Jer tako je moralo biti. A i genitalije ne mogu doveka, jebiga. Omlitave, opuste se, pohabaju od česte upotrebe. A mladi dolaze, guze se – kako figurativno tako i bukvalno – traže svoju priliku da zasluže maštovit nadimak i na kraju je smena generacija neizbežna ali i sasvim normalna i očekivana stvar. Nekadašnje zvezde filmova za odrasle konačno mogu da odahnu, opuste se i uživaju u ostatku života bez brijanja, gutanja sperme, brijanja, gutanja, sperme, brijanja. Gutanja sperme. Čitav dijapazon mogućnosti je pred njima.

Međutim, tu se Svevišnji - u svojoj bezgraničnoj vickastosti - pomalo našalio sa našim dragim pornićarima. Neki bi rekli - i prokleo. Jer, ko jednom od kurca živi, muku ima da bez njega nastavi. I to shvatite veoma, veoma transcendentalno. S jedne strane, imamo grupu onih kojima je kamera očigledno prirasla uz srce pa su, siroti, pomislili da mogu i da zapravo GLUME, tj. u kojekakvim serijama, filmovima - razume se, šurnaestorazredne kategorije. To se, nažalost, ne završi ničim dobrim po iste jer em što pružaju interpretacije nivoa Slavka Štimca iz filma "Orlovi rano lete", em što publika na njih gleda kao na zalutale ali lepuškaste debile, nego i oni samo imaju flešbekove iz sopstvene mračne erotske prošlosti, sećanja koja ih vuku nazad, duboko, duboko, ah, duboko!

Izuzetaka, ipak, ima, ali cenim da ćete se složiti sa mnom kada kažem da je jednu vreću za udaranje isuviše lako odglumiti. Potresna ispovest Sandre Bulok o tome kako je, navodno, ranije svaki put prilikom snimanja ljubavnih scena bacala peglu, samo je jedan od brojnih dokaza oštećene podsvesti kod bivših porno-glumica i nemogućnosti poimanja nečega što ne uključuje jebeni kamšot. Hvala Bogu, Sandra se nekako izlečila ali šta je sa gomilom onih koje kurac još nisu uspele da sklone ispred očiju? Šta je sirotim Ronom Džeremijem, koji je danas potpuno prolupao bez vijagre i koji jedva neko žensko može da pogleda a kamoli nešto ozbiljnije? Kako da nastavi svoj život ovaj velikan porno industrije kada zna da mu je najveće dostignuće u istom da sam sebi poblajvi bananu?! Surova je sudbina jednog ex porno-glumca, nije smešno...

Posteljina za pranje.
Obično nedeljom ujutro, oko pola osam, keva uleće u sobu, otvara prozor, konstatuje da si pijana svinja i počinje da izvlači čaršav na kome ležiš. Počinje borba na život ili smrt, u kome svake nedelje pogineš, padom sa kreveta.
Nastavljaš spavanje, puštajući bale da se razmazuju po parketu.

Popularno letovalište u Francuskoj, čiji istoimeni hotel je stekao popularnost time što za razliku od drugih hotela u kome vi plaćate smeštaj, ovde pak, sve troškove boravka plaća sam hotel, jednom rečju potpuno je besplatan. Dok se u drugim hotelima rezervacija odvija prostim telefonskim razgovorom, ovde važe potpuno drugačija pravila. Kako bi ste posetili ovaj, luksuzni hotel, morate posedovati jaku želju, jer želja i upornost su presudni faktori u izboru kandidata. Ako ste od malena bili skloni posetama tuđih stanova u doba kada vlasnici nisu tu, voleli ste da zauvek pozajmite nečije stvari ili ste se možda bavili sivom botanikom postoji velika šansa da ćete baš vi postati kandidat za ovaj hotel. Ako ispunjavate sve rigorozne kriterijume za boravak, ljubazno osoblje hotela će posetiti vaš stan i obavestiti vas da im se svidja vaš profil te stoga istog trenutka možete poći sa njima u hotel, prevoz je, zna se, potpuno besplatan. Zbog velike popularnosti ovog hotela podignuta je velika, bodljikava ograda oko njega, kako bi sprečila goste koji i pored neodgovarajućeg prifila žele da odsednu u njemu. Na samom ulasku u hotel, simpatični recepcionar će vas ljubazno zamoliti da vaše vredne ili oštre predmete ostavite kod njega, jer kakvih sve ljudi ima, može to neko, ne daj Bože da iskoristi protiv vas, a na samu tu pomisao recepcionara prodje jeza i oblije ga hladan znoj. Pošto su se uverili da je bezbednost gosta na zahtevanom nivou dobijate prigodnu garderobu koja se nijansama boja i stilom u potpunosti uklapa u vizuelni identitet hotela. Sobu ne možete sami birati već vam, dobro poznati druželjubivi recepcionar određuje sobu nakon čega vas jedan od mnogobrojnih čuvara hotela otpraća do iste. Sve sobe su minimalistički uređene, sa krevetima na sprat i lavaboom u spavaćoj, odnosno dnevnoj sobi.
Zanimljiva informacija vezana za ovaj hotel je, da uprava hotela sama određuje dužinu vašeg boravka i da sistem ocenjivanja gostiju potpuno odskače od svih ostalih, tako da u slučaju da se pokažete kao primeran gost, koji poštuje pravila hotela vaš boravak se može u drastičnoj meri smanjiti, te vas i van vaše želje mogu otpustiti iz hotela mnogo ranije nego što je dogovoreno u aranžmanu.

Nesto sto treba da se nadje zajednicki, sa osobom suprotnog pola s kojom ste pak, imali neke nesuglasice u proslosti.

Gospodin koji je nakrivio šešir, a onda premlatio Boga u petnaest rundi. Jedan od najvećih boksera u istoriji ovog plemenitog sporta, ali osuđen da večno ostane u senci Muhameda Alija. Možete se onda pitati zašto je Džo značajan? Imao je muda do zemlje. Poznat po tome što se bori od zvona do zvona, nije štedeo protivnike, a sebe još manje. Svestan toga da mu je onaj od gore dao čvrstu bradu, jurišao je na svoje protivnike kao oklopno vozilo od prve do zadnje runde. Ono što je zanimljivo jeste da je za prilično sirovog borca, koji je pri tome imao blago deformisanu levu ruku i bio gotovo slep na jedno oko imao fantastičnu kretnju i eskivažu.
Na sve to Džo je bio tih bokser koji je najviše pričao u ringu. Veruje se da Aliju nikada nije oprostio uvrede koje je ovaj izrekao na njegov račun, pogotovo zato što se i sam zalagao da se Aliju ukine zabrana koju je dobio zbog izbegavanja ratne obaveze. Ipak ono što me je lično najviše oduševilo, jeste jedna njegova izjava neposredno pred smrt, kada je govorio o svojoj karijeri, insistiranju na tome da je on pravi pobednik sva tri meča i još nekim stvarima, tada je jednostavno rekao:
To sam-što sam.

Nestanak afričkih sportista iz Olimpijskog sela.

Karakteristika lika koji nije spavao sa dovoljno devojaka.

Nešto maglovito, nešto sitno i skoro pa nevažno, često zanemareno, u prolazu spomenuto, nešto nedovoljno. Kučina je neka blijeda riječ, od onih što same ne dolaze. Upari se sa tricom, tim još jednim nedostatkom mase, zauzme položaj u uglu sobe. Tamo nastavi da gleda u te i teži nuli. Kučina je talog vremena, ono što se izmigoljilo njegovom zelenom zubu, nešto toliko nevažno da ni vrijeme neće da ga pregazi. Nešto što mi niko ne uze i ne traži.

Kontriram, kontriram: te nevažno, te nestvarno, te ovakvo i onakvo, a kakvo god da je, i dalje nešto je. I ne samo to: to je nešto jako lično, jedan dio mene koji niko neće. Te kučine sa zida, što ni ja ne znam šta su.

Ako nečim pozitivnim hoću da je opišem, rekao bih da je kučina ono što je ostalo iza. Iza, da budem tako neduhovit, pučine i kurčine. Pučine koju sam možda htio, koja je metafora za štagod, neću da pričam o tome, i kurčine koju sam dobio, i o kojoj sve znate, ista je kao ta vaša i nema svrhe pričati ni o tome. Kad se sve slegne, i šteta i prašina po njoj, sve se i vidi, sve je jadno i javno.

Dobro, ne baš sve. Ostane nešto lijepo što sačuvam za sebe, što je oduvijek bilo tu, ali ga tek sad cijenim kad je to sve što mi je ostalo, što nije ni javno ni jadno. To već nikad nećete saznati, a pokušavaćete, samo da me raskrinkate.

Ali ima nešto još tu. Ta kučina, ne znam da li je moja, ne želim je sigurno, ali nema čija biti bez moja. Ne znam je li javna - svi je vide, niko ne primijećuje. Ne znam od čega je, od kakvog se dima naoblačila. Konoplja, kudelja, lan, paukova svila, ostaci ostataka, nemoguće ih reciklirati, upotrijebiti, uništiti. Sjede, vise, ničiji.

Emisija koja me redovno natera se tužno osvrnem po svojoj sobi 4m x 4m.

Svi oni koji studiraju, rade i stvaraju izvan svog rodnog mesta duži vremenski period.

Grupa diplomatskih eksperata i činovnika ( konzul & vicekonzul &... ) je mirno živela i savesno radila u kući velikog brata i krckala svoj mandat, kad eto ti neprilike, zaigra neka mečka ili grizli, ko će ga znati, pred njihovom kućom.U jednom trenutku stanovnik kuće iz druge sobe, usamljeni jahač, Miladin Jr. je nešto debelo zabrljao – ponašao se ko šerif umesto šerifa, na pogrešnom mestu i sa potpuno pogrešnim likom-ukomirao ga.
Konzulijum se pokaza kao revnosni poštovalac nepisanog kodeksa časti usamljenih jahača-naravno, odrasli su samo na stripovima i donese konzilijumski, zajedničku odluku da iz kuće velikog brata uz pomoć falš papira „izbace“ usamljenog jahača, inače pravdoljubivog, snažnog momka , sportistu-košarkaša, koji će, verovatno, dalje moći sam da se snađe.
Veliki brat otkrije konzulijumsku varku i naljuti se. Njegov bes je začas stigao u rodno selo usamljenog jahača kao velika oluja. Konzulijum se isprepadao, zabrinuo i-izgubio pamćenje, naučili su šta je tornado. Nisu sigurni ni da bi prepoznali jahačev lik na poternici, a ko ga je ustvari gurnuo kroz prozor-stvarno, još uvek ne mogu da se sete-kao da veliki brat nema drogu koja vraća pamćenje.
Sad žale što tog dana kad im se usamljeni jahač obratio za pomoć nisu otišli u diplomatski lov, pa makar morali tamo i da siluju i grizlija, i Japanku, i da upucaju Jevreja-nekako bi se izvukli...
Naravoučenije:Ako ti mečka zaigra pred kućom, nemoj još i da je čačkaš...

Ponovo počet rabiti nešto što niste džarali neko vreme.

Izraz kojim opisujemo nekoga ko ne zna za šalu, i prihvata je kao da ju je primio pravo u dupe.

Kada neko pokušava da kresne upaljač, ali mu to nikako ne polazi za rukom, a onda ti uzmeš i usere te da ga na neki misteriozan način upališ iz prve, onda se kaže "šta ćeš, radi na lepotu", kao šlag po vrhu.
Naravno, prilikom rituala udvaranja, dobar način da se izvučeš iz situacije gde TI nisi u stanju da uradiš nešto najbanalnije, a što bez po' muke uspeva osobi koju muvaš, da ne bi ispao tenkre, već snalažljivi, slatkorečivi šmeker/šmekerka.

Uvažene vukajlije, moderatori, predstavnici osme sile (interneta), hejteri i drugi posetioci ovog sajta,
prisustvujute formiranju definicije u cilju razbijanja večite -G-lavolomke: G tačka - gde, šta, kada i koliko iz ugla jednog prosečnog Balkanca!
Molim za malo pažnje! Hvala!

Prva G tačka dnevnog reda:
- lokacija: pošto očigledno misterija razotkrivanja tačnog položaja G tačke ne može biti jednostavno rešena, moramo se koristiti alternativnim metodama pronalaženja, osluškivanjem i opipavanjem terena. Predlog: kada vaša draga u toku stimulacije počinje da zvuči kao telefonski signal: e tu tu tu tu tuuuu..... veoma ste blizu željene tačke, ako ne i u samom epicentru! Bingo! Tada ne stajete sa stimulisanjem ni po cenu da vam istovremeno kradu ganc novi plazma TV iz dnevne sobe na kome ste planirali da gledate sledeće svetsko prvenstvo.

Druga G tačka dnevnog reda:
- masturbacija: podrazumeva se da se pri istoj koristimo negovanim prstima sa potkresanim i tupim noktima bez zanoktica i drugih izraslina da ne bi povredili vašu dragu tamo gde je ona najnežnija Ne, nije srce, kolega, spustite ruku! Dakle, masturbacija se najpre obavlja nežno da bi se intenzitet trljanja unutrašnjosti polako povećavao do tačke usijanja, a sve propraćeno dovoljnom vlažnošću bunara želja vaše drage, koja je potrebna za gašenje požara nastalog trenjem. Napomena: važna je spretnost i agilnost prstića, pokreti kažiprstom i eventualno srednjakom koji se mogu objasniti u reči samo kao "dođi mi, dođi" pokreti, dok se dubina guranja cele šake, ili ne daj bože, ruke do lakta ne ceni uopšte. Kolege veterinari, izvinjavam se! Tačkica je bliže nego što ste mislili! Izvinjavam se što nema slika, crko mi je grafoskop!

Treća G tačka dnevnog reda:
- penetracija: drage kolege, sad dolazimo do prave -G-lavolomke! Ako vaš salutant nema određeno zakrivljenje, takvo da o njega možete da okačite zimsku jaknu bez da vam se vuku rukavi, onda batalite radnju stimulacije G-tačke dok penetrirate. Izlomićete se zabadava, a promašićete famoznu tačkicu u širokom luku. Ako ste već toliko zapeli, trljajte što više ka gornjem uglu vagine... jel smem da kažem vagine...? Smem...? Ok... vagine,i nadajte se da ce da vam/joj se posreći. Predlog: umesto što vašim GPS-om (G-Point Seeker) pokušavate da potrefite lokaciju, uživajte u samoj radnji, ni vaša draga neće se osećati ništa lošije, pa i na drugim mestima postoje nervni završeci, majku mu!!! Pardon, bespotrebno se uzbudih... Gde mi je čaša vode?

Hvala na pažnji, preći ćemo sad na komentare.
Prednost dajemo nestrpljivim hejterima, imate tačno 2 minuta, izvolite:
120, 119, 118, 117, 116............... 4, 3, 2, 1... hvala...!
Dobro, vreme je isteklo. Ah da, trebalo je samo da napomenem da su, usled velikog interesovanja i gužve na sajtu, hejteri stavljeni na ban listu. Hvala na razumevanju.

Izvolite ostali....

Čovek sa najvećim mogućim stepenom mogućnosti za nacionalno potpaljivanje. Niko ne zna da li je on Hrvat, Musliman ili Srbin. On može da potpali koga oće i kad oće i uživa u tome.

Jedina prava veza sa otadžbinom za nostalgičnog Srbina u tuđini.

Organizatori ovih žurki odišu kreativnošću... Šalim se, naravno, potreban je samo lik kojem matorci nisu kod kuće, koja je inače uvek na sprat ili dva, sa 10 spavaćih soba, mnogo alkohola i masa ragbista sa navijačicama koji će to da popiju, a kasnije popularizuju sobe na spratovima. Prvo se obaveštenje o žurci proširi po školi, što usmenim što pismenim putem, zatim se dobavlja alkohol (svako donese ono što voli, nešto malo kupi i domaćin). Alkohol se najčešće čuva u podrumu, ako domaćin nema podrum burad sa alkoholom se razmeštaju po kući (važi samo za pridzemlje) kako bi svima bila dostupna. Pije se uglavnom točeno pivo iz plastičnih čaša od 0.5 litara. Ekipa je uvek ista, kao što sam i napomenuo već, dakle ragbisti sa svojim ribama, i naravno 2-3 polušana koji će u toku večeri biti predmet sprdnje (inače junaci filma, koji će na kraju svima da se osvete). Tu su i džankiji, luzeri, metalci, pankeri i ostali neprihvaćeni od strane društva koji nastanjuju predele kuhinje i wc-a. Kuća obavezno mora da ima i bazen u prostranom, stražnjem dvorištu, tako da onaj ko poželi da se osveži može to slobodno da uradi. Nijedna ne sme da prođe bez tuče, bljuvanja, sexa, upadanja u bazen, plutanja po površini istog licem okrenutim na dole itd. Žurka se zaršava upadom policije ili osvetom prethodno pomenutih polušana. Za kraj bih želeo da napomenem da od filma do filma postoje manje varijacije što se tiče pojedinih detalja (broj polušana, vrsta alkohola, položaj bazena u odnosu na kuću, sport kojim se glavni bećari u školi bave itd).

Zvucni hiperizolator

Bušna čarapa iz koje vire prsti (krompiri).