Kad sredovečni srpski muškarac, (čitaj ćale), nakon naglo prekinutog sna, u domaćinkama i siledžijki izadje na ulicu u kasne sate da razjuri napaljene džukele.

"Prelazenje ulice na Srpski" je radnja koja se izvrsava narocito u Srbiji,tako sto objekat prelazi ulicu tamo gde nema ni zebre,ni semafora na putu.Ovu radnju ne pokusavajte u drugim zemljama,zato sto ce vas policajac koji stoji na putu mozda kazniti.Nazalost jos malo pa i kod nas ce se ta takozvana radnja ukinuti,zato sto je zakonom uvedeno da se ne sme prelaziti ulica bez semafora ili zebre,tojest pojam:"prelazenje ulice na srpski"

Da u Ladu Nivu ubaciš motor od Golfa dvojke 1.6D!

Dokaz da glupost ne poznaje granice.

Osoba koja je zadovoljna samo ako je reprezentacija ili reprezentativac Srbije prvi. Drugo ili treće mesto se uglavnom tolerišu, ali ne daj Bože da nije osvojena medalja. Dojučerašnji idol postaje u očima “prosečnog srpskog navijača“, najveći ološ, a ako je timsko takmičenje u pitanju ekipa se pljuje preko svake mere. Tu je zanimljiv momenat, da se mogu čuti izjave tipa “Ja da navijam za njih, a oni se ni ne odazivaju na poziv za reprezentaciju!” (ovo poslednje se odnosi prvenstveno na košarkašku reprezentaciju Srbije, u kojoj se navodno izgubio “kult reprezentacije“). Peonta je u tome, da i treba da navijaš za one koji žele da igraju za svoju zemlju, a ko neće - vala i ne mora. Ono što “prosečni srpski navijači“ treba da ukapiraju je da se za Srbiju i srpske sportiste navija ili ne navija, bilo da pobeđuju ili da gube, a poraz je nažalost kao i pobeda sastavni deo sporta.

Neizvezeni Srpski brend je: nemogu oni mene malo da plate koliko ja mogu malo da radim.

У овом лову обично настрада десетак Лавова и десетак Јелена.

Što su sapunice za žensku populaciju, to su ovi filmovi bili za mušku, u vreme Jugoslavije. Obično se radi o nekoj istorijiskoj bitci, koja je prikazana na prilično slobodan način.
likovi:

-partizanski odred, sve junak do junaka, niko ni u jednom trenutku ne sumnja u poziv, veći fanatici od mudžahedina i krstaša, uglavnom sa sela, ali svi čitali Marksa i Engelsa i lepo skontali štivo, nikad ne beže, a kamoli da se predaju, eventualno taktički da se povuku, u odredu se ističu
1)komandant, disciplinovan, ume da bude strog, ali u suštini dobar čova, po borilačkim sposobnostima zajebo Brusa Lija, Čaka i Sigala, može da obori avion puškom, može i bez nje verovatno, uvek je u direktnom kontaktu sa Titom, nekad se desi da pogine na kraju, al uvek uspe da naredi saborcima da ga ostave, da spasu sebe, pa makar je pre toga pogođen anti avionskim topom
2)drugarica, uvek je tu svima da pomogne, ne plaši se ničega i nikoga, svi probaju da je zaštite, al njoj pomoć nije potrebna, obično se nekolko drugova zaljubi u nju, al jedan će verovatno da pogine, izda... a ona nekad ne primeti svoje obozavatelje, ko da je treći razred
3)drug uča, pametan, dobar, svi ga vole, poštuju, posebno se bavi klincima iz odreda, od svih u odredu najvećeg je potencijala da pogine, štiteći klince
4)klinci iz odreda, fanatična dečurlija, svi spremni da poginu za druga Tita, partiju, komunizam, premda verovatno neznaju ni šta su gore pomenuti pojmovi, uvek bi oni da se biju sa švabama, pa kao rezultat toga neko obavezno biva utepan da bi ih spasao, inače svakom su ponaoso švabe ubili oca, majku, dedu, redje babu, strica, strinu, polubrata zaove strininog pašenoga, u principu nekog bliskog
5)izdajnik, da da ima i toga, ubačen od strane švaba da pojebe račune partizanima, nemilosrdan, bezkrupulozan, al uvek najebe kako god da okreneš, pogodi ga neki metak
6)glavni baja, uglavnom je to komandant, on je mlad, jak, zajeban, šarmantan, itd za njim je luda drugarica, svi ga obožavaju sem izdajnika, on mu zavidi, uvek na najgadnijim zadatcima, valjda su i partizani u filmu skontali da niko i ništa njega nemože da ubije, on avion i golim rukama može da obori, Čak i Sigal pričaju viceve o njemu, a Brus Li ne sme ni da ga pomene

-četnici, prikazani kao kakve zveri, koje pored toga što su višestruko gori od švaba, uspevaju da budu kukavice, neizostavno saradjuju sa švabama, i nalaze vremena da se umuse gibanicom, imaju nekog kvazi-vojvodu, zbog toga su nastali ovolki stereopi i predrasude

-švabe, okupatori, od svih najbliže realnosti prikazani, okrutni, svirepi, bla bla, koriste vojnika ko za Kursk, al se uvek pokaže da je malo, jerbo su partizani jači od vojnika Vermahta, i od SS divizije i od Luftvafe padobranaca, njihov komandant u direktnom kontaktu sa Hićom koji je presto da se bavi istočnim frontom, nego ga samo zanima dal je Tito pobeđen, i ako slučajno nije on će da se samoubije od muke, švabe protiv partizana polaze sa tenkova i aviona, ko da su krenuli da Staljinu obriju brkove

-narod, namučeni, ali uvek verni partizanima, spremni za njih da pomuzu vola ako treba, nikad ih neće izdati, i daće im hranu i odeću dobrovoljno taman im čeljad umrla od gladi i zime, a ovi dobrice neće ni da čuju nego će jos oni seljacima da daju, vodeći se parolom iz tih filmova*četnici su zlotvori, partizani brane narod*, oni koje švabe budu streljali će pevati partizanske pesme pre nego što poginu, umesto da se oproste sa porodicom, i pomole bogu

Kombinovanje nameštaja tako da se ne vidi gde je zid otpao i vlaga povukla.

Onaj koji odvaja masno s' prasetine.

Poštapalica kvaziintelektualca koji voli da se gađa terminima iz Vujaklije (ne Vukajlije), naročito kada se nađe u društvu skromnije obrazovanog življa.

Poznata je priča o hrabrosti, posvećenosti i odvažnosti sprske vojske, koja je kroz istoriju imala mnogo prilika da se pokaže u borbama sa mnogo jačim neprijateljima. Uvek je pobeđivala želja za očuvanjem otadžbine i pravednim ciljevima, jednog malog naroda, koji je u većini svoje istorije vodio pretežno odbrambene a ne osvajačke ratove, i to u većini slučajeva, silom nametnute. Međutim, tu se provlači i nit muke srpskih vojnika, koja je nerazdvojni deo slavno izvojevanih pobeda. Ni jedna jedina pobeda nije mogla da prođe bez velikih žrtava s naše strane, a najveći deo te žrtve su naravno podneli vojnici, koji su svoje živote poklonili za slobodu svoje otadžbine i za neku svetlu budućnost, za koju su se nadali da će je neke nove generacije dočekati. Previše nepoznatih u jednoj matematičkoj nejednačini poznatoj pod nazivom život. U principu kad se kaže ko srpski vojnik, misli se najebao, nadrljao, nagrabusio.

Jedini preostali izvor prirodnog gasa u Srbiji na koji vlada i "Gaspromnjeft",još uvek,nisu stavili šapu.
Zajebali smo Ruse s Naftagsom,za sebe smo ostavili ono najbolje.Prrrrrrrrrrrrr!
Čist srpski prirodni gas,u srpskog punta!

U njemu se nalazi: lična karta, koja ikonica, slika i novčić iz česnice.

Moj drug Steva sa Altine (predgrađe Beograda koje je 300 dana godišnje pod vodom).

Budi se u 6:00, a da bi stigao na autobus u 6:45 mora da:

1. Pređe 7 kamenova nasumično ubačenih u baru ispred kuće (od toga tri klimaju)
2. Pređe 150 metara puta idući ivičnjakom i pritom na dva mesta izbegne komšijske džukele koje su dovoljno visoke da ga mogu da ga uštroje,
3. Narednih 50 metara vrši slalom po blatu, šljunku i barama kako vidljivim tako i nevidiljivim.

Kada sve to pređe, umesto dima i konfeta, dočeka ga gasna komora u prepunom autobusu 81...

Razlozi za histerično cmizdrenje u predškolskom uzrastu.

U srednjoj školi plačemo zbog nesrećnih ljubavi, u osnovnoj zbog četvorki (ne daj bože trojki) a u vrtiću zbog crtaća u kojima je neko umro/uginuo. Kod nekih se ovaj razlog za plakanje održava tokom celog života.

Као српски сељак и свадба, такође се много разликују једно од другога. Како због услова тако и због много тога.

Yugo koji pali na gur.
Gura se do prve nizbrdice, a onda sledi uskakanje u trku.

Slični meksičkim samo što su meksički na stadionima, a srpski na sa'ranama, opelima, četresnicama, godisnjicama, grobolju, crkvi.... Pošto većina (velika vecina (90% - 97%)) ne zna kada treba da se prekrsti dok pop čita iz njegovog notebooka, onda kada jedna grupica krene, kreće celo groblje. I onda zaista liči na dobro smišljenu koreografiju.

Nije bitno gde, nije bitno kako, najbitnije je oštar mač, makljaža i 5 cisterni kečapa. Interesantno je kada se otfikari neki ekstremitet iz rane šiklja krv kao iz hidranta. Kontam kada se preseče arterija, pa piči krv na sve strane, ali ovo... Haos. Još je jače, onako zaleću se u slou moušnu, i ŠLJAS, seva mač, deranje, pičkaža do bola, tu nogama izmlati 2 manje čete, vadi mač iza leđa, i kao Isa mesar, cap, njih 13 trče k'o pilići bez glave i zalivaju scenografiju. Tajanstveni nindža/samuraj, se jebeno ludački zagleda u jednu tačku dok truplo ne padne nepomično. On potom vraća giljotinu u okvir uz zvuk šcn, i odlazi prema horizontu sa osmehom od uva do uva, jer je napokon osvetio polomljena 2 izloga njegove radnje.