Jedna od omiljenih recenica kod vecine male dece. Sta god rekli da vi imate oni ce reci da imaju isto to ali bolje ,cak i kada nemaju pojma o cemu se radi . Ova recenica je jedan od glavnih pokretaca svadje izmedju dece.

Recenica koju cesto izgovaramo kada smo poprilicno uspavani necijom nebuloznom pricom.

Kultna rečenica iz Kengura kojom se Burgija pita u koju geografsku regiju ova zemlja spada. Ulaziti dublje u problematiku ovog pitanja sa filozofskog aspekta iluzorno je na nekoliko nivo. S toga smo ovoj rečenici našli primenu u svakodnevnom govoru kao retoričkom pitanju kada se naše razumevanje nađe u pat poziciji u odnosu na stvaran svet oko nas. Sagovornik se obaveštava da se trudimo da razumemo ali da neće neće pa stane.

Varijacija roditeljskog "šta smo se dogovorili", samo sa jasnom naznakom da nije bilo nikakvog referenduma, nikakvih olakšica ili nagrada za dobro vladanje. To "rekli" se ne odnosi na roditelje i dete, već samo na roditelje, jerbo su oni ti koji crvene kada dete reši da ostvari ono što je naumilo.

Karijerista, svuda ga ima, on je mirođija u svakoj čorbi. Sve on zna i u sve je upućen, od obrade drveta, kopanja kanala i pecanja, do IT tehnologije, projekta u CERNu i Artura Klarka.
U stvari, on je jedan veliki manipulator, kojeg ljudi lako mogu da provale samo ako ga pažljivo slušaju šta priča, to jest, lupa gluposti. Obično su ovakvi ljudi omraženi u društvu i predmet su za izbegavanje, ismejavanje i ispiranje usta.

Obično kažemo kad nas ništa ne može iznenaditi.

Stalno dolazimo u situaciju da kada se donose neke vazne odluke, kada uradimo nesto za sta nasi matorci nisu ni culi a oni kazu.........to u nase vreme nije bilo...

Pa da krenemo. Gleda ga, ti gledaš nju, gledaš i njega, al jebo bi mu mater. On je isto gleda, al gleda i tebe, sa sažaljenjem, jer zna da mu nećeš moći jebati mater. A bogami ni nju.

Što je mene nervirao onaj ćale iz Petra Pana. Onaj što onako dođe nervozan, pa tera decu u krevet i što je hteo Vendi da da novu sobu. Mnogo me nervirao kao klinku. Mnogo. A uvek sam se pitala, kako bre ona njegova žena, i onako fina i dobra može njega tako dosadnog da trpi, ne, ne trpi nego voli. Kako bre to? On je stalno bio na gomili poslovnih večera, a ona mu nameštala kravatu i zalizivala kosu i cipele da se dodvori onim tamo bankarima. Kod njih su uvek klijenti bili prvi, a činovnici srednje klase kao on poslednji na spisku, u nivou liste momaka zainteresovanih za Mariju Šerifović. E, a onda sam skontala da je i on na kraju filma ipak mogao da vidi brod od oblaka kojim plovi Petar Pan. I onda sam isto skontala da je isto tako radio po ceo dan kako bi ušao u višu srednju klasu da bi njegova deca mogla da imaju psa za dadilju i da se igraju pirata, mesto da spajaju lančiće ili turpijaju kopita po dvanaest sati tamo u nekoj fabrici ili štali. Nije on bio zaboravio taj brod nikad, samo ga je zamenio nekim silnim papirima i računima da njegova deca i žena ne bi morali. Elem, izgleda da dosadni ljudi nisu dosadni, samo su hrabri, i žrtvovali su mnogo da drugi ne bi morali. A neki su i samo smor, ali ako imaju jako zabavne i lude žene i decu, onda verovatno nisu uvek smor. Sad i ja serem, i možda mnogo sporo kapiram, pošto sam Petra Pana gledala sto puta, a taj ćale mi do sada bio najomraženiji lik. Ali eto, to je to.

Isto kao i "Ne jedi govna magarčino" , ali sa povećanom dozom cinizma.

Nije peder nego mudar covek jer spaja korisno i funkcionalno. U isto vreme on vodi kuce da obavi fizioloske potrebe ali i da muva ribe.

Sinonimi za "ima l' šta na belegiju?" ili "ima l' šta za nabost?", često se koristi i izraz "ima l' šta pod prečku?", a zapravo sve se to odnosi na jedno pitanje "jebeš li šta?".

Obično kažemo kad nas ništa ne može iznenaditi.

Модел који је створио легендарни Бата Стојковић, изговоривши ову квлтну реченицу у филму "Идемо даље", док деци прича измишљени виц.

Инстант прелазак са увода на крај приче, прескачући комплетан ток радње који је често кључан да би саговорник схватио поенту, али не мора бити, а узрок оваквог начина приповедања могу бити црне рупе у меморији, велика количина непријатности или потенцијална опасност да приповедач ни не дочека стављање тачке на своју беседу.

Pitanje koje se koristi kada neko abnormalno usmrdi prostoriju.

Vapaj muškarca čiji je seksualni razvoj retardirao na nivou pubertetlije koga je dohvatila rasna mama nezajažljivog oralnog apetita, tako da je poslednje što je umočio bilo parče kifle u polumasnu Kravicu od 250ml.

Kako smo od žena u brdima, staramajki - odagajivačica porodica, neretko i virdžina, evoluirali do stadijuma u kome sise dominiraju u krevetu i diktiraju S&M tempo kome ni Rijana nije mogla da odoli (a videsmo i kako prođe zbog tog)? Misterija univerzuma na koju nam odgovor može dati samo Milan Tarot uz pomoć štapa, kanapa i masnog prsta koji luta po zavijucima debelog creva. I vegeta, ne zaboravite vegetu pobogu.

Daklem, bacačica kugle, tabadžijka, iil gabaritna gospoja. Sve sam sinonim do sinonima za žensko biće uvek spremno za ovlaž partiju lizanja minjona, tako da je popularna - sakrij salamu najčešće stavljena u drugi plan.

Kad te ona dohvati, možeš da bežiš ili da režiš. A dok režiš tamo dole, taman isplazi malo jezik...

U školu je išao je do četvrtog. U to vreme je bio solidno školovan momak. Nije možda naučio da je ćelija osnovna jedinica građe i funkcije svih živih bića, ali je naučio da ceni, da poštuje da zna šta vredi. Kasnije je postao zidar, klesar, ili metalostrugar.
Otac mu je bio bolestan pa je morao sam da hrani porodicu kao najstarije dete. Kad se zaposlio u građevinskom kombinatu odlučio je da se ženi. Doveo je sirotu ali dobroćudnu. Nije bila mirazdžika. Otac mu je prepisao komad kod potoka. Morao je prvo šumu da saseče i panjeve da povadi. Uradio je to sa svojom ženom. Bili su vredni. On u firmi, a ona u štali i na njivi. Deca su brzo došla. Prvi je u selu kupio televizor. Crno beli je bio. Komšije su dolazile uveče da gledaju. Školovao je decu koju je isto tako učio onim vrednostima koje je on spoznao tako davno. Išlo im je.
Napravio je novu kuću i zamenio onu leparu u kojoj su mu deca prohodala. Najstariji sin je već počeo da radi. Sve je bilo tako skladno...

Pokušaj izvlačenja u situaciji kad nam trsenje potraje kao kod zečeva.

Nivo kvaliteta ili količine tik iznad mediokriteta, koji običan smrtnik ne može da definiše, ali nekako oseća - šta više ZNA da postoji i da je baš takav kakvim ga u tom trenutku doživljava.

Nije mi hitno, morem da ostavim za kasnije, za sutra...