Specifična pojava koja bitno utiče na uslove na putu.
Ti možda smatraš da imaš prednost i sigurno imaš validan argument,
ali ima i ona - metre švedskog čelika.
Hteo ne hteo, ima da budeš džentlmen.

Ništa novo.

Disciplina kojom vešto vladaju najčešće stariji ljudi, babe, dede i ostali gerijatrijski slučajevi. Primenjuje se na retkim porodičnim ručkovima, kada tetka napravi pileću supu, sarmu, rusku salatu, mimozu, pire krompir i naravno neko pečenje ili roštilj, i to baš kada smo najviše gladni, a đuturumi kao da su iz gladi izašli. Suština je strpati što više hrane u svoj tanjir, i to pokretima koji podsećaju na Di Džeja koji je u punom jeku, a potom i u usta, i naravno sa što manje žvakanja (jer zahteva isuviše vremena, a zuba ionako nema bog zna kol'ko, pa nije ni bitno) progutati. Na ručak se dolazi pre dogovorenog termina, obavezno prvi seda za sto i naravno poslednji ustaje. Za stolom se provodi 30 – 120 minuta, a dozvoljene su piš pauze, kao i one druge. Poželjne su i pohvale upućene domaćici koja je zaslužna za silna jela, i obavezno se izgovaraju punih usta. Ukoliko je više pacijenata za stolom, vrlo je verovatno da će doći do rasprave ko ima veći šećer, viši pritisak ili manje para, što je idealan trenutak da se izvrši harikiri, ili u najboljem slučaju stave sluške na uši i ubrzanim tokom završi sa ručkom.

Arhaični lokalizam "vandrovati", zaostavština Nemaca iz Vojvodine, koji je u izvornom smislu značio "putovati radi trgovine", i danas se, mada ređe, može čuti kod starijih Bačvana, Banaćana i Sremaca. Vandrokaš (ili fandrokaš, u nekim krajevima) je skitnica, lutalica, neko koga ne drži mesto, koji, otišavši "u vandroke", ne najavljuje tačno vreme svog povratka.

Strah i trepet za ljude u poznim godinama, koji počinje odmah nakon Dnevnika.

Pitanje čoveka koji stvarno ne zna. Tačnije, on ne zna gde mu je dupe a gde glava, ne zna gde bije ni gde udara.

Omiljeni klub poslovnih Roma.

Izraz sa komentara vesti, sa foruma, društvenih mreža i tome slično: u početku rezervisan isključivo za prave legende glumišta, muzičke ili sportske scene, ali kao i mnogo toga, postao je previše rabljen, pa se danas primenjuje i na anonimuse.

Pobijediti. Izaći iz duela kao pobjednik, i poput tenisera se potpisati na kameru. Onako šmekerski.

Još samo potpis na kameru. Markerom. Hvala, doviđenja.

Izaći ispred kafane u alkoholisanom stanju, da uz pomoć svježeg vazduha i par "poklanjanja publici" dođeš k sebi.

Postoji nekoliko tipova arija:

a) Aria cantabile
- Iliti pjevljiva arija, kada je izvođač toliko ponijet promilima alkohola u krvi da veselo pjevuši dok se tetura ispred ugostiteljskog objekta. Najčešći tip na svadbama.
b) Aria agitata
- Izvođač je dovoljno priseban da bez ičije pomoći do kraja izgura solo nastup, zahvaljujući dugom alkoholičarskom stažu ili maloj litraži koju je stuko te noći.
c) Aria di bravura
- Izvođač je toliko pijan da nije u stanju da odmakne dalje od spasonosne kombinacije kvaka-brava, za koju se grčevito drži.
d) Arietta
- Kratka arija, izvođač je samo taknut i nakon par minuta na svježem vazduhu vraća se da nastavi sa pijančenjem, u većini slučajeva nesvjestan toga da će ubrzo izaći na bis.
e) Aria a-capella
- Arija bez pratnje, najmučnija od svih jer usljed nedostatka podrške u vidu OOO - Orkestra Odvaljenih Ortaka ("Ajde majstore, još jednom i biće ti lakše, ajde ja ti držim glavu... Na tri!" "Oooo Kizo manijak, ooo Kizo manijak!...") izvođač mora dodatno da se pomuči da uspješno izvuče performans do kraja bez pomoći koja mu je prijeko potrebna.

Stari berberski izraz za skraćivanje i oblikovanje brade.
Izraz je verovatno nastao jer zvuci makaza dok oblikuju bradu sitnim potezima podsećaju na ljudsko štucanje.

Pre 30-40 godina je bilo moderno furati brkove ali fino i uredno, onako kicoški oštucovane do samog savršenstva što je zahtevalo skoro svakodnevnu posetu berbernici.

Misao koja prođe kroz glavu čoveku kada naiđe na neopevanog kretena nesvesnog svoje ograničenosti. Po pravilu ta ograničena individua će misliti da je ona ta koja je pametna i još će svog daleko pametnijeg sagovornika tovariti kako je glup. A još ukoliko je okružen s još par kretena istomišljenika, pa još kad udruženo počnu da se beče i keze uživajući u svojoj samozadovoljnosti - i haj! Milina jedna. Čovek tada može samo da im fizički objasni neke stvari. Ako može. A ako ne može - ostaje mu samo da pomisli /kaže rečenicu iz naslova.

Muški potomak, od milošte nazvan: sin. Najčešće korišćeno u Bačkoj.

Dobro, znamo, stipsa si. Ali, nisi sirotinja. A ako baš i jesi, onda pusti poruku. Pa može i na viber. I to je besplatno. A pri tom ne poziva na raznošenje plastičnim eksplozivom sebe, tebe, Izraela i Belorusije.
Zapitaj se, da li tih 0 dinara stvarno znači da ti je poziv besplatan. Ili ipak košta?
I to mnogo. Neprocenjivo. Jer, živci nemaju cenu. Sprženi neuroni se ne obnavljaju. Imaš pametni telefon, imaš dovoljno para da platiš megabajte na mreži, pa majku mu, mora da imaš para i za neke minute za kršten poziv. A ne ovako da mi trajno upropastiš dan.
Debilnim, nepromenljivim zvukom zvona koji je napravio neki opsesivno kompulsivni ksilofondžija sa turetovim sindromom.
Jezivim Rasta autotjun glasom.
Jezivim Rasta autotjun glasom na bensedinu i vinjaku.
Jezivim Rasta autotjun glasom na bensedinu i vinjaku kom proklizava lamela.
Jezivim Rasta autotjun glasom na bensedinu i vinjaku kom proklizava lamela i koji me, sudeći po kašnjenju zove negde iza asteroidnog pojasa da mi javi kako hita ka Jupiteru.
Pa me, ako nekim čudom nisam u laboratorijski savršenoj WiFi zoni, teraš da glumim Loga 3 antenu i tražim iole podnošljiv signal kao onomad treći kanal RTS-a a onda, ako ga nađem, ukočen stojim dok ne završiš prvu rečenicu, da ti kažem da te ništa ne čujem i da ću radije doći do tebe iz Subotice na Zlatibor, brže će biti.

Besposleni fudbalski golman, levela "neka me neko, jebeno, ubije". Batica toliko neugrožen od strane protivničke ekipe da na početku tekme jednom degažira loptu, onda skokne na produženi do klupskog bifea, vrati se po fon sredinom drugog poluvremena i poslednji sudijski zvižduk dočeka hotujući sa Jasminom iz Koteža, preko tindera. Eventualno između povede neko navijanje...tj. ako nije baš previše smoren.

Bilo kako bilo - ovaj izraz više govori o napadačima suparničkog tima nego o pojavi koja, realno, jedino mož' da obraduje ekonoma kluba, zna Buda zašto.

Riba, likuša.

Fenomen novog doba. Ponekad se zapitam da li je moguće da smo toliko zagazili u Orvelovu 1984. da smo postali copy-paste-without-thinking klonovi. Ovaj fenomen je kod nas zaživeo početkom 2009. kada su se javile prve fan grupe javnih ličnosti ("Mi volimo Micu Trofrtaljku!!") ili filmova. Međutim, vremenom su evoluirale do grupa u koje se učlanjuju "Svi oni koji vole osecaj kada im se MUDA ODLEPE OD BUTINA" ili one koje "Mrze devojcice sto iskoriscavaju pijane muskarce". Posebna kategorija grupa na FB je ona u kojoj maloletne devojčice izjavljuju kako mrze svoje "suparnice" preko stihova pesama poznatih folk pevača (stihovi sa kojima se identifikuju najčešće od njih prave ribe i po, sa life stylom Paris Hilton). Takođe, mučkoj populaciji su najzanimljivije grupe tipa "NAJLEPSE DEVOJKE FACE-A!(TAKMICENJE)" gde mogu videti fotografije slatkih malih maloletnica kako napućene izbacuju svoje tek propupele sisiće i male koščate guze.
Iako vam može zazvučati idiotski da neko javno objavi kako voli da mu se genitalije odlepljuju i da se u tome saoseća sa nekoliko hiljada ljudi, to je realnost u ovom virtuelnom svetu. Da li su ljudi sve gluplji ili je jednostavno prosek godina članova grupa 12 godina ne bih vam znala reći. Smisao za humor se gubi čitanjem naziva (i opisa) ovakvih grupa.

Јоги Лев и Ханси Флик. Два најбоља ортака. Јоги је директор рудника мрког угља, а Ханси његов верни помоћник и десна рука. Обојица се строго држе чувене фразе "Ред, рад и дисциплина". И то она немачка, кључ успеха. Нигде се не појављују један без другог што их чини сумњивим, али њих то не интересује, они гледају своја посла. Заправо, никад их нико није ни видео са својим изабраницама. Увек се исто облаче. Ако Јоги обуче шешуљу, облачи је и Ханси. Ако се Хансију не допада модни детаљ Јогија, Јоги ће без размишљања узети у обзир други стил. Они не вичу по својим радницима, толеришу понеке испаде, али све у границама нормале што код запослених ствара одређену дозу страхопоштовања. Један другом ору њиве, балирају сено, флаширају вино и сакупљају шљиве за у казан. Ханси вози Јогијеве маторце на редовне лекарске прегледе и одморе у Баден-Баден кад је овај заузет у обрнуто. Домаћини људи.

Slažem se da je u pitanju sleng nekog ko iskulira i skrati bilo koje slovo.Seljačine su iskrene bitange pa vole na sav glas.Normalni po nekad izlete ali se njima ne pripisuje greška...
Baba i pijani deda mog drugara.

Veliko uspravno govno u školjci koje u svakog ljubitelja fekalija izaziva strahopoštovanje. Voda se ne pušta dok se uslika iz barem tri ugla.