Posledica sve većeg broja drkadžija na ovim prostorima.

Nešto kao savetuju da čovek treba da piše dnevnik... Da svoje misli i koliko-toliko realne događaje pretoči u neka dva tri nevešto sklepana pasusa na parčetu papira.
Sad, sve je to lepo, ali mene tu nešto malo kopka. Svuda govore kako je taj dnevnik tvoj najbolji prijatelj kome poveravaš sve tajne, i koji te nikada ni zbog čega neće osuđivati. I koji ti se neće smejati što ti je čak i debela Marija dala, ali korpu.
Sad ja tu sve razumem, razumem i da se meni ta sveska ne smeje što stojim kao izgubljeni robot koji je tek spoznao da može da misli dok prolazi neko ko spada u domen onih koji mi se sviđaju, ali to poverenje.... Nekako... Nikako baš nemam poverenja u dnevnik. Sve mislim neko će to da čita. I to ne samo neko drugi, nego i ja. Znači to mora valjda da mi i posle dvadeset godina izgleda kao da nisam baš bila toliki izgubljeni slučaj. Mora da valja ne samo ako drugi krišom uzmu da čitaju, nego mora i meni da valja. Znači li to da ja ne znam ni ko sam onda, ili da znam da neću biti ja za dvadeset godina? Pa to nekako, kao malo strašno zvuči... Hm...

Ako nam je dnevnik zaista najbolji prijatelj, da li to znači da taj najbolji prijatelj i nije tako vredna stvar kako nam se čini? Da li potpuno poverenje između dve individue stvarno postoji? Ili možda samo imam previše slobodnog vremena pa serem.

Rečenica kojom te poslodavac uputi da ideš na teren da nešto odradiš.

Već 116. put se dodeljuje za manje-više isto dostignuće sa zaključkom da je sve došlo iz pičke materine i da će na kraju sve otići u kurac.

U zadnje vrijeme jednako neistinita izjava kao i ona: "sve su žene kurve".

Obavezan komentar na neku vest iz crne hronike koja se objavljuje na portalima.

Raditi posao valjano, kako Bog zapoveda. Udubiti se u tematiku i rešiti jednačinu sa više nepozanatih. Uključiti prednju i zadnju vuču, i baš kao besna bembara dok vuče iz petnih žila, sa sva četiri točka gurati napred i ne stajati.

Početna rečenica svih informativnih razgovora devedesetih.

Kad si pijan, sva su piva ista.

Узвик који следи кад схватиш да си вунене ствари ставио/ла на центрифугу.

Isti kurac kao i sve po PS-u, po pravilima službe, samo ženska varijanta. Obrneš, okreneš, stanje redovno. Bar onih nekoliko dana.

Čuma je narodni naziv za kugu.
Ovaj izraz najčešće sam sretao kada skupljamo/beremo/čupamo nešto.
I kao što i čuma mori, pa ne pomori sve, tj. uvek neko preživi, tako i kad su ovakvi radovi u pitanju nešto ostane neobrano ili nepočupano. U suštini koliko kog radio ili se trudio, nešto ostaje preskočeno.

Uglavnom ga je deda koristio kada mu dokurči da radi pa šta ostalo ostalo ili da opomene nekoga ko previše predano bere/skuplja/čupa.

Najpristojnija, ali istovremeno i najsveobuhvatnija, najjača i najubojitija srpska psovka. Trampuje boga, sunce žarko, sunce kalajisano, mladu Ned'lju, sve svece, kru', mater, dijete i miša.

Osećaj bola kod pacijenata prilikom dolaska u ambulantu.

Kada ti neko neko jebe sve u 4 sata poslije podne

Uzvik izgovoren u ljutini od strane muškarca slomljenog srca, ali još uvek snažnog duha i one stvari, nakon priče sve žene su ovo ili ono...

Osoba koja nakon 11-12 godina školovanja i stalnog opominjanja nastavnika, prefiks za superlativ "naj" piše odvojeno.

Komenatar profesora kada vidi ko se javlja da odgovara.

Komentar kad vidite ko sve glumi u domaćim filmovima.

Sedim za kompjuterom ceo dan i onda se setim nedeljom u deset sati uveče da imam neki kontrolni pa kažem sam sebi"moram ići da učim",ali od 22h- kad sam rekao da ću učiti,imao sam osećaj da je prošlo pet minuta,kad ono 23 00,i sve mislim idem nešto malo učiti,evo još 5 minuta,i tako to do ponoci kad popizdim i skontam da sve vreme lažem sam sebe...

Ono što kažem sestri kada vidim da je opet boranija za ručak.