Neće biti reči o popularnom ječmenom sokiću poznatijem kao ''Jelenko'', niti o nesrećniku čija deca liče na poštara, ne.

Reč je o još jednom u nizu opšteprihvaćenih naziva za Ðavola, najljućeg takmaca Bradonje. Zna se, u pop kulturi Sotonu obično prikazuju kao rak-crvenog, repatog stvora sa kozjim nogama i trozupcem, uz neizbežno prisustvo roščića na mestu gde bi trebalo da budu zalisci.

Rečenica kojom su vaspitacice iz vrtića pokušavale da nas navedu da priznamo počinjeno delo.

Napaljene Višnja, Jagoda, Dunja i Malina. Na gomili, spremne za konzumaciju.

Program za popunjavanje punog radnog vremena svake televizije.

Jesti u stojećem položaju.

Moderne provodadžike.Mesta gde stidljiv i zbunjen traži zbunjenu i stidljivu zbog braka i dugog i srećnog života ,a pri tome ni jedno ni drugo ne znaju da rade na kompjuteru i imaju averziju prema internetu...

Je sinonim za seosku prodavnicu ispred koje se okupljaju seljaci radi alkoholisanja i razglabanja o dnevnim i drugim događajima, naziv ostao iz posleratnog perioda zadrugarstva u selima, zadruge su bile jedino mesto u selu gde je moglo nešto da se kupi, mada je obično bilo samo nekoliko artikla u njima. Obično se na rafu pored šećera nalazili ekseri ili sapun i sveće i to je obično činilo 50 % asortimana.

Omiljeno pitanje svakog notornog alkosa na koje se ne očekuje odgovor. Da li je neko nekada i odgovorio na postavljeno pitanje, to niko sa sigurnošću ne može da kaže. A, realno - i šta odgovoriti?

Naime, svaki alkos voli da pije, a još više voli da pije sa nekim kompanjonom, bio on stari borac ili novajlija. Ma, i slučajni prolaznik je dobar za čavrljanje uz po koju čašicu. E, sad, ako krenete da mu pravite društvo dolazi do jedne najbitnije začkoljice: vi, jednostavno, ne smete da prestanete da pijete. Ma, ni pod tačkom razno. Nema, kraj rasprave.

Uostalom, kakav je to način da krenete da pijete i da se zadržite samo na jednoj ili dve čašice (gledano iz ugla jednog prosečnog uživaoca žestine i ostalih brljnih brendova). Zato, ili ste čovek, ljudina, car - pa, da lepo nastavite da pijete dok ne popadate obojica ili ste rđa, izrod, jeretičar - pa ćete se lepo da odete dok je pijanstvo u onom najboljem obliku: kada vam je sve lepo, ali kada vas ipak niko ne gazi po rukama dok idete ulicom kući.

Nadimak koji je naš narod iz potpuno nepoznatih razloga dodelio Adolfu Hitleru, s obzirom da zvuči izuzetno umilno, a mi nismo baš imali neke do jaja odnose sa njim.

Postavlja se uglavnom posle nečeg uspešnog, usled povišene doze samopouzdanja.

Izraz koji se koristi za opis konobarice u kafiću i to ne zbog svoje iznimne ljepote, niti zbog svoje besprijekorne čednosti, nego zato što se ukazuje svakih 100 godina jednom i to baš u trenutcima kad ju hitno trebaš.

Žurke, ceremonije, kulturna dešavanja - bilo koji događaj. Naravno, naziv ima svoju simboliku za određene socijalne grupe.

Kaže se za nešto nevoljno ili nedovoljno dobro odrađeno.

Najčešće seksualno zlostavljan insekt od strane ljudi koji žive u Dalmaciji.

Od kad je sveta i veka, najbitniji događaj u društvenom životu svakog muškarca. Muško veče počinje okupljanjem tipičnog muškog čopora, tj. ekipe. Može biti organizovano kod kuće, u igraonici, kladži, kafani ili klubu, pa i u parku ili ispred lokalnog dragstora a često se zaredi od jedne do druge lokacije. Nezaobilazni pratilac svake muške večeri je alkohol. Takođe su nezaobilazni i muški razgovori - o fudbalu, kolima, seksu, dobrim ribama u gradu ili iz sveta šou biznisa, pecanju, politici, muzici, životu, vasioni i svemu ostalom. Pokušaji da se uspostavi kontakt sa suprotnim polom su opcioni, najčešće kada je u pitanju mlađa ekipa i kada se izađe u klub ili diskoteku. U toku svake muške večeri obavezno dolazi i o diskusije o tome ko ima veći (auto, stan, račun u banci, skil u Kaunteru, broj recki...). Tu dolaze do izražaja oni ekstrovertniji i dominantniji a niži po hijerarhiji u ekipi obično budu zajebavani. Ako najveći frajer u ekipi bar 45 minuta ne prepričava svoje najsočnije seksualne podvige, pri tom se trudeći da što više vadi mast zagorelijima u ekipi, muško veče kao da se nije ni desilo.
Dan posle uspele muške večeri obično se provede sa gadnim mamurlukom.

Sposobnost koju Balkanac dobija rodjenjem. Nešto kao disanje ili sposobnost da vari hranu. To je zapravo mogućnost čoveka sa ovih prostora da već posle prvog odsviranog takta prepozna pesmu, njen tekst i ritam.
Prosečnom Balkancu je potreban jedan put da čuje pesmu da bi je memorisao za vijek vijekova. Tada njegov mozak automatski rejtuje muzičku numeru i od ocene zavisi da li će pri svakom sledećem reprodukovanju doći do određene gestikulacije rukama. Dakle, ako numera ima dobru ocenu, Balkanac će polako uzdignuti ruke iznad glave i najčešće izgovoriti: "Đe me nađe?!" na odgovarajućem maternjem jeziku. Naravno, taj čovek neće tu gestikulaciju ponoviti ako dođe do reprodukcije neke numere koja spada u žanr neodgovarajući trenutnoj situaciji u njegovoj okolini. Ako, pak začuje note neke pesme urbanih, često nazivanih "pederskijeh" bendova, dolazi do upotrebe jedne malo agresivnije gestikulacije, kao što je prevrtanje stola, šamaranje di-džeja ili u težem slučaju upotrebe nekog oružja, hladnog ili vatrenog.
Slučajevi Balkanaca koji imaju slabiju sposobnost prepoznavanja muzike često budu odbačeni od okoline proglašavani izrodima, nakazama, pederima ili narkomanima.

Faza u razvoju govora djeteta koja dolazi posle c-3po i r2-d2 faze.
Dijete već razumljivo izgovara riječi, ali ih trpa u rečenicu bez ikakvog redoslijeda i slaganja po rodu, broju i padežu.
Majka je i dalje glavni prevodilac, mada i okolina uz dodatne napore može razumjeti o čemu klinac priča.

Ruralni izraz za orgije.

Nepresušan izvor narodnih umotvorina,mudrosti i medicine...

Dragi Branko,
Obraćam ti se sa "dragi Branko" jer si nas ti tako učio, ali bih ti radije uputio par komplimenata koje pristojna deca ne koriste.
Još mnogo toga si me ti naučio. Verovao sam ti, Branko, više nego Titu. Tebi i Dejvidu Belamiju. I danas mi je sreda omiljeni dan, ušlo mi pod kožu zbog "Kockice" i "Opstanka". Životna želja mi je bila da učestvujem u "Kockici" i da izdominiram znanjem. Sve sam se nadao da će mi se pružiti prilika iako ni u vrtić nisam išao. Pane i Goca nisu ti bili ni do kolena, na bednog plagijatora Acu Poštara neću da trošim reči.
Kad sam prvi put čuo "Ob-la-di Ob-la-da" hteo sam celom svetu da kažem kako su Bitlsi ukrali muziku iz tvoje emisije.
A onda sam saznao da ti zapravo ne živiš u vrtiću. Pa čak i ne radiš tamo već da si glumac. To sam prihvatio. Nekako. Ali sam barem verovao da si mnogo pametan i da sve znaš i da su te zbog toga pozvali da sa nama podeliš svoje znanje. A o tvojim drugarima tatatatircima sam, uz neskrivenu zavist, mislio da su , sem što su najsrećnija deca na svetu (em žive u Jugoslaviji em učestvuju u "Kockici") istovremeno i najpametniji i najvredniji cvet naše omladine. Dok nisam saznao da postoji i nešto što se zove scenario i da postoje ljudi koji taj scenario pišu a koji se ne zovu Branko Milićević. Pa jebem mu miša, mogao si bar neko pitanje da im postaviš onako, na suvo, da čuješ šta deca stvarno misle. Makar bi se smejali. Čekaj bre, pa još će da ispadne da ni one pesme nisi ti smislio?
Sazreo sam, Branko. Ne možeš više da me foliraš. Čuo sam sve. I da si narkoman. I da si počeo da radiš sa decom jer ti je to bila jedina ponuđena tezga u pauzi snimanja partizanskih filmova. I da ti se osladilo jer je to bilo neiskorišćeno tržište. I da si maltretirao decu na snimanju. Da zapravo uopšte ne voliš decu. Nisam hteo da verujem.
Ali morao sam da poverujem u ono što sam video svojim očima, kada sam ćerku dovodio u tvoje pozorištance i kada sam pola prosečne plate morao da prospem na kineske đinđuve čija nabavna cena teži ka "nula dinala". O ulaznicama da i ne govorim.
I na kraju, još ovo: Kažu da je dobro što je Džim Morison umro mlad jer da je dočekao starost, verovatno bi se pretvorio u cirkusku atrakciju u vidu masnokosog matorog rokera, mozga pretvorenog u kašu od narko-koktela, koji bulazni reciklirane stihove i tezgari za bednu siću. Ali, Morison je bio roker narkoman koji je prodavao svoju priču takvima kakav je i sam bio, a ti si bre, bio dečiji heroj! Ne kažem da bi bilo bolje da si umro mlad, daleko bilo, ali bre, nisi morao da prsneš s mozgom na tako bizaran način. Raša Popov je to barem uradio sa stilom, a ne kao ti.
Kako si smeo da dozvoliš da ti se to dogodi? Ako je heroj mog detinjstva sada izlapeli matori namćor, kako da sebe u četrdesetoj godini ubedim da u meni još živi ono dete sa početka?

Tatatatira i tebi,
Tvoj drugar