Način na koji neki ljudi iskazuju neizmjernu sreću što su posle dugo vremena vidjeli dragu osobu.

Šaljiv izraz koji koriste naši stari kada nam nešto uzmu, ili kada počaste sebe zaboravljajući na nas. Tako nam daju do znanja da za nas ima vremena. Njima dugujemo život, i ne moraju da se pravdaju...

Zena koja i pored svih svojih pomoci(spremanje rucka,kafe,davanja para itd..) ume veoma dobro da vas demoralise pricom o skoli i opomenama kako skola treba biti na prvom mestu.

Sve popularnija sportska disciplina u Beogradu.
Upražnjavaju je osobe od 7 do 77 godina oba pola.
Posebna čar je u tome što gledati u patike (u daljem tekstu *gup*) možete bilo kad ili bilo gde:
kad udje 75+ osoba ili osoba sa detetom u bus a vama se baš sedi,kada Ciganin pušta muziku sa kasetofona u busu i puši,kad siluju devojku u Deligradskoj u 5 popodne (širi centar grada za ljude van Bg-a),kada Englez sat vremena umire na Terazijama,kada vidite štrajkače iz ko zna odakle koji nisu primili platu godinu dana,opet na Terazijama.
Motivi za bavljene ovim sportom variraju.Mogući podstreci ljudi su:
-bole ih kurac,u situaciji kada se nešto gadno ne dešava tebi direktno gup je sjajna opcija (dominantnan motiv)
-stanje duha poznato kao *biti pička*
-prevelika frka u glavi oko mogućeg pobednika Farme
Fanatici gup-a vole i druge sportove poput odlazaka na patrijarške sahrane recimo.

Vrlo popularan hobi dece svih uzrasta. Najčešće konzumirana džigerica je roditeljska, ali su poznati slučajevi jedanja i babine, dedine, te džigerice uže ali i šire familije. Izraz se koristi da bi se dočarao najviši mogući stadijum razočaranosti, neprijatne iznenađenosti i kidanja živaca gore pomenutih individua. Interesantan podatak je to da džigericu ne jede samo dete već i situacija koja je dovela do jedenja iste.

Nacin na koji bake podsticu unucad svih uzrasta da rade na svom obrazovanju.

Svi koji su iole upoznati sa tajnovitim putevima sajber lavirinata pamte i ovu dvojicu dečaka, internet anti-heroja, starmalih vunderkinda, malenih frikova koji su svojom čudnovatom, nesvakidašnjom pojavom sablažnjavali internet javnost pre nekih šest, sedam godina i oblikovali savremenu srpsku sajber istoriju.

Dečak Vasa, aktivni politički komentator Peščanika, starmala sveznalica i frik svoje vrste, i njegov pandan Rastko Pocesta, nezaboravni dvanaestogodišnji vunderkind u odelu, borac za ljudska prava i maleni političar, u večitom sukobu sa zlim nacionalistima i vršnjacima u školi koji su na njegova neuobičajena interesovanja surovo odgovarali čvorugama, klečkama i žvakama zalepljenim u uredno zalizanu frizuru. Otišlo je to toliko daleko da je u jednom trenutku Rastko zbog pretnji i maltretiranja bio prinudjen i da promeni školu. Izazivali su svakojake reakcije uže i šire javnosti, bili predmet bezbrojnih svadja, polemika i diskusija...

A onda su obojica naprasno nestali sa javne scene. I prolazile su godine, da bi se Rastko Pocesta odjednom ponovo pojavio, čudniji nego ikad, ali sada kao navodni radikal, komunista, nacionalista i monarhista (sve u jednom), odbacujući u kopernikanskom obrtu sve što je ranije radio i zastupao. Mnogi su to shvatili kao svojevrsnu izdaju dobrih starih vremena kojih se još uvek sa izvesnom setom sećaju, ali Pocestina sadašnja pojava pokazuje da, iako stavovima drugačiji, mentalno ipak nije daleko odmakao od tamošnjih vremena i prilika. Pa ga tako često možete videti kako još uvek u odelu, koje nosi u svim prilikama i odbija da skine i po cenu života, baza beogradskim ulicama, sablažnjujući normalnan, pristojan svet i plašeći kerove i mačke koji mu se slučajno nadju na putu.

Sudbina Dečaka Vase ostala je medjutim manje poznata i obavijena velom tajne. Oglašavao se u brojnim slavnim nastupima na Peščaniku, da bi onda naprasno nestao i ostavio brojne obožavaoce da se pitaju šta se u medjuvremenu desilo sa njim. Ali poučeni primerom njegovog mentalnog brata blizanca, Rastka Poceste, možemo zaključiti samo jedno: čak i da je promenio stavove, čak i da je odjurio na kraj sveta i nastanio se u pećini, suština ipak ostaje ista. A to znači da još uvek ima nade...

Čest rođendanski poklon iz vremena kad smo bili deca.

Jedna od najgledanijih serija u detinjstvu, razlog mnogih dečijih svađa, glavna tema svih igara dok smo bili deca, svojevremeno najpopularnija maska na maskembalima, objašnjenje zašto su deca pričali u svoj sat na ruci i zašto su pokušavali da rade salto pa pritom lomili noge, ruke, karlice, kičme i ostalo.

Konacan ishod svih rasprava o derbiju.

Pored gore navedenog, Rambo je i najbolja konzola svih vremena. Moze da se kupi kod cige na buvljaku za male pare i nema garanciju. U paketu pored joypada dobijas i pistolj kojim mozes da upucavas tanjire na ekranu. U samom ROMu konzole postoji bar 30 najpoznatijih igara na svetu: tetris, formula, pucanje u tanjire ili kauboje, fliper, zaba, mario... Dodavanje novih igara na zalost nije moguce, ali nema veze posto se konzola kvari pre nego sto izigrate i te koje imate.

Ciganska sreća je vrsta starog mercedesa ( 123 mislim) koja je predstavljala statusni simbol svih naših gastrabajtera kao kruna njihovog rada u Nemačkoj, Švajcarskoj...
Jedan od najčešćih tasksi vozila do skoro u Srbiji, zbog svojih karkteristika koje su tom mercedesu omogućavale da bez problema pređe dva miliona kilometara na vodi, ulju i benzinu. Koristio se i kao limuzina na ciganskim svadbama odakle, verovatno i potiče naziv.

Iphone moga vremena.

Doba u kojem je sve što je nekad bilo nenormalno/neobično postalo normalno/obično, a normalno/obično postalo nenormalno/neobično... U stvari svet kao da se s vremena na vreme okreće naopačke, pa lepi maniri postaju mane, a mane čine čoveka/ljude junakom novog vremena...

Odložiti nešto na određeni vremenski period. Zamrznuti neki problem ako nije potrebno hitno rešenje pa se uhvatiti u koštac kad se bude imalo više vremena ili kad glava bude bistrija. Sumnja se da izraz datira iz Slobinog vremena, ako je nastao ranije zenit popularnosti je dostigao baš tada.

Čvrsta, nepokolebljiva namera da se posle mnogobrojnih frustracija izazvanih neuspesima u školi, društvu ili u ljubavi situacija promeni na bolje dok još ima vremena za to. Često je propraćena pravljenjem planova na parčetu papira i obično se javlja u kasnim večernjim satima kao rezultat griže savesti zbog izgubljenog dana protraćenog ni u čemu. Trenutak u vremenu kada se kreće sa okretanjem novog lista u najvećem broju slučajeva je "sutra".

Najposećenije mesto za izlazak svih kriminalaca.

Silni promoteri, predstavnici dobre volje koji su plaćeni da vas smaraju.Prepoznaćete ih po tome što stoje sa nekim papirima u ruci, uvek su nasmejani i vrebaju sa svih strana pažljivo odmeravajući novu žrtvu.

Kad se probudiš sat vremena nakon što ti je alarm zvonio, i onda popizdiš, počneš da kontaš šta sve moraš da uradiš, psuješ sve što ti pada na pamet, i sasereš se kad vidiš da nemaš vremena.

Jedna od bolesti elektronskog doba. Manifestuje se u težnji za simultanim akcijama, te osjećanju nedovoljne iskorištenosti vremena ukoliko ne radimo bar deset stvari odjednom: instaliramo neki program, aploudujemo slike na net, dva-tri foldera kopiramo a dva-tri druga kompresujemo, istovremeno pišući mejl, četujući na jednom a komentarišući na drugom sajtu, štampajući nekoliko dokumenata i razgovarajući na telefon. I turpijajući nokte, da.