Rečenica koja, kad biva izgovorena od strane fudbalskih komentatora, ublažava činjenicu da fudbaler nema pojma da izvede nešto što mu i nije primarni zadatak (štoper da da gol, napadač da čuva Mesija...).

Majstor je isključivo obrazovan čovek i uvek postiže sve desetke na fakultetu.Nema tu kod majstora cile-mile,on obavlja sve dnevne radnje,od stvaranja istorije za srpsku reprezentaciju odlučujućim golom, do pravljenja jebačke rakije.

Privilegija je živjeti na Starčevici,život na Starčevici je pun doživljaja,pun likova za koje bi rekao da su iz nekog Kustinog filma,djetinjstvo provedeno na Starčevici je nešto što nas tjera da se stalno prisjećamo događaja iz prošlosti,nešto što se ne može zaboraviti,nešto što ostali dijelovi grada nemaju,mnogobrojne raje sa Starčevice i njihova međusobna prepucavanja koja su znala da idu i težih tuča i sukoba,ali kad su u gradu onda se drže zajedno,za Starčevicu kažu da je OLIMP-a zna se ko živi na OLIMPU-B O G O V I...
Uvijek je imala legende ,nažalost mnogi više nisu među nama,ali mi ih nećemo nikad zaboraviti i ono što su uradili za našu Starčevicu.Dok se drugi ponose što naprimjer u njihovom naselju imaju neki predivan objekat ili neko od poznatih sportista je iz tog naselja mi se ponosimo što smo sa STARČEVICE.Da spomenem legendarni sportski centar GARAŽE i onaj ko nije igrao fudbal ili košarku na Garažama ne zna šta je strast igre.Starčevica možda nema nikakav kulturno povijesni karakter ali ima ORGINALNOST koji drugi nemaju.Eto to bi bilo nešto malo o STARČEVICI...

(nešto, nečeg) neće moći; ima da nema; neće ni mirisati; slobodno može da zaboravi onaj koji to zahtjeva

Nekadašnji saigrači iz Sakramenta kojima pripadaju zasluge da su celu NBA ligu naučili da psuje sudije i igrače iz drugog tima na srpskom.
Zahvalni su im jer mogu da se iživljavaju nad sudijama i ostalima ljudima u okolini a da ovi to ni ne provale. I dan danas se ponekad može čuti "Mamu ti jebem" tokom prenosa neke NBA utakmice.

Jedan od razloga zašto naša fubdalska reprezentacija gubi. Među razlozima se mogu naći: patike nisu bile udobne, padala je kiša, nismo bili favoriti, sudije su krive za sve, imali su igrača manje i td. Sam izraz "TRAVA NIJE BILA DOVOLJNO VLAŽNA" se koristi od strane selektora, odnosno čobana koji vodi našu rerpezentaciju.

WWE ili kod nas nazivano ''Američko Rvanje''. Verovatno uzrok zašto deca lome ruke,noge, ubijaju se kod kuće, dok roditelji nisu tu, pokušavajući da imitiraju vratolomije popularnih kvazi boraca. Naime to je savršeno mesto za sve propale glumce/ice, modele, sportiste, pevače/ice, itd. Obavezno je da svaki od boraca bude nabildovan/a, debeo/la, lep/a ili nevidjeno ružan/na, borci su čak i bogalji. Poželjne su pločice (šest komada), silikoni u ustima i grudima, dobra zadnjica. Njihova gluma je u svakom pogledu očajna, ali pokrete koje prave, bez obzira što nisu stvarni, dobro izgledaju. Priča po sklopu često liči na one klasične španske serije pune mržnje, osveta, incesta. Ulaze na scenu sa nekom traljavo odradjenom muzikom u cilju da budu prepoznati pre nego što i i izadju na scenu. U tuči se medjusobno dovršavaju bezbroj puta (1,2, uuu, zamalo. Na 2,70 se oslobodio!) i neizvesno je do samoga kraja. Najbolji borci imaju svoje kratke reklame u kojima glume ozbiljnost i apeluju na to da su oni utrenitani i da to ne treba pokušavati kod kuće. Sve u svemu najveća žrtva je komentator koj mora da se uživi i izigrava uzbudjenje u borbi u kojoj niko ne dobije ni jedan pošten udarac. Ali, WWE i dalje i puni arene širom sveta. Na mečeve dolaze naloženi klinci, ili bolesno agresivni lljudi koji skandiraju i plaču kada njihov omiljeni borac izgubi.

Krajnja napetost sa puno varnica,psovanja,pucanja nerava...

Izraz koji isključivo koristimo u neki timskim sportovima u kojima je potrebna lopta (fudbal, košarka, rukomet...). Upotrebljavamo ovaj izraz ako nekoj osobi treba mnogo vremena i mnogo dodira sa loptom kako bi je smirio i nastavio igru.

Fraziranje u službi šabanskog pokušaja spinovanja. Kriv si k'o integral od paragrafa i provaljen k'o kursadžijski scenarista, ali jebiga, nemaš ni PR od profesionalaca u svojoj rodbinskoj garnituri koju si gajio k'o gubare tokom poslednjeg mandata, pa zato na "iznenadnim i ničim izazvanim" konferencijama za štampu proizvodiš živo blato u kojem uspevaš da se udaviš posle prvog pitanja. Jedina srećna zvezda koja te prati je ćorava i nagluva boginja pravde, pa retko kad najebeš.

Ovo je kliše koji uzvikuju komentatori sportskih prenosa kada žele da prenesu gledaocima uzbuđenje i napetost sa terena. Po njima, srce kuca 200 puta u jednom satu/času, što će reći da je to nekih 3,33 puta u minuti. E, upravo sada vidimo paradoksalnost tog komentatorskog klišea ako znam da normalno srce kuca 60-80 puta u minuti, a u određenim situacijama (praćenje sportske utakmice u ovom slučaju) može ići i do 200-250 u minuti, što će reći i do 15000 u jednom satu/času!

Prvo, moguće je da neko ne zna gde je Mozambik. Mozambik je država u jugoistočnoj Africi koja je kao i sve ostale pogodjenja gradjanskim ratom, gladju i svim mogućim i nemogućim sranjima. Golman Mozambika je osoba oko 180 cm visoka i barem 95kg teška. On je izabran jednostavnim konkursom poglavice države po sistemu: "Brani i ti boju državnog dresa".
Njegove golmanske sposobnosti su ravne golmanu ribolovačkog udruženja iz Svilajnca. Čovek je prosto zalutao na fudbalski teren kao kineski turista u Beogradu. Inače, verovali vi ili ne Mozambik je država koja na zastavi ima kalašnjikov, uz sekirče no dobro, to za Afričke zemlje i nije toliko čudno.

Panduri koji usred žurke u kući, kafiću, kafani, upadnu i prekinu dobar provod.

Prosto rečeno baksuz, rijetki su oni kladioničari koji dižu pare više puta za redom. Ali i najvećem baksuzu se "omakne" olovka pa dobije pare.

Fraza koju su komentatori obavezni da koriste kao zamenu za ''nema konkretnih napada ni sa jedne strane''. Ipak to zvuči zanimljivo i to je pokušaj da se opravda zašto je utakmica dosadna, bez šansi.

Prva stvar koju svaki srpski patriota uradi prilikom praćenja utakmice u kojoj igra reprezentacija Srbije. Bez obzira na ishod meča, ova pojava je neizbežna pred početak istog.

Strani klubovi osim nesumnjivo boljeg kvaliteta fudbala imaju i definitivno zvučnija imena od klubova naše JSL(JakoSlabeLige) ili PLS (PreslabeLigeSeljaka). U suštini, klubovi svuda u svetu imaju veoma slična imena, pa tako i naša ne zaostaju za onim evropskim. Možda bi kvalitet i popularnost našoj ligi donelo to što se ekipe umesto jadnih imena poput Bežanije, Sartida, koja odmah odvraćaju od gledanja fudbala, upotrebljavala imena koja su zvučnija, tako da bi naporni Aca Stojanović možda i počeo da obasipa svet informacijama klubovima iz naše lige poput Arsenala iz Svilanjca, Junajteda iz Sremske Kamenice i sličnih.. Jer, ko bi uspeo da odoli da ne gleda duel Arsenala i Junajteda na stadionu, pa makar i okruženom kukuruzima? Evo par primera kako bi imena naših klubova zvučala na stranom:

Fudbalski nadimci, dobro poznati komentatorima. Često se pominju na nekom velikom fudbalskom predstavom. Ima i onih igrača koji igraju u amaterskim ligama i svakako kopiraju velikane.

Sredstvo javnog informisanja. O relevantnim, zanimljivim, krucijalnim temama. Nekad... Danas:

Fudbalski termin, označava blago šutiranje lopte po zemlji, najčešće u punom trku, kako bi ona dobila dodatno ubrzanje. S obzirom na umešnost naših rasnih golgetera, lopta najčešće ode u pičku materinu, ili u ruke golmana.