Uglavnom izlaze na Internet preko mobilnog. Kakav kompjuter, kakvi bakrači. Ne razumiju koncept URL-a, tj. web adrese, već kucaju ono što ih zanima direktno, što ih automatski prebacuje na Gugl... Onda im Gugl servira nekoliko linkova, a oni po pravilu kliknu na najveći klikbejt. To ih vodi na sajt nekog tabloida, koji ih truje i dezinformiše, tako da uprkos internetu, postaju manje, a ne više informisani.

Većina ne zna ciljano izaći na neki konkretan sajt, već lutaju bespućima interneta, vođeni klikbejtovima i onim što im Gugl ponudi, a i ne znaju da to ide preko Gugla.

Da izađu ciljano na Wikipediju... to im je špansko selo... čak i našu... a da ne govorim o na primjer engleskoj - en.wikipedia.org.

Iz tog razloga vjeruju u razne lažne i neprovjerene informacije koje nađu na internetu, a i ne znaju kako da iste provjere.

To sve ih ne spriječava da pridikuju omladini kako ista treba da se čuva na internetu i da ne vjeruje svemu što pročita.

Deo šire akcije pod nazivom "Giljotina propisa", pri čemu je ovo konkretno giljotina pravopisa. Za cilj ima pojednostavljenje često komplikovane jezičke birokratije. Umesto korišćenja pomoćnog plus glavnog glagola ("ću videti"), ide se na pojednostavljen oblik u kome su ova dva glagola stopljena u jedan, uz dodatnu primenu glasovnih promena - "ćuvim".
Centar za giljotinu pravopisa se nalazi u Nišu.

Mnogo je žgoljav, da ga duneš će padne, treba kamenje u džepove da tura da ga vetar ne oduva, podgrejani leš.

Dokaz da jezik oslobođen svih balasti stranih uticaja.

Neko ko je toliko glup da ne ume da sabere dva jednocifrena broja, nacrtanu ovcu da mu daš izgubio bi je. Kad rešavaš ukrštene reči ne pitaš ga za pomoć jer znaš da nema smisla, zadnji na listi mogućih kandidata za telefonskog džokera u Milioneru. Kad sabira usta mu se otvaraju, ili potajno broji na prste. Međutim, ima izvanredan talenat za crtanje dinosaurusa za vreme časa.

Možeš da tvrdiš da ih imaš, ali ako tvoj sagovornik veruje u suprotno, ni da ih meteš na astal neće ga ubediti.

No, i tako transparentna, uvek možeš da ih menjaš za bubrege. Nije isto, ali njih će ti bar svi verovati da imaš.

U najboljem slučaju, skreni pažnju svom gore pomenutom sagovorniku da je i opcija da te uhvati za ista otvorena, ako želi. Ti predloži, pa sad...šta znaš, možda se obojici dopadne.

Akademski građanin, visoko obrazovana ličnost, čiji se tragovi intelektualnog delovanja neretko mogu pronaći u fakultetskim nužnicima.

Koliko samo puta uđem u ve-ce na fakultetu, a neko je pišao i nije pustio vodu. Ili zateknem govno. Gleda me iz šolje. Gledam i ja njega i razmišljam s kakvim ljudima to imam posla. Da li su rasejani naučnim i visokoumnim pitanjima, te ne haju mnogo za spoljne nadražaje i svet oko sebe, pa je puštanje vode izlišna stvar? U kojim se to kontemplativnim sferama šeće njihov duh? O čemu li to misle kad su odmah zaboravili da su posrali govno? Pitanja je mnogo...

Laik i neobrazovani gejak bi pomislio: "Bem gi sunce, ništa gi ta škola i fakultet ne pomaga - duduk, pa duduk! Džaba ga školuješ"

Ali, ko jebe laika! To što samo ume da pusti vodu i opere klonju neće ga dovesti do diplome i visokog društvenog statusa. Nek obriše on dupe svojom kulturom. Ja, koji razumem, ja, koji pojmim i tolerantnog sam duha imam čast što sam pet godina studirao sa ljudima kojima čišćenje svojih fekalija nije na prvom mestu.

jos jedan u nizu filmova o kraju sveta na foru "jebacemo mu kevu busilicom i petardom". Radnja se fino razvija, a onda neko na pola filma dobije izliv pameti na mozak i seti se da ubaci stereotipnog(citaj: pijanog, nesposobnog) Rusa u ekipu.
Film zanimljive sadrzine, ali ono sto ga najvise izdvaja od slicnih sranja je luda glumacka ekipa i nezaboravne dosetke i kometari likova.

dvije ili više muških osoba koje zajedno odlaze na wc kako bi konzumirali narkotike

Prostor u kome se dešava sve sem đuskanja kod današnje omladine.Mesto služi da ,,ribe'' (devojčice do 14 god.) prošetaju svoj nov minić,da se slikaju sa drugaricama i da se nadaju da će neko da ih primeti (iako ništa ne rade celo veče,samo bleje).U muškoj varijanti,mesto služi samo da se popije par (desetina) pića,popuši koja (stotina) cigara i za tuču sa drugim zajebanim ,,frajerom'' (dečaci do 14 god.),u nadi da će neka da ih primeti u tom izlivu muškosti,iako ni muda nisu počela da im vise (ništa ne radeći celo veče,samo bleja).Muzika,ako se tako može nazvati,izlazi iz kompjutera nekog ,,di-džeja'' natovarenog narodnjacima,repom,popom i njihovim hibridima,jer je muzika nedefinisana,baš kao i ljudi koji dolaze tu.Možda se ponekad čuje neki ex-yu rock,ali samo par pesama koje su postale cliche i uz pomoć kojih dečurlija može da se hvali znanjem srpske muzike.Sve se ritualno završava vozićem i pesmom ,,Moji su drugovi'' našeg dragog Bajage,a posle se oformljavaju čopori za povratak kući.

Ironična predpostavka najčešće profesora-zajebanta kada neko podigne ruku sa željom da poseti vecu.

Uobicajeni izraz kojim se zitelji Srema medjusobno pozdravljaju.

To obavezno kazemo onome ko polomi prst.

Kada odlučite da više ne odlučujete o svom životu.
Kada počnete slušati isključivo JUŽNI VETAR.
Kunete se u vokalne sposobnosti Kemala Malovčića i nosite utrpane majice sa Sinanovim likom i bez rukava.
Šišate se isključivo 'a la Tarzan' i nosite oker mokasinke na bijele čarape.
Zlatan zub je egzibicija ali ako se dočepate para i to dolazi u obzir.
Zlatni pečatnjak na malom prstu sa znakom MERCED'SA.
Prodate svoj mini moris i kupite nadasve raspalu askonu ili kadeta-suzu-trula-višnja iz koga će da trešti isključivo JU-VE komerc.
Pijete zidarsko i istresate sline po ulicama.
Rokćete na svako iole dobro žensko a zviždite na svako žensko koje ima guzicu.
Preko ljeta hvatate crne rukave na građevini u Obensmajnskustenkirhenu ili kod strica u zadrugu kopajući kanale za telefon ili vam tetka jednostavno pošalje koju paru da se ne mučite.
Ne žalite se jer vam je dovoljno ono što imate.
Više ne brinete o poslu, magistarskom radu, ženi, djeci, plati...
Bitno vam je samo ono zidarsko pivo, drugovi sličnih razmišljanja i kafanska tuča uz zvuke zurli.
Dokazano je da zurle bude ratnika u čovjeku.
Više ne odlučujete jer ste odlučili.
I ne trošite živce.

Nepobitni argument sveže zaposlene mlade osobe, kada otac, majka, baba, deda i ostala rodbina i komšiluk, poput šakala, nagrnu na jedva zarađenu, omalovažavajuću, platu. Trudio si se, učio, završio. Muka je tek tada počela! Poltronisao gde si stigao, slušao gluplje od sebe i sve tako redom. Došlo je i tvojih pet minuta. Posao je tu. Istina, treba raditi bar jedno dve godine da se vrate dugovi i dugići. Plata je svakako ponižavajuća, ali iz ove kože se ne može. Sedi di si...Sve bi to bilo super, skrpio bi se i stisao kako sam znaš i umeš i preživljavao, možda bi i na more otišao, ali tu su ONI. Pružili su ti, kako kažu, sve! Otac je i vikendom radio da ti plati školarinu onomad kad si obnovio godinu. Majka te rađala osamnaest sati jer ti glava bila poput ekspres lonca. Baba ti je uvek kuvala slatko od šumskih jagoda, a deda te šetao po parku. I ti sada sebičnjaku jedan nećeš da im se odužiš?! Stidi se! I gde ti uopšte možeš da potrošiš tih trijes 'iljada mesečno?

Znak da je pacijent u kritičnoj situaciji. Ili lokalni dom zdravlja nema uslove da sanira.

Sarkastično pitanjce upućeno nepopravljivim brbljivcima koji u društvu ne prestaju da klepeću među sobom, navlačeći time na sebe gnev ostatka ekipe. Sprdnja je veća ukoliko su golupčići istog pola.

na jugu Srbije znači:"Da idem".

Kuraženje da se izađe na kijamet.

Recenica u kojoj ukazujemo nekome da je seljak, a da smo mi urbani.