Najgori način da ti neko prokomentariše košulju. Ili si promašio temu, ili su je svi ostali promašili. U svakom slučaju odudaraš od okoline. Tješiš sebe sa onom:"Ko ih jebe ne nose je oni nego ja, a i kupio sam je u "second hand shop"-u."

Jezgrovit opis situacije u kojoj nam se nalazi društvo.
Svi kopaju za parče leba i jedva čekaju da izađu iz zemlje.

Svedočanstvo našeg mentaliteta. Svi ih traže u što većem broju i niko ne dozvoljava postavljanje pred svojom kućom. Postoje u Bgd. čitavi lokalni kontejner ratovi, tako da se često nađu svi kontejneri zajedno na dnu strme ulice. Ima i maratonskih parnica.

Jedna potpuno nepotrebna i nicim izazvana pojava koju cesto gledamo na TV ekranima koja je, kao i mnoga druga "deca" poshasti zvane Pink Televizija ubedila nas glupi narod da je neverovatno duhovita, inventivna, zabavna, pametna, da lepo peva, ima talenta za muziku, film i sve druge oblike umetnosti.
Kada se ne pederise sa Marinkom Madzgaljem u roze odelima pevajuci pesmice koje obaraju s nogu devojcice sirom Srbije, on vodi svoju plagijat-emisiju i glumi jos retardiranijeg "Oskara" za kojim pola Srbije sece vene i kune se da neshto smeshnije nije nikada videlo. U njegovoj ultra-edukativnoj emisiji (a kada se ne debilishe kao gorepomenuti Oskar), on je fensi dechko, dovodi samo ultra-mega popularne zvezde i samouvereno ih pita razna pitanja obrazovnog karaktera tipa "Kad si prvi put dala ...?"...
Vrhunac je ipak kada u diskoteci puste neku Oskarovu (lepo ste procitali, ne Ognjenovu vec Oskarovu) pesmu i svi polude, svi znaju reci, presrecni su sto je cuju, iako su pesme na nivou retardiranog 4-godisnjaka.
Zapravo, on moze sve, da bude maneken, da peva, da prica viceve, da igra kosarku, da glumi (leti u svemir, izume perpetuum mobile...), i ovom narodu nikad njega nije dosta!
Napomena:
U vecim grupama nije pozeljno pricati ruzno o njemu i Oskaru jer ce vas smatrati ludim i cudno vas gledati.

Izraz koji koriste osobe u strahu da ne ispadnu glupe, jer nisu odgledale film o kojem svi u društvu oduševljeno govore ili film koji je mnogo popularan.

Izjava svakog trenera pred gostovanje 10 puta jačem timu samo da bi nekim slučajem pokušali da zbune trenera domaćina i ako svi znamo da će igrati bunker.

Svaki drugi član ovog sajta. A i češće. I ja.

Ili se klinka pravi da je ekstra riba sa pohotnim sisama, koja je okusila sve u životu, ali ne zato što je kurva, nego zato što je iskusna i mnogo zajebana (aha...), ali ne samo što je sisata kurva, nego je i načitana, pravilno usmeravana i smerna brižna i naravno toliko punjena humorom da joj curi iz leve bradavice. Ona je takođe i kompetentna da da odgovor na svako pitanje koje je u stanju da izvikipediše i da ostavi sliku uspaljene zrele ribe pune iskusnog znanja i neobuzdanog libida.

Ili je neki peder koji frustraciju apstinencije izdrkava po ovim stranicama spamčinama neviđenih razmera. Prav se da je pročitao svaku knjigu o umetnosti, video svaku sliku svakog jebenog umetnika ikada rođenog, makar on bio i samouki eks hipik koji poslednjih godina crta murale po zidovima šumadijskih pećina koristeći isključivo sopstvena govna.

Tu su i pičketine koje se zavlače u čmar jedni drugima pokušavajući da ubede sami sebe da su intereantni. Svi su probali svaku droguikada smućkanu, ikada srolanu, ikada zamišljenu. Više puta. Bili su za Šešelja, ali sada je Čeda in pa su za njega, isto kao što su bili za Čak Norisa, pa ga sada pljuju, zato što više nije in. Ispili su hektolitre piva u životu i svi do jednog jebu (ili su jebali u svoje vreme, vreme kada su bili neobuzdani pastuvi, jedini od svoje vrste, u svoje vreme, koje je kao, prošlo ili štagod). Pedofilčine koje šalju nekakve kissove i čmarove preko svojih gnojavih tastatura uspaljenim masnim klinkama koje su toliko pogubljene da im se dupe sjedinilo sa tapacirungom na stolici na kojoj sede. Međusobne ljubavi i gotivljenja, prepametne izjave, hejtovanja, antihejtovanja, lelemudarska govnjakanja nezasitih PIČKETINA, koje niko ne želi da sluša, monoplizacija i sankcionisanje slobode govora, samoproklamovanje, samoproglašavanja, samojebanje, samoheklanje. Pičkopaćeničke usamljene poruke i izjave pune vlažnih laži. Zajednički promašeni hejt za nešto što bi kao trebalo da bude ispravno hejtovati, ali potpuno izvedeno na pogrešan, sisasti način. Onda pičketine koje su tolike pičke da nemaju ništa pametnije u životu nego da prosipaju svoju mudrost, koju niko nije tražio, mudovanje oko smisla i besmisla ove linvističko-megalomansko-potencijalno-zajebane-vanserijski-dobre-(poserem se u kurac i dupe prolivom)-internet-lokacije. Onda neki kao opušteni moderatori, onda neki kao nadrkani moderatori, onda neki kao boli-me-klurac-što-sam-moderator-ali-da-se-zna-da-sam-JA-moderator. Onda neka brisanja definicija zato što su suprotna mišljenu ili poimanju kvaliteta, ili suviše egzotične, ili suviše suvoparne, ili jednostavno istineite, ili samo govna. Onda neki pokušaji jedenja govana, onda neki kao trzaji. Kurac palac. Sve pičketina do pičketine. Svaka pičketina pičkasta ima potrebu da kaže šta misli gušeći one retke koji bi zapravo ovde nešto da pročitaju, a ne da im se boravak na sajtu uslovljava količinom xxx slika okačenih na forumu ili broja redova o pičkastim uvlačenjima u dupeta pičaka na četu. A tek jebeniiskusni učitelji, savetodavaoci i jebeni bunari iskustva koji na osnovu nekih statističkih podataka pokušavaju da ti pomognu ili u pak nabiju nešto na nos. ... jebeni statistički sajt za pičketine.

Jako paranoična osoba. Misli da je svi posmatraju, da je svi gledaju, da svi znaju svaki njen korak. Mrzi Amere, jer su krivi za sve. Uvek ima neko rešenje koje nema veze sa mozgom. Priča neverovatne priče, koje ne postoje ni u filmovima. Što je najgore, jako dobro zna da ubaci crva sumnje u vas, iako je to što priča besmisleno da ne može biti besmislenije.

Odavno zastarelo i otrcano opravdanje, koje izgovoriš kada ne želiš da drugi misle da plačeš.
Totalno je neupotrebljivo, zbog činjenice da ipak svi znaju da plačeš i da ti sam znaš da svi znaju.

Svi imamo po jednu takvu u društvu. Ona ne preza ni od čega.
Može da se pohvali većim testisima od bilo kod muškarca sa kojim dođe u kontakt.
Svakog od njih najčešće matira u 2 rečenice, jer za šovinističkijim humorom od njihovog, bezobraznom provokacijom, a kamoli vaginalnom manipulacijom, gotovo da nikada nema potrebe. Dok se ona zagreje u verbalnom ringu, njih već kupaju.

Sa njom ste uvek sigurni, možete joj poveriti tajnu, kuče, dete, sebe, sopstvenu zadnjicu u slučaju da poželite da krenete golim dupetom međ' pijane Turke ili biciklom na Rusiju. Rusija? Pičkin dim. Njoj Sjedinjene Države, "Nato", Evropska Unija, Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija i Samit nesvrstanih, đuture ne mogu ni vodu da nose, a kamoli avliju da kose.

Omiljeni srpski hobi. Gotovo svi Srbi misle da su "Katice za sve", pa gotovo da ne postoji neki aspekt života za koji nisu stručnjaci ili oni sami, ili neki komšija, ujak, rođak, kum,...
Ipak dominira sledeće: svi misle da mogu da budu selektori fudbalske reprezentacije i svi misle da znaju dovoljno o medicini, sve dok im ne zatreba hirurg.

Naseljeno mesto u kome svi znaju svakoga i ako naiđe neko nepoznat svi se okupe oko njega i gledaju ga.Tamo policajci ne kažnjavaju jer neko nema registarske tablice jer se tačno zna koji je čiji auto.

Vidite, cesto svi radimo nesto sto se ne raskazuje na cel svet, pa nas tako sreca ozari kad vidimo da ima neko isto tako lud kao mi, padne nam, sta vise, na pamet, da smo normalni?! Kao kad mala devojcica pronadje prvu stidnu dlacicu, pa se stidi sama sebe sve dok nekako ne sazna da nije vanzamaljac i da se to cudo napatilo i kod neke druge devojcice. Tuzna istina je, samo, sto to cesto ne znaci da smo normalni, vec samo da se slican slicnom raduje. E, sad, cesto je utesno i imati sapatnike...

Tražen kao krimosi sa interpolovih poternica ili mleko za vreme sankcija, nevidljiv kao ruski špijuni u Srbiji, neshvatljiv i povučen u sebe kao Tesla pre otkrića naizmenične struje, efikasan za trankilizaciju ženske živine kao otrovne strele iz amazonskih džungli, a kod nekih nesrećnica, po učestalosti javljanja ekvivalentan Halejevoj kometi... U svakom slučaju, privilegija pički da imaju sopstveni aksiom, iliti tvrdnju koja se ne dokazuje, jer ju je, jelte, nemoguće dokazati. Ako pička tvrdi da je svršila, mužjaku jedino ostaje da počeše jaja, digne noge na sto, šmekerski srkne pivo i eventualno je još jednom ugrize za dupe, dok ista dolazi k sebi u postorgazmičnoj flakcidnosti.
Međutim, neki od nas muških goveda (a možda i svi), kada se nađemo u posebnoj fazi da nas “nije strah da uključimo mozak i pričamo o osećanjima”, volimo da prodžaramo mečkinu rupu (ovo je metafora, nije pička) i da otkrijemo svoju “duboko skrivanu” zainteresovanost za filozofiju ženske svrške. I evo, do kakve sam ja “istine” došao:

Čine novonastalog vlasnika najbržom jedinkom u ulici. Niko mu nije ravan (iako nije ni blizu najbržeg), svi se plaše da ga izazovu na trku jer se svi plaše novih "nepobjedljivih" patika.

Omiljena fraza pobednika teniskog turnira kada posle finalnog meča kao što to red nalaže treba da se zahvali i kaže kako je sve bilo sjajno i kako su se svi potrudili da turnir prođe u najboljem redu.

Nova muzička senzacija među domaćim hipsterima - taman dovoljno francuska da zvuči egzotično i originalno njihovim anglofono-uslovljenim ušima, taman dovoljno muzički bezmuda i poetski predvidljivo "šalalatralala, individua sam ja" da se proširi ovdašnjom sparušenom duhovnom pustoši kao požar kroz avgustovski malinjak.

Svi su čuli za puškuraču. Isto kako se za večernje spavanje deci pričaju bajke, tako se u i društvu uvek potegne priča o "njima". Svi žele da znaju za još koju, ili saznaju poneku novu informaciju o svojim "starim" puškuračama. Tj. da zalepe neku novu sličicu u svoj album. Kod jednih je to bila Maja sa trećeg, kod drugih Milena iz VII-a, a kod nekih Mara iz drugog sokaka. Bile lepe ili ružne, svima su padale na pamet u kriznim situacijama i tako bivale poželjene uprkos lošoj moralnoj i etičkoj reputaciji.

Izraz koji smo koristili svi kao klinci kada bi igrali klikere. To je bio izraz kada hoćemo da kažemo da igramo do tog trenutka kada nekom nestanu svi klikeri.

Pošto u "ljubljenju po srpski" ne postoji nikakav zakonski akt kojim se reguliše na koju će stranu glava krenuti prilikom poljupca, postoji nepisano pravilo da se prvo cmokne levi obraz, pa desni, pa opet levi, i to, uglavnom, svi poštuju, kao što i uglavnom poštuju da voze svoj automobil desnom stanom džade. Međutim, na kojekakvim proslavama, gde često alkohol učini svoje, pa glava više ne zna koja je desna a koja leva strana, često se desi da jedan od učesnika ljubljenja promaši stranu i tad je neizbežan poljubac pravo u usta ( ređe nos ). Naravno, retko će se desiti da se poljubite sa nekom hot komšinicom ili njenom dobrodržećom kevom, već obično sa dedom, stricem sa čijih se brkova cedi moča od pečenja ili sa nelepom drugaricom koja ima herpes i žvale u uglu usana.