E sada, zamisite jednu običnu situaciju iz naših, svakodnevnim obavezama izmučenih života: svrati čovek kod prijatelja, kuma, komšije ili što da ne-komšinice. Kolima. Ništa čudno, svraća često. A mi Srbi, hvala Bogu, domaćini ljudi ne bi bili mi kada gosta ne bi ponudili nečim da popije. Možda ću biti subjektivan ali najčešće je to rakija. Domaća. Ja peko. U daljem razvoju situacije gost uz "ubeđivanje" pristaje na "jednu" a onda ide i standardno: na dve si noge došao! E tu dolazi do ključnog trenutka kada se ovaj izraz koristi što ću objasniti u sledećem primeru:
-O, zdravo Miloje i pomoz Bog, kako je?
-O, Radoje, dobro došo, aj ulazi šta si stao tu ko da kirbi prodaješ...
-Oću, oću, kako žena, kako deca?
-Ma pusti Radoje, to rođeno mene da zajebava...nego, oćemo deknuti po jednu? (već kreće ka frižideru)
-E, ne mogu, nešto sam prehlađen...nego, daj onaj moj hilti pa da idem...
-Aj ne zajebavaj. (sipa rakiju)
-Živeli!
-Živeli!
-Uh, dobra Miloje, dobra ko dobar dan! Klizi niz grlo ko kurac u Stanu konobaricu...
-Jašta. Ja peko. (kreće da sipa još jednu)
-Joj nemoj više, popih jednu-dosta je...
-Ajde, ajde na dve si noge došao!
(pet minuta pljuvanja političara, uprave fudbalskog kluba i direktora firmi)
-Nego, htedoh da ti kažem, Miloje, nisam ja došao na dve noge nego na četri točka xe xe...
-E, ta ti je prava prijatelju, a moš ti kući i autobusom, kolko on ono ima točkova...?
... pa ću se i ja najest' priganica.
A što je žalost veća i trpeza je bogatija. Jedna je majka.
- De si, mala?
- Uh, hladim noge u moru upravo. De si ti?
- Crkavam ispod kancelarijske klime. Što ne zoveš, more, da se hladimo zajedno?
- A koji ćeš mi kurac?
- Vala, i to što veliš. Ali neka, umrijeće i meni majka...
U trenucima tvoje sreće, monotonije, histerije, euforije... ova rečenica dolazi kao grom iz vedra neba da najavi da ćeš u narednih par sekundi (ako se produži mo'š doguraš i do minuta) popiti šut kartu. Mada jezička konstrukcija upućuje na iskreno žaljenje i nezadovoljstvo svojim mentalnim sklopom, ova metafora ima jasno značenje: ti si kriv, boli me kurac za tvoju bližu i dalju budućnost, kojoj nemam nameru da prisustvujem, nađoh nekog kome je veći... novčanik, ali ne mogu baš to tako da ti kažem, pa ću sročiti ovako, ne zato što mislim da će ti biti lakše, nego zato što ću se ja osećati bolje
- Nisi ti kriv, problem je u meni. Ja ne umem da se vežem za jednu osobu tek tako, ti si divan, ali nisi za mene...
- Znao sam da se krešeš sa poštarom Miletom, kurvo jedna!
Ovo važi za muški deo populacije, zapravo radi se o sledećem, pre nego što če muškarac doživeti jedan od svojih najlepših i najkraćih trenutaka, on treba da otkopča brus devojci. Pošto se prvi put susreće sa tom skalamerijom to za njega neiskunoga znači jedno povlačenje, vučenje, pljuskanje bratela o leđa devojkina...itd. I to sve traje dok se devojka ne smiluje i kaže:"Ej, pusti ja ću!"
Optimistički zaključak nakon sranja koje se dogodilo. Imam glavu na ramenima, pa ću da vidim šta će dalje, moglo je i gore. Zapravo, uvek može gore.
- Sjebala nas je poplava muški sve joj jebem, bar smo živi i zdravi, zaradićemo ponovo daće Bog...
▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬
- Kevo, dobio sam keca iz matematike...
- Nek si ti meni živ i zdrav ljubi te maika, popravićeš!
▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬
- Jeste me prevarila, jebala se sa troicom. U isto vreme. Ali smo živi i zdravi i volimo se, prebrodićemo to...
Recenica koju cu pamtiti citav zivot , upravo zato sto sadrzi sve ono sto treba da sadrzi .
Ima potrebe da brojim, i prebrojaću, čim ti vidim leđa. Ali, moram da kažem ovo, da bih pokazao kako sam ja veliki čovek koji veruje ljudima (jer, verovati je ljudski), i kako znam da niko neće da me prevari i kako meni pare ne znače, već sama činjenica da smo odradili taj neki posao dobro.
Čim zađem za ugao, čim ti odem iz kuće ili ti iz moje, propustiću svaku novčanicu kroz ruke, osetiti joj nabore, proveriti debljinu i hrapavost. I tek ću tada biti siguran. Jer ti ne verujem ni trunke, čovece, pa zar ne znaš? Znaš, jer ti meni verujes isto toliko.
I ne mrzim nas zbog toga, zaslužili smo i jedan i drugi. Mrzim nas zbog licemerja, zbog sitničavosti. Zbog predstave... Rugamo se sami sebi, zajedno, svako sebi. Ne verujemo u reč, ne verujemo na reč, ali nećemo da pokažemo jedan drugome lice iza poderane maske iz koje nam već odavno strči lupeška nosina. Kad smo već svi isti, šta da se lažemo, koji moj?
"Fali sto dinara, majke mu ga nabijem."
U prevodu - ne želim da vidiš kol'ko ne znam ništa, pa ću svoj nedostatak činjenica i argumenata prikriti ovim izrazom.
- Care, aj' navedi mi dobre stvari koje je Miha uradio za reprezentaciju otkad je postao selektor. Pošto vidim kol'ko ga braniš, daj da čujem zašto.
- Pa evo primera radi, podmladio je tim.
- To su sve Faljijevi igrači, al' neka ti prođe... Još nešto?
- Pa ne treba ti ništa više, dovoljno je reći ovo...
- Ja mislim da ti hoćeš da te Miha oplodi, ili nekoga iz tvoje familije, inače stvarno ne znam zašto ga tol'ko braniš...
Love Hunters je novosadski hard rok bend koji je, nazalost, danas potpuno zaboravljen od strane onih koji slusaju ovu vrstu muzike. Njihove pesme poput Love is hell, Kim, Living for the others, Oh revolution i druge, ostavile su neizbrisiv trag na generacije koje su imale priliku da uzivaju u njihovim svirkama. Mladjim generacijama ostaje samo da zale sto se nisu rodili malo ranije...
We got the song of love,
we just want to push you down,
many other bands
couldn't touch you at all!
Sinonim za najveći mogući stadijum prolupavanja, koji možda i nosi neku mudrost.
Zašto lonče? Jer je to rekvizita koja se najlakše baca a da najbolje odzvanja.
Zašto niz stepenište? Jer je to najduži mogući put odzvanjanja.
Zašto kinesko? Zato što oni imaju najduže stepenice koje vode nebu pod oblake u one špicaste četvrtaste kućice sa krovom na spratove, gde neki deka Kinez sedi i svirka frulu. Oni bace dakle malu zvonjavu rekvizitu niz stepenice i osluškuju pažljivo svaki tonić zvuka dok ne odmakne kilometar, na pola puta do zemlje. Nakon konstatacije svake frekvencije zvuka, novorođenče dobija ime. Ping Tin Čing Bimpi Li Pup. Melodičan kineski jezik sa pahuljičastim pismom, ne menja svoje običaje od pamtiveka.
Nama ta tradicija nije baš poznata, sa našim slabo-frekventnim, siromašnim pismom od samo 30 slovca, jadne oznake. Nama to dakle zvuči kao čisto lupetanje!
Mare: Je li druže, kako prođe ispit iz profakturalne kontrapozitivne jungstaintezifikacije?
Pera: Vidiš jebote i to što me pitaš, ne zvuči mi ovozemaljski. A na ispitu sam se prolupao kao kinesko lonče niz stepenice, ni sam nisam kapirao šta pišem.
Mare: Ćuti, bar si nešto napisao, možda i prođeš.
Sledeći stepen komparaciji posle široko. Nije više stadijum ima se može se, već je priča ne znam šta ću od besa.
Samo tako.
Iako većina stanovnika Srbije ni po čemu dobrom ne pamti devedesete, na određene pojave iz ovog perioda danas se gleda sa simpatijama ili nostalgijom. Veliki udeo u tome ima vremenska distanca od dvadesetak godina, ali i mozak koji je određene loše informacije skladištio duboko u podsvest u nadi da će biti zaboravljene. Upravo među ovim "uskadištenim" pojavama postoji par njih, u suštini malih i beznačajnih, na čiji se pomen oseća mučnina ili jeza koja nas vraća u to "divno" vreme.
Pesma sa špice za seriju "Gore-dole"
Film "Dnevnik uvreda 1993"
Bonus (ukoliko ste iz Niša): muzika iz emisije "Arhiv duše" (Der Profi, Chi mai)
Omiljen "fataliti" određene grupacije učesnika foruma i svih vrsti online rasprava koji u nedostatku bilo kakvog argumenta udaraju po pismenosti sagovornika.Na taj način hrane svoj ego i u sebi stvaraju laznu sliku da je njihov sagovornik u najmanju ruku jeti ili čubaka koji od skole ima samo razglednicu sa letovanja u Canju iz 4-og razreda. U toku kucanja odgovora ovog tipa preovladava mišljenje "Oh Gospode kakav bednik, ni pravopis ne poznaje!"
A: Ne gotivim EKV jer se svi pale na njih, a ja u njihovim pesmama ne vidim nista specijalno, kamo li revolucionarno
B: Elem, gore neki lik piše da ne vidi ništa posebno u njegovim pesmama, a "kamo li" piše odvojeno. Pa naravno da ne vidiš, treba biti pismen za tako nešto.A: Jeli Maradona dao gol Englezima rukom 86-te ili nije? Pogledaj snimak dečko!
B: Piše se je li a ne jeli! Zbogom!
Dobro, znamo, stipsa si. Ali, nisi sirotinja. A ako baš i jesi, onda pusti poruku. Pa može i na viber. I to je besplatno. A pri tom ne poziva na raznošenje plastičnim eksplozivom sebe, tebe, Izraela i Belorusije.
Zapitaj se, da li tih 0 dinara stvarno znači da ti je poziv besplatan. Ili ipak košta?
I to mnogo. Neprocenjivo. Jer, živci nemaju cenu. Sprženi neuroni se ne obnavljaju. Imaš pametni telefon, imaš dovoljno para da platiš megabajte na mreži, pa majku mu, mora da imaš para i za neke minute za kršten poziv. A ne ovako da mi trajno upropastiš dan.
Debilnim, nepromenljivim zvukom zvona koji je napravio neki opsesivno kompulsivni ksilofondžija sa turetovim sindromom.
Jezivim Rasta autotjun glasom.
Jezivim Rasta autotjun glasom na bensedinu i vinjaku.
Jezivim Rasta autotjun glasom na bensedinu i vinjaku kom proklizava lamela.
Jezivim Rasta autotjun glasom na bensedinu i vinjaku kom proklizava lamela i koji me, sudeći po kašnjenju zove negde iza asteroidnog pojasa da mi javi kako hita ka Jupiteru.
Pa me, ako nekim čudom nisam u laboratorijski savršenoj WiFi zoni, teraš da glumim Loga 3 antenu i tražim iole podnošljiv signal kao onomad treći kanal RTS-a a onda, ako ga nađem, ukočen stojim dok ne završiš prvu rečenicu, da ti kažem da te ništa ne čujem i da ću radije doći do tebe iz Subotice na Zlatibor, brže će biti.
Good afternoon, gentlemen. I am a HAL 9000 computer. I became operational at the H.A.L. plant in Urbana, Illinois on the 12th of January 1992. My instructor was Mr. Langley, and he taught me to sing a song. If you'd like to hear it I can sing it for you.
Yes, I'd like to hear it, HAL. Sing it for me.
It's called "Daisy."
Daisy, Daisy, give me your answer do. I'm half crazy all for the love of you. It won't be a stylish marriage, I can't afford a carriage. But you'll look sweet upon the seat of a bicycle built for two.
napadni pedofil sa otrcanom zvakom koju provlaci kroz ama sve pesme, citiram:
"A onda sam te video
u glavu krv se sjurila
izgledas tako nevino
ma dovest cu te do ludila"
Da zadrzim mladost cinio sam sve
uzalud je bilo ipak prosla je
da joj budem lepsi, da joj budem mlad
leteo sam kratko, padam jos i sad"Ni dvadeset nemas leta,
pa, ti seda kosa smeta.
Kazes: da bih htela radje,
ako moze nesto mladje;
Ko ti kaze to da mladje,
mora biti sladje?!"
Iliti, ti si odgovoran u slučaju da izbije neko sranje.
Eufemizam za tebi ću da jebem mater ako nešto krene po zlu.
Peti razred srednje Specijalne škole. Čas geografije.
Sale: Nastavnice, je l' možemo da se igramo sa globusom?
Nastavnica: Kako misliš - igrate?
Sale: Pa da tražimo slanine i to?
Nastavnica: Misliš planine?
Sale: E to!
Nastavnica: Dobro, evo vam globus, odoh ja napolje da zapalim cigaru. Nemojte nešto da mu fali. Sale, tebe gledam u oči.(nakon 10 minuta)
Nastavnica: Gde je globus, Sale?!
Sale: Šutnuo ga Tranzistor Jovanović.
Nastavnica: Sedi, Sale, jedan!
Ukoliko neko ne veruje da je moguće da sa pedesetak grama tekstila stavljenih na najneatraktivniji deo svog tela, precizno pokažeš svima 99% svog karaktera, reći ću samo...BELE ČARAPE!
Kad god ovo kažem znam da ću pojesti još makar jedno parče, zalogaj, kašiku, viljušku.
Jer, neću se zaboga ugojiti od toga. Jedan k'o nijedan.
Razumeće svako ko drži ili je nekada držao dijetu.
Jbt kod mene prva defka, ko prvi sex. Mnogo se očekivalo, malo se dobilo... Sve sam se nešto ozbiljno spremao, te ovako ću, onako ću, briskao, prepravljao i na kraju ćorak. Nisam je baš dobro obradio. Šta ćete, bila mi je prva, nisam imao iskustva, htedoh da bude lepa i privlačna, ali sam nekako požurio, pomalo traljavo i nespretno. Od silne trme se zbunih i na kraju rezultat, ništaaaa... Šmrc. Ali prva defka se pamti. Znate ono, da li druga beše ovo ill ono ili je to možda ipak treća tu se malo zbunimo, da ne govorim o 42oj ili 123oj... Koja mu je prva, to svi znaju....
