-zvao sam lekara,kaže da nisam hitan slučaj bez temperature i da dođem na pregled za 15 dana.
-15 dana?!Pa ja ću do tad da ti izdam sedmodnevni pomen,kašlješ ko magarac,bre...posle kažu budi normalan!

-danas rekli da će da bude + 12 u nedelju,ima da nam bude vrućina...
-sa - 12 na + 12?To udara pravo u glavu,ima svi da skrenemo.Posle kažu budi normalan.

-Kako pomeraju ovu starosnu granicu za penziju,kad mi dođemo na red trebaće ti da napuniš 80 godina da ispuniš uslov.
-Pa i ako doživimo,ko će da nam puni fond?Deca koju nismo rađali?Posle kažu budi normalan i nemoj da vičeš...

Jedeš pljeskavicu lošijeg kvaliteta i odjednom uviđaš da u krugu od 3 km oko pljeskavdžinice gde si je kupio nema ni jednog psa lutalice...

Mračan stan pun buđi i vlage. Na trošna vrata ulazi čovek u poznim srednjim godinama proćelave sede kose i nosi hrpu papira u ruci. Lupa vratima i uspešno ih zatvara iz trećeg pokušaja. Baca papire na mali okrugli sto i ubrzo im se vraća nakon što ustanovi da u starom izanđalom Beko frižideru nema ničeg osim dve ubudjane viršle i jogurt od prošle godine. Zavalivši se u fotelju iz koje štrči gomila federa, počinje da ih lista polako žvaćući cigaru trulog ukusa.

-Račun za struju, račun za vodu, račun za grejanje, račun za vazduh... Hipoteka, poslednja opomena iz banke, porez na luksuz... Kakav bre kurčev luksuz... Treća rata za onu raspalu peglicu koja drži točkove ko petnaestogodišnjakinja nevinost... Zahtev za razvod braka po šurnaesti put... Alimentacija... Druga alimentacija... I tužba komšije Miće što sam mu zakačio dete raspalom peglicom.-

Baca hrpu papira nazad na sto, i osvrnuvši se pogledom oko sebe, na stan sa trulim podom, izlizanim zidovima, nameštaja ne mlađeg od 50 godina, i svećnog lustera koji samo što ne padne, gaseći cigaretu o fotelju ispušta žalosni vapaj:

-Jaooooooooooooo bože dragi gospode, šta li sam ja radio u prošlom životu da zaslužim ovu bedu i čemer??? Mora da sam bio kurva, ili dželat, ili jebeni Hitler kad me šikaniraš k'o da sam lično rešetao Jevreje na froncle u logorima!-

Društvo razrađuje detalje za izlazak, kad se na vidiku pojavljuje nepoželjna osoba.
- E, baš nam sad ovaj treba, k’o kamen u cipeli!

___

- ...a onda uzmi onaj kredit za vraćanje svih tih kredita i boli te uvo. Rešiš stvar.
- Ma da, to bi mi leglo k’o kamen u cipeli.

A: Nemanjaaaa?
B: Šta jeee?
A: Nije ''šta'' nego ''molim'' !!!
B: Ao, majko dobro je. -.-'

- Mamaaaa :kme:, ja ne volim spanać!!
- 'ajde bre sine, to je zdravo!
- Zdravo mama, ja ne volim spanać!
- E pa ima da ga jedeš, drugo nema! Nema!
- NEĆU! NE VOLIM!!
- Sad ćeš da dobiješ po dupetu, pa ćeš da vidiš kako ćeš da voliš! :pljasa pljasa:

*Dete voli*

------------------------

- Skidaj te noge sa kauča! Jesi opet pozvao one tvoje giliptere da gledate utakmicu? Misliš li ti da radiš nešto? Znaš da ne volim kada mi dođe onaj Rade..
- Ženo, Rade nam je kum, i to je moj najbolji drugar iz detinjstva. Budi dobra, napravi mi sendvič. Pusa.
- Ona seljačina?! Neću tog čoveka u kući, ja njega ne volim i tačka.
- Ne voliš, a? Nemo' sad da ustanem, da ti zalepim par roditeljskih, pa da vidiš kako ćeš da voliš. Sve u šesn'es!
- Bla bla bla..
- :pljusa pljusa:

*žena voli*

Brate laganica, razvučemo ovo do pet, mojne sada da završimo, pa da nas pohvale kako smo vredni, pa nam uvale još posla.

-Ponesi nam one kiflice što ti je mama pravila.
-Ma nema problema.
-Nemoj zaboraviti!
-Ma kakvi. Ne brinite.
...
...
-A gdje su ti kiflice!?
-Znate ja sam razmišljao...!!!

-Alo dečko, koja ti je to melodija što zviždućeš pa si se sav upljuvao!

-Ma jutros sam čuo na radiju pa mi ceo dan ne izlazi iz glave. Jebo me otac ludi i kad je ostavio radio na Radio Dženariku..... "Vozio sam jednu malu niz ibarsku magistralu..."

Jedan primer... Ako ima neko... Jedan samo...

- Šta nam možete reći nakon ove katastrofe od Brurin... pardon Bur-ki-ne Fa-so?
- Pa vidite, ne bih ja to nazvao katastrofom, ovo je više jedan poraz koji je došao u pravo vreme... jedna opomena, kako ne bi bilo opuštanja protiv sličnih selekcija na šampionatu.
- Svakako da utakmica nije takmičarskog značaja i da smo igrali bez kapitena ali s obzirom na rezultat 3:0 i renome protivnika, morate se složiti svakako najteži poraz u istoriji našeg fudbala?
- Molim vas nemojte tako, pa mi nikada nismo imali adekvatnu podršku... Pljujete nas već pre šampionata. Pokušavamo da napravimo hemiju u ekipi, znate ovo su još uvek pripreme, noge su teške, uigravamo još uvek taktiku a i danas svi igraju fudbal...

-Joj, kad ću opet da kašljem!?
-Što, je l da ne ideš u školu?
-Ma jok, pije mi se pentreksil.
-Mmmnjam, i meni.
-Aj da pijemo ladnu vodu znojavi.
-Ajde.

Moja baka : Eee moj sine, moraš paziti kada voziš! Tako je bio jedan u mom selu Okruglici, zvali ga Čvarak, mater mu bila iz neke jadne porodice, a ćaća mu 'odao po selu i po kavanama, mada je radio kao službenik u opštini. I imali su ti oni finu kuću i imanje, jer mu je đed šumar bio pa fino stekao za života, a jadan imao samo tog jednog sina, jer mu druga dva umrla kad su bili mali, naka bolešljiva djeca bila,...
(pola sata kasnije) ...I tako mu se ćaća propio, a mater se razbolila pa ostaše bez zemlje i stoke, a bo'me fine krave imali,...
(sat kasnije) ... a nije jadan dobro učio, pa su ga na zanat dali... Joj, pa meni zagori pita!! (i tu se priča neslavno završava, a mi ostadosmo uskraćeni za poentu!)

Kad bih znao ko je kriv za rat i sva sranja u zemljama bivše Juge, odsekao bih mu i drugu nogu.

" Ja se izvinjavam, nastavite vi sa ručkom, ja moram da bacim ćufte na keramiku."

Je l' vidiš šta ovi rade?
Ma tako nam i treba kada nije bilo 6.oktobra!