Ostavih druga i drugaricu da pijuckaju, veoma sumnjiv, alkohol i krenuh da vidim šta klub ima da ponudi. Okej, gomila devojaka u haljinama koje, da su kraće(haljine, ne devojke), zvale bi se kaiš, ali, osim toga, nisam impresioniran. I opet pedofili, naravno.
No, nazad na pjane ribe. Sve one pričaju kako bi htele romansu, da ih neko voli zbog onoga što jesu, da ih razume, šapće na uvo i drži za ruku.
"Hm, možda to dobijemo tako što ćemo se obući kao dame iz Amsterdama i čekati da nas neki fini dečko pita da izađemo sa njime da gledamo mesec. A onda kad neki fini dečko dođe, napomenućemo da nema pločice i oterati ga u Honduras."
Ispostavilo se na fore koje u osnovi imaju "idem u gimnaziju, čitam i pišem na Vuki" ne pale baš na ovakvim mestima, pa smo napustili prostoriju.

Savetovali su me: "Ubaci romantiku, bičiz vole romantiku", pa i smislih nešto. Ispričao sam to neimenovanim drugu i drugarici. Išlo je otpirilike ovako: "Ime te neke stoji umesto onog N na kompasu i, kada je nađeš, znaš da nikad više nećeš morati da gledaš u zvezde. Jer je tvoja Zvezda odmah tu, ispred tebe". On je prošaputao: "Gei". To je uvek bilo tako, kad god kažem ili citiram nešto barem malo uzvišeno. No, drugarica je posle toga išla mnogo više uz mene nego uz njega, pa računam da je to win. Bilo je hladno i mračno, pa smo tražili neku banderu da bi smo videli da li nam je sve tu, pa da možemo da krenemo kući. Jedna bandera bez sijalice je, sto rece Objasnjivač, prva našla mene, pa je moj nos imao bliski susret sa njom. Dovukoh se kući, legoh da spavam, i odlučih da sledeći put odem u klub onda kada Ivan Ivanović prestane da bude hronično dosadan.

(+)
- Kako bi u Nemačkoj?
- E, neka mala nam ga je veslala jeno po jure, a nakon toga je pristala sa svima u anšlus, čak i sa Stevom čamugom. Sve to za des jevreja! Đžaba!
- Šta ti je Nemačka!

(-)
- Ćao tetka, kako si?
- Nije loše, kako je kod vas, u Srbiji?
- Kako? Još pitaš!? Završio sam dva faksa, govorim tečno tri jezika i ne mogu da nađem posao zato što nisam u stranci. Zato i zovem tebe, da mi vidiš nešto kod vas u Švici.
- Šta ti je stoka! Srediće tetka, smatraj to završenim!

U kafiću:
-Izvinite gospodine, ne možete ovde pušiti. Ovo je deo za nepušače.
-Uredu. A u kom delu je dozvoljeno pušenje?
-Evo ovde. (pokazuje na sto udaljen bukvalno 2 metra)
-...
--------------------
Prilikom dolaska Medvedeva u Beograd:
-Dečko, ne možeš da prođeš ovde. Zatvoren je izlaz na Bulevar Kralja Aleksandra.
-Ali imam kolokvijum. Kako sad da dođem do Pravnog?
-Idi preko Beogradske. Ona je otvorena
-Ali, ja i na taj način dolazim do Bulevara. Zar to nije isto?
-Pa jeste, ali ovde je zatvoreno.
-...

- E jesi čuo kako je sinoć onaj majmun opet prekino feštu ljudima?
- Jesam i jedva čekam ovu našu, pa da upadne da ga iznabadamo ko vola! Jebo te leb, pa ako je popovski sin, nije vladika, da ga niko od ljudi ne smije izudarati...
- Nije on još udario na ljude, nego na pičke. Da je udario na ljude, bio bi na traumatologiji.

-Oces malo?
-Sta je to?
-To nije benzin, to je sok... pij..(ludacki smeh ko iz reklame, ne znam kako da ga napisem)... pij :D

-"Ma oni su se nešto tamo svađali,pa su se zato potukli."
-"A oćeš da ti kazem šta je bilo...Oni su se potukli zbog toga što...

Dete: Dobio sam 4!
Roditelj: Zar to nije moglo bolje? 5 naprimer?

Dete: E ovog puta sam dobio 5!
Roditelj: Samo 5, zašto nije 5+ ?

Dete: Stigla je krvna slika. Sve odlično, segmentacija, nema bolesti, HIV negativan... bla bla
Roditelj: HIV negativan? Zašto ne HIV pozitivan?

Ima ljudi koji čitav život jure novac. I oni se odriču sveg što je zapravo bitno u životu, samo da bi skupili što više papira. Valjda u toj jurnjavi i ne primećuju obične radosti, nikad ne zastanu da čuju pesmu, al jebeš pesmu, nikad ne zastanu da čuju mladost kako ječi za njima. Oni proćerdaju život i tek negde na posletku shvate besmislenost svog postojanja. Za njih mnogi kažu da su uspeli, jer su bogati.
*
Postoje i ljudi koji jednostavno znaju da greše, ali opet ne mogu u toj gluposti stati. Njih boli što u svom bogatstvu, osećaju samoću, pa kupuju prijateljstva, kupuju ljudski govor. Oni čitav život provode u očajanju, ali se bolesno trude da to prikriju makar pred drugima.
*
Opet postoji i onaj sloj koji nema ništa, a opet je zatrovan. Oni se vode po onoj, ako nemam ja, pa neka nemaju ni drugi. I oni nemaju nikog bliskog, ali ih ljudi opet malo više shvataju, jer veruju da makar nisu od dobra poludeli.
*
I da nije sve tako crno, postoje i oni koji su po svom nastanku predodređeni da budu pre svega ljudi. Oni uglavnom nemaju mnogo, ali nikada ne kukaju na svoje siromaštvo, jer opet svesni su svog bogatstva. Znaju da ako nemaju suprugu da izvedu u restoran, a oni će je provesti kraj uličnog svirača i za nekih 500 dianra naručiti njihovu pesmu. Oni će naći opravdanje i za sujetne, proklete i pohlepne. I dok oni uživaju u svojoj dobroti, drugi će im zavideti, nesvesni da su se takvog života sami davno odrekli. Jer kako reče meni jedan čovek:
-Ne može svako biti šampion, ali može biti čovek.

Deda: Ni sneg nije što je nekad bio... pre kad padne sneg znalo se, nema izlaženja iz kuće do marta, a ne kao danas malo padne, sutra se već otopio.
Ćale: Ni fudbal nije što je nekad bio, ej bre pa znaš ti kakav je derbi bio nekad, pa 100 000 ljudi, pa navijanje, pa...
Majka: Ni devojke nisu što su nekad bile, u moje vreme u 9 sve su kod kuće, šminkale se dva puta u životu, za maturu i za svadbu.

Pre neki dan sam uhvatio sebe kako koristim ovu rečenicu, izgleda da ni ja nisam što sam nekad bio.

-E, ima neka cura? Je l' bilo nešto s onom sisatom? Svidjala ti se...

*Ma nije, ali i ne žalim...

-Ok onda. Zabole te. Naći ćeš bolju.

*Pa da..
*(trenutak kasnije) Ma šta ja kenjam?! Kurac ću da nadjem bolju! Umro bih za ovu!

Laki:”Batice, ‘si čuo da se Sandra smuvala sa nekom čamugom, košarkašem? Oduvek je volela tešku artiljeriju, ako me razumeš…”
Neša:”Brate, ako je crnac nije Makelele.”
Laki:”Matori, sudeći po njenom kezu, koji ne skida sa lica, rekao bih da ovaj jeste!”

- Vidi onu tetu, molim te...
- Majka mu stara, da l' si ti normalan?
- Sto? Tako bih joj spicio, nisi svestan...
- Udata bre majmune!
- Eh, ako je udata nije zasivena.

- E mali, zvao me Mlađ'ka da mu pomognem istovarati neki materijal sutra rano, pa ne mogu večeras na cugu...
- Jebo te on, samo ti idi pa ćeš vidjeti kako ćeš biti donji!
- Što?
- Ima da zaradi penziju na lopati, k'o i ćaća mu! Mene zvao prije dva mjeseca isto na neki istovar, ja uranio u sedam ujutro, kad on i ćaća mu ideu u osam sati, jebo sam mu sve po redu, a najviše sestru...
- Ima dobru sestru, more biti da nam donese kavu sutra ujutro!
- Nećeš jebati!

I samo za nju koja nije tu, a ona zna koja je ta.
"Ja volim zivot, kafane i zene, poslednji boem tako zovu mene...."

Žensko: Nemam šta da obučem. (Nemam ništa novo.)

Muško: Nemam šta da obučem. (Ništa nije čisto.)

uhvati nije pegla

- Šta bi sa Radetom? Jel ga ostavila Sanja ili ne, šuškalo se po čaršiji?

- Nije, al da je pametan on nju da ostavi...

- Što bre?

- Kako što? Pa gledao sam snimak kako blajva džordana nekom liku i priča sa Radetom na telefon u isto vreme kako je sa drugaricom legla ranije, umorne su od šopinga...

- Au... Jebeno! Lebac joj jebem i ženi, pa da je moja, ne znam šta bih joj radio. Samo duvatiš da zakolješ džukelu...

- Jes pa posle da robijaš ko za čoveka, ćuti i kaži samo ne daj Bože.

I tako..(ne ja to nisam ukrao od Radoša Bajića, nego je on od mene!)
Dok sam sedeo pod hrastem, onim na kraju imanja, pored bunara, zamišljeno gledajući u Sunčicu i Belku kako preživaju finu detelinu, razmišljao sam, šta bi bilo kad bi bilo? Da sam imao izbora, opcije, da sam se školovao. Pa što? Još nisam mator, a i nema ko da me koči, majka je bacila kašiku skoro. Prodaću ove dve krave, i onih 20 ektara šume, što mi otac ostavio, otići ču u veliki grad. Velika Plana. O Bože, pomozi mi, kako ću tamo? Semafori, soliteri, dreka, vriska... Rešio sam.

Evo me, tu sam gde sam, malo sam se zaneo i prodao i ono malo što osta, trošnu kuću i piliće. Nego ovaj pod nešto vruć, mamu mu njegovu.
(sa druge strane ulice se čuje)
-Alo, bre, mentolčino, stojiš na još ne stvrdnutom asfaltu!!!

-Dobar dan, želim karticu sa ovom slikom na njoj!
-Nema problema, samo da...ali gospodine, pa ovo je KURAC!
-Jeste, i to u erekciji, moj lično!
-Pa nisam siguran da možemo da vam izadjemo u susret...
-Nemam ženu, nemam ni decu, pse ne volim, na mačke sam alergičan, a prirodu mrzim. Hoću da na MOJOJ kartici bude MOJ kurac, ne vidim problem!
-Gospodine, moraću da nazovem nadredjenog da se konsultujem sa njim.
-Slobodno, prijatan vam razgovor. E da, hoću da kurac bude okrenut u pravcu strelice koja pokazije pravilan smer umetanja kartice u bankomat tako da osim vizuelnog utiska ubacimo i dozu funkconalnosti!

-Gospodine direktore, imam problem, jedan klijent hoće da stavi sliku svog penisa na karticu...
-Može da stavi i tek izasrano govno, sadistički ritual ili sliku tvoje žene tokom felacija. Štampaj marvi šta god hoće, ali kamate ne spuštamo!