa pričama o kolima, pičkama ili poslu, iako ga niko ne vidi i ne čuje, kao ni pauka u ćošku sobe. Kada primeti da ga niko ne jebe ni 2%, onda počinje da postavlja retorička pitanja o utakmici, na koja bi umeo da mu odgovori i Nole seksoman, ili počne da pretura po kući i zagleda u kvalitetna pića koja domaćin drži u regalu.
Iako ga niko nije zvao, došao je, jer je znao da će se svi tu skupiti.
Oni malo teži slučajevi ovo pitanje umeju da postave, čak i kada igra reprezentacija.

Osnovna podela mužjaka homosapiensa po odnosu prema ženkama iste vrste.
Pičkoljub je konstantno napaljen, flertuje direktno u svim prilikama, situacijama i lokacijama (u klubu, kafiću, autobusu, mesari, pošti, parku, banci, na bazenu, utakmici, sahrani...) i ne bira sredstva da dođe do željenog cilja. Uglavnom lažno predstavljanje svoje ličnosti u zavisnosti od procene (na osnovu velikog iskustva u muvanju) šta sagovornica želi da čuje. U zajedničkom izlasku u noćni klub uvek se izdvaja iz čopora i lovi samostalno, a ako ništa ne prevrne, ako ga sve pedaliraju (neke i po dva puta, jer nije siguran dal' ju je već startovao) vrati se (taman kad već i zaboraviš da je izašao sa vama) i krene da mrači kako treba promeniti klub, jer u ovom muzika smara. Za vreme duže (prinudne) seksualne apstinencije, spreman je i da plati za snošaj, bez bilo kakve moralne dileme. Za vezu su mu idealne devojke sa kojima može da ima površan odnos, sa mnogo fizičke interakcije, malo priglupe i lakoverne, da bi mogao lako da nastavi sa dotadašnjim navikama. U osnovnoj je na zidove sobe lepio postere Pamele, Sindi, Naomi i ostalih polugolih, ubavih i gizdavih devojaka.
Pičkopaćenik je zaljubljive prirode. Zaljubi se u jednu devojku, idealizuje je maksimalno, piše joj pesme i ni jednu drugu ne vidi. Noge polomi i iskilavi se dok je smuva. U vezi je teški papučar i ispaljuje, zapostavlja i zaboravlja sve ortake, rodbinu, kolege, kumove, kućne ljubimce... Trpi raznorazne torture i iživljavanja, i obara sve lične i svetske rekorde u toleranciji istih. Posle raskida je u teškoj depresiji, ne spava, ne jede, ne izlazi iz kuće, smrša, ubledi... dok se ponovo ne zaljubi. U osnovnoj je na zidove sobe lepio humorističke i hipi postere, i postere poznatih muzičara.
Pičkoflegmaš je totalna suprotnost prethodne dvojice. Teško se zaljubljuje, a ni ne juri i naskače na svaku suknju. Neretko se desi da ni ne primeti neku zgodnu ili slatku cicu, ako je zauzet nečim što mu je zanimljivo, pa često u društvu i okolini dođe do zabune da preferira istopolnike. Za vezu su mu idealne duhovite devojke, sa kojima bi imao opušten odnos kao sa ortakom. U osnovnoj je na zidove sobe lepio postere košarkaša, fudbalera i likova iz stripova i igrica.
Kao i u svakoj definiciji i podeli, i u ovoj postoje izuzetci koji potvrđuju pravilo, mužjaci homosapiensa koji ne mogu da se svrstaju ni u jednu od ovih kategorija, a opet su po malo od sve tri. Čine veoma mali procenat mužjačke populacije (možda su i promili u pitanju).

Nekada bio glavni razlog da se sredi soba.

Mistični proizvod domaće kuhinje, naročito u Banatu. Tako kifličast, posmatran sa one uže strane izgleda izuvijano kao nautilus mada nekako podseća i na beskonačnost. Beskonačnost čega? Univerzuma možda? Ne znam. Ali vrlo verovatno da kiflica može da komunicira sa istim. I ta reč ''kiflica'', ki-fli-ca. Zvuči nekako nadrealno, kao da zvuk rezonira nekom božanskom nijansom.
Pretpostavljam da je ta veza sa okeanima jedan od razloga zašto ih ljudi ubacuju u frižidere, dok se ne udave u vodi i onda ih vade napolje, gde se smatra da su savršeno jestive, i isto toliko ukusne. Pa ih onda ponovo vraćaju u frižider. Jer to nisu nesavršene pogačice, to su ki-fli-ce.
A takođe veza sa univerzumom im omogućuje da ih domaćica poslužuje svojima do u beskonačnost, dok ne počneš da pljuješ kifličastu materiju na usta.
A, da, i istu često pune paštetom za deset dinala. Ali nema veze, to je kiflica, ona će sve te ostatke vezivnog tkiva i emulgatora purifikovati u čisto proteinsku masu. Jer to je kiflica. Simbol savršenstva i perfektnog skrobnog oklopa koji uopšte, ali uopšte ne menja ukus čak ni nakod dvadeset dana.

Jedite kiflice, Koliko ih god ima, jedite ih. Ne prestajte da ih jedete. I volite. Svi volite kiflice. Ja volim kiflice. Obožavam kad dobijem prepunu kesu kiflica. Za slavu. Za rođendan, za dan kad sam nalakirala nokte. Volim... Volimo kiflice. Dun... Dun... Dun...