Stvar je jasna. Čim se dete svađa sa tobom nije to dovoljno vaspitano. Inače ovih jedinki ima svuda, u restoranu, hotelu, na bazenu, u busu, u butiku... Kao da osećaju blago zadovoljstvo prilikom privlačenja pažnje uže i šire javnosti. Dok ostali prisutni neretko crvene od transfera blama oni se bespoštedno pičkaraju poput par seljanki na vašaru.

Čuvena izjava koja se pripisuje Staljinu.

Oni koji obavezno posle četiri, pet uzastopnih dana sa prosečnim temperaturama iznad 20 stepeni, i šestog dana izađu iz kuće u kratkim rukavima iako je prognozirano hladno vreme sa pljuskovima.

Sa navršenih osamnaest godina i nakon dobijanja diplome tehničara u proizvodnji odeće, pun samopozdanja kreće na put vrtoglavog uspeha u karijeri kakvu je samo poželeti mogao.
Dete sa sela, rešeno da kad tad napusti svoje ubogo imanje i pomogne namučenom ocu, silom prilika i po direktivi zaposlenom u centralnoj livnici IMT-a, gde su mu kroz ruke svakodnevno prolazili najsitniji delovi Fergusona koji nikada sebi neće moći da priušti…i majci, toj sitnoj uplakanoj ženici, koju nikada nije video da spava, koja od jutra do mraka okopava, plevi, namiruje sitnu stoku i krpi sve što se zakrpiti može.
Ima strica, uglednog domaćina, sa kojim otac ne govori od kako se ovaj učlanio u Savez komunista i dobio titulu predsednika seoske zemljoradničke zadruge, ali voljnom da malom pomogne oko zaposlenja. Od šegrta u Beogradskom vunarskom kombinatu do rukovodioca tkačkog pogona u Industriji padobrana, odeće i rublja "Narodni heroj Franjo Kluz”, nije prošlo mnogo.
Veseo, vredan, druželjubiv i lepuškast, postao je omiljen u kolektivu, naročito među ženama kojima je zbog prirode svog posla bio okružen. Ponos i dika roditelja, uspešan i cenjen, uspeo je svojim marljivim radom da ih rastereti finansijskih briga. Ženice su ga prosto obožavale, nema koja nije bar jednom uzdahnula na njegove oči krupne kao šumadijske sarme i tu kosu… Ah, kosa. Ona koja mami de se kroz nju provuku prsti i zalutaju u toj mirisnoj džungli, gusta, neukrotiva, podšišana po uzoru na neke drekavce sa naslovne strane onih Roling Ston novina koje mu je čiča pitaj boga odakle nabavio. Trebalo je to održavati, negovati, prati, češljati. Majka bi mu u domaći sapun uvek nakapala po malo mirisa bugarske ruže, veoma cenjenog i skupocenog parfema, a da onako lepo stoji svaka dlaka na svom mestu nije bilo potrebno više od dve - tri kašike šećera razmućenog nedeljno u šolji vode.
Zaljubljen do ušiju, oženio je Maru, guzatu zamenicu rukovodioca vešeraja, još zaljubljeniju u njegove kovrdže u kojima su se njeni dugi neumorni prsti svakodnevno gubili.
Nije se u početku obazirao na nekoliko usamljenih vlasi zarobljenih u gustim zubcima svog omiljenog češlja zadenutog u džepčić radnog kombinezona. Ono malo dlaka što bi jutrom spazio na Marinim dlanovima, deset vlasi tamo vamo na jastuku i povremeno zapušen slivnik kade nije bio razlog za uzbunu. Zaboga, bila mu je tek dvadesetosma.
Ali, avaj! Sudbina je nemilosrdno krčila njegovu amazonsku džunglu, ostavljajući za sobom pustoš i paperje. Do spasonosnog rešenja je došao kada je primetio da mu je samo teme ogoljeno, dok je ostatak skalpa bio pošteđen. Začešljaće malo s leva na desno i s desna na levo, niko neće ni primetiti.
Niko. Nikada. Znaće samo on.

Пролив од људи се каже за људе разливујкe. Оне што се разлијевају по свакоме и свачему. Мазе се и умиљавају, једноставно пролијевају по околини, без икакве потребе. Глумe доброту и честитост, а кад се пролију засмрде као неусољена риба. До тад нит’, смрде нит’ миришу, јeдноставно се осјећају на нешто неодеђено. Има вјештих људи који знају препознати разливујке прије но што се разлију. То су мудри људи и треба их слушати када нас упозоравају на разливујке. Углавиш ли се међ’ пролив до ушију доцкан је звати у помоћ, зато је битно реаговати на вријеме, избјегавати проливе од људи и не препуштати се случају.

Полиглота међу вулвама, искуство и квалитет пар екселанс између једног пара ногу.

Svetac. Dan koji ima istorijsku i životnu važnost za starije naraštaje. Ne samo da će potvrditi svoje sumnje u vezi bolesti i tako uveliko nadmašiti Jeremiju, nego će dobiti i opravdanje za nastavak kuknjave. Ovaj put pokrepljen nalazom. Ipak nešto je još fascinantnije. Sam čin spremanja za lekara. Taj trenutak je posebna svetkovina, kao za one blesave hinduse da se potapaju u reku.

Парадоксално наслову, људи који ће вам до најситнијег проклетог детаља испричати све о датом филму, уз бројне "чек, у ствари није било тако него" моменте премотавања назад на почетак. Не можете их зауставити. Метак их не може зауставити. Описаће вам све родбинске односе, све емотивне недоумице, све дијалоге, све бисере, све комичне моменте, кућне љубимце главних јунака и све сцене са њима, цео фундус гардеробе коришћене у филму, све сцене секса укључујући и нотне записе за саксофон који је свирао за то време, апсолутно све осим онога што желите да чујете - о чему се јебено ради.

Posle "Kasandre" i "Boljeg života, red je da vidimo šta se u protekle dve decenije događalo sa junacima serije koja nas je držala razgaljenim u vreme sankcija i hiperinflacije. Makar što se tiče glavnih likova

Oni žvaću, oni će sve proždrati. Oni uporno žvaču gumenu pršutu, oni kuglu pavlakastu s belim lukom odma proždru žvakanjem jeli. Peršun, celer uporno žvaću malo ih zajebavaju tri nestala zuba ali žvaču žvaču oni će to sažvakati več. Oh komentari na pečenje, vidi kako igra, žilavo li je žile žile, jel si još na zzou žile žvačeš li još žile žu žu, još svoje žube imaš, žuriš li žule žmigavac arči ti kumulator kumašine. Kolo može jedno a sad ižvinte moram da žvačem ja znate imam usta i znam da žvačem, to je život, to je mnogo dobro. Žvakanje u pičku materinu dobro žvakanje znaš kako smo se zažvakali sinoć. Ja žvačem.

Основица критеријума духовитости, шарма, кулоће, такорећи скуп свих секундарних мувачких алата. Некада су зајебани, сломљени, зајебано сломљени тренутком и причом која је свима смешна осим њима. Њима, који су из те приче извукли своју, дубљу поенту :срањ: :кењ: :срањ: ... Е ђока. Смешно је и њима који исте приче врте једно шесетпет пута, али имају хипер потребу да остану тако хладнокрвно кул. Критеријуми шале су им нереално високи, они су све форе чули пре тебе.

Неки пут изгледају квази-нервозно - незадовољни подсећањем на тај немили догађај и нечију очигледно забавну глупост, праћено одмахивањем главе у "ма идиот" стилу, по завршетку хаос смешне приче о "дотичном". Но, најчешће су, погледом упртим у страну чекајући да делиријум прође, само концентрисани на наставак приче/доживљаја/догодобштине па се не обазиру на громогласни смех слушалаца, у стилу урбане мега звезде која је дошла да одради посао, прекидајући аплауз публике.

Посебна сорта лењиваца која овим штеком заправо жели да им кључ буде што ближи брави и да што једноставније уђу у своју палату, за шта је једно сагуњање сасвим довољно... а некад и превише... И да нам је сад друга Тита, они вероватно не би ни закључавали, или би у вр главе држали кључ са спољне стране кваке(што и сад чине кад пођу да радње, јер су лопова поситоветили са собом, те би вероватно опсовао домаћина и окренуо се кад би видео кључ у закључаној брави). Гест којим лише себе ношења кључа, сталне провере џепа и додатне нервозе која је прати.
Једна од буржујских породица којима лакше пада да искеширају телевизор који би се украо, него да сакрију кључ на боље место које није толико провидно и знано свима склоним методи лева рука десни џеп.
Пандан и тотални контраст људима који двапут закључавају браву, људи безобзирни, људи који све схватају и примају олако, све док их једног дана јад не натера да они постану ти који ће двапут окренути мртви кључ...

па зар је толико тешко, или је пак боље кад дође из дупета у главу?

Највећи бојажљивци и празновјерници свога доба. Колерични типови који не смију заспати у мраку јер тада не би видјели ко их је киднаповао затим линчовао и вршио разна сецирања над њима. Вјерују у разне бајалице, све врсте мађијања и посједују неколико томова бабских прича. Цимају се на сваки шум и неартикулисани звук и то пројектују у неку натприродну појаву. Из свега тога произилази њихов неоправдани страх и опсесија коју могу пренијети на потомке и тако застрашити цијелу лозу.

Превентиве ради кључ у брави окрећу док иста не почне пружати отпор, затворе све прозоре и крену ка просторији намијењеној за спавање. Утакну по неколико ноћних свијетала, легну до зида и добро се замотају у јоргане и поњаве. Притом, пазе да не прођу испод неких мердевина, сломе огледало или евентуално оставе отворене маказе.
Под душеком држе нож, бијели лук и црвен конац јер ће их то, према предању, заштитити од свих напада.
Једна чарапа им је увијек преврнута изнутра ка споља, што спријечава урицање и одбија све чини бачене од стране мађијанта. На помен неког немилог догађаја обавезно се вуку за уво док устима производе звук сличан пољупцу а све то пропрате ускликом:"Пу, пу, далеко било!"

Страх од спавања у мраку рефлектују и код улажења у тамне просторије. Када су будни, силе нема да они смију ући у мрачну просторију или ходати улицом у сред временског периода који долази послије дневног свијетла. Ваљда се боје да их не нападне неки ружни припадник семитско-хамитског народа са изопаченим умом и у том нападу их усмрти а њихово безживотно тијело оставити лешинарима да га вину у небеса. Ко ће га знати?

О свом, без сумње, непотребном страху и свему што га изазива нерадо причају. Довољна су мука сами себи, још им само треба да и друге замарају о томе. А када се покрене прича на ту тему њима се јављају флешеви гдје су актери разне караконџуле и авети што их тјера да се згуче и на кратко повуку у себе. Улазе у зачарани круг из ког се тешко излази.

Само нек им је бог у помоћи!

Rade sve u poslednji, umesto u pravi čas.
Spori su u svemu, pod izgovorom da su temeljni.

Врста људи којој не знаш да ли да се смејеш, или да их оплакујеш као професионална нарикача наредних двадесет година. Бар неку кинту да узмеш.
Они који кад им је нешто смешно, морају свима то да ставе до знања и обавезно објасне ЗАШТО. Потреба да се свој интелект изнесе на видело или превентивна помоћ онима који су мање обдарени па неће схватити, не знам, али сажаљење које према њима испуњава мој орган који пумпа крв није мерљиво.

Pitanje koje čovek postavi, najčešće sam sebi, nakon što ga zaprepasti i razočara ljudska glupost i nesposobnost.

a vi prosipate mleko po ulicama....

Noćna mora srpskog rokera, koji je otiš'o u London da pokaže "glupim" Englezima kako se svira gitara, pa sad pere sudove u nekoj kafani na periferiji.

Kulturan način da pitaš kakve si to kretene sa sobom poveo.

Изузетно иритантан тип људи. Особе са којима не може нормално да се комуницира. То су углавном ментално ограничене особе које су у трипу да су зајебане, па не дозвољавају да их ико испитује или једноставно избегавају одговор зато што су глупе! Обавезно је додавати "бре", да би разговор деловао што зајебаније и што озбиљније!