Arhaični lokalizam "vandrovati", zaostavština Nemaca iz Vojvodine, koji je u izvornom smislu značio "putovati radi trgovine", i danas se, mada ređe, može čuti kod starijih Bačvana, Banaćana i Sremaca. Vandrokaš (ili fandrokaš, u nekim krajevima) je skitnica, lutalica, neko koga ne drži mesto, koji, otišavši "u vandroke", ne najavljuje tačno vreme svog povratka.
- Dobar dan! Je l' Milosav možda tu?
- Nije, pile moje. Očo je on još pre po ure.
- Da ne znate možda gde je otišao? Hitno mi treba.
- A, vrag će ga znati di je! Ode on tako, samo da mu dupe vidi put. Odšeta, tobož da obiđe njivu, pa ga nema danima. Vrati se, a nos mu se sa sokaka vidi, rumen k'o ringlov.
- Pa, dobro. Recite mu samo da je Živan bio, zna on ko je. Zar nije rekao ni kada se vraća?
- Ta znaš ti Milosava, di on može bez tri dana orcanja! Vandrokaš ti je to veliki!
U nedostatku mesta u Vujaklijinom ili kojem drugom rečniku na internetu postoji mnoštvo sajtova, među njima Vukajlija, gde možete da vidite na kakav sve način ljudi vole da razgovaraju na opšte zgražavanje lingvista. Tako da se tamo može videti da ljudi fejsbukuju, fejsbuče, da im je fejs ubagovao. Ili čak poređenje čuvenog prideva „kul”: kul, kulji, najkulji.
Emisija RTS-a "Oko Magazin · 24. Novembar 2009.
Zdravo dobra defka.
pa baš lijep izraz
Uh!