Kompjuteraš da ga nema tak'og. Svašta zna jebo sliku svoju... i da iskosi slova kad se kucaju, i da napravi onu tabelu pa ti samo upišeš dva broja, a ono samo ih sabere. Zna da metne kereće uši na svastikinu sliku, ajoj crko sam mu o' smija. Napravio golu ženu, pa kad raširi noge, iskoči joj Pepa prase. Mali čuda čini!

Gostovanje, opijanje, lokanje. Konzumiranje alkoholnih pića.

Izaći u grad mokre kose.

Nisam vidio nešto mnogo tekstova posvećenih slavama, krmokolju, rakijskom kotlu I drugim našim svetkovinama, pa sam odlučio da vam pišem. Elem, radi se o tome da je moja porodica počela ove godine da slavi slavu , nakon prekida od nekih 50-ak godina. Nismo slavili dok je deda bio živ, jer je on bio zakleti komunista. Da ironija bude veća, pošto smo mi skorojevići, poslije rata, kad je pravoslavlje ušlo u modu, dedi su došla čak tri popa da pjevaju na sahrani. I sad se sjećam kako su se zgledali među sobom, sve se bojali da će Vojin ustati iz groba, pa ih okupiti k’o ondak kad su dolazili svetiti vodicu. A sad, rješili smo I mi da počnemo slaviti.
Pošto mati nije vična kuhinji, sve smo nabavili iz pekare, uostalom 21. je vijek, ko će se pržiti oko šporeta. Ne znamo mi ni obreda, ali doći će pop pa pokazati, a ima I stari prika on to isto zna. Poč’o narod dolaziti , sve to izgleda dobro još uvijek…
Posjelo se malo, popila se ona dočekuša, stig'o I pop, čekamo 7 sati pa da počnemo.
Došlo I tih 7 časova. Veli pop, prvo slavu da očitam, ja ,pa onda ti mali, tj. ja, očitaj Vjerovanje I Očenaš, onda rakija I pajajnje.
-“Jel’ jasan protokol ?”
“Jeste”- odgovorišmo složno.
Odjednom neko upita popa čim maže kosu kad mu je tako sjajna , ovaj odgovori:”Ničim”
A moj mlađi brat, poluglasno :”Kurcem te spičim”. Počeli se mi keseriti, veli pop “Angeli s tobom, dijete…”
-“Jeb’mu ned’lju pope, dijete je, neće više.”- veli ćaća. Nastavišmo mi…
Veli pop:”’Aj mali okadi.”
A ja nikud pristao nisam, ne znam ni kako se kadi , a mati već gura paljak sa pepelom I tamjanom u ruku. Počo ja vintati paljkom, k’o konj u gumnu, veli prika: “U lijevu ruku dijete, desnom se krstiš jeb’la te ned’lja, nepismena, pa kad se prekrstiš, oko svijeće tri puta, pa onda nas okadi.” Sve ja to nekako uradim, al’ kad sam trebao druge kaditi, tu se opet zajebem. Uzmem onaj jebeni paljak pa od jednog do drugog nosim I desnom rukom nanosim dim na njih da se kade. Umrli mi ljudi od smijeha, vele : ”Nemoj se džaba truditi, sami ćemo mi naćerati dim na nas, pa se okaditi.”
Očita pop slavu, šta će, čoek zna, sve zapjeva, k'o Vitni Hjuston Kevinu Kostneru u Tjelohranitelju. Došao red na mene, Očenaš sam nekako I smlatio, al’ ono Vjerovanje me pošteno sjebalo, taman kad sam došao do onog dijela đe se Isus ovaplotio od Marije Djeve, počnem se smijati k’o da mi je 5 godina, I zapnem. Šta’ š kad nema refrena k’o u slavi “Vo slavu I čest” pa nemaš đe odmoriti. Odape mi pop I ja nastavim I dovršim. Krenule I rakije, kod nas idu tri repice, proseravanje, ali ne znam što… Mada, kažu, ima sela gdje broj zdravica uveliko prevazilazi broj gostiju, jer se nazdravlja I snajki što je kru umjesila, kravi koja je otelila vočića, I tako čega se ko sjeti, pa pola gostiju I ne dočeka sarmu a već ih iznesu…
U međuvremenu, stari se našo pajati, pa kad ga je glas poč’o izdavati, ubacio u sporohodnu , nikad kraja. Pa onda rezanje slavskog kolača u pravom hrišćanskom duhu, tu ćaća nazdravi rječima :”Što u desnici ruci – Dušmanu povuci.”
E, tu je pop već popizdio, vidim krvave mu skočile, jedva je doček’o da se obred završi pa da ide. Stignem ga na vratima da se izvinem, velim:“ Jebi mu sunce pope, izvini, prva nam je slava, pa ne znamo joj ništa, praštaj.“
Veli on:“ Znam da niste do sad slavili, imate tri zagrijancije, a poslije nema zajebavanja.“
Dalje na slavi sve se zna, supa, sarma, red rakije, red mesa, red pive, sve uz potresanje basom...“

Nacin na koji nastavnici i profesori srpskog jezika prazne svoju potrebu za sadizmom. Pismeni zadaci su vecita prilika za bezanje sa casova (ako te mrzi da pises/bez maste si) ili je*anje nastavnika/profesora sadiste u glavu (bolesna masta+sirok recnik)

Skraćena verzija onog 'Je*o ti pas mater', često upotrebljavana ako je u pitanju stvar a ne osoba.

Snalažljiv. Kako god da mu život podijeli karte, on će naći način da glatira prije svih. Nekad je to kec iz rukava, nekada znanje i vještina. Bilo kako bilo, riječ "poraz" u njegovom rječniku ne biva.

Jedan od arhaizama koji se i danas koristi u unutrašnjosti, a znači zakasniti ili odocniti.

Nekada bio jedan od glavnih oličenja nečije lepote. Taj deo lica je neke umetnike i ljude prosto fascinirao pa su i mnoga umetnička dela i nastala baš o nečijim profilima, kao i što su bivani masovno naslikavani. Nastajala mnogobrojna umetnička dela, kako slikarska tako i iz drugih umetnosti. Danas je ova reč izgubila svaki smosao, i važi za deo jedne Web stranice na kome se vidi sve što se nekada zvala "Privatnost". Verujem i da je mnogima od vas bila prva asocijacija baš ta stranica, koja nije ni zaslužila reklamu ovde.

Jedan od načina na koji smirujemo devojku sa kojom opštimo bez ikakve zaštitet, dok ona zapomaže kako bi joj bilo žao da ostane u drugom stanju sa svojih tlinest godina.

Termin kojim se kratko i jasno govori nekome da nas ostavi na miru,da se gubi itd.

Starijim ljudima bi to bila neka bezazlena nazovi kletva, opaska, dok mladima označava nesto potpuna drugačije.

Promena samoglasnika "A" u "O". Inače vrlo nerazumljiva glasovna promena koja nastaje prilikom geačenja gradskih Bosanaca, ili prilikom svakodnevnog razgovora ili pevanja bosanskih seljaka (ljudi sa sela).

Slično kao dobro jutro, samo se govori drugim osobama.
Izgovara se slično samo što se posebno naglasi to "vutro".
Uglavnom se to ujutru govori ljudima koji koriste narkotike.

Ljubavna veličina. Mužjak par ekselans. Frajer nad frajerima. Mačo momčina. Ne mora biti krupan, može i sitan ako je dinamitan.

Izraz koji se koristi kada se na nešto mora čekati daleko duže nego što je isprva bilo planirano.

Devojka iz grada dovedena na selo kod momkove familije. Kada dođe vreme da momak upozna devojku sa roditeljima, rodbinom, komšilukom i odvede je na selo svi se sjate da vide novu snajku. Devojka prolazi kroz proces procene, obično zatečena i nespremna na ono što je čeka. Familija odmah počinje sa ispitivanjem snajke, ko su joj roditelji, čime se bave, jel bilo ludaka u njenoj familiji, šta poseduje od nekretnina i zemlje... Zatim iskusne babe i tetke procenjuju jedrost i plodnost devojke. Koliki su joj bokovi, da li će lako rađati decu, da li je dovoljno podgojena, kakvog je fizičkog i zdravstvenog stanja. Nakon toga je vode u kujnu "da pripomogne" gde se ispituju njene kulinarske sposobnosti. Naravno i "snajkina kafa" da se proba pa da vide "dal` mož` da s` uda". Radoznale komšije zaviruju sa svih strana, iz bašte, preko ograde, iz žbunja, sa ulice, da vide snajku. Tek nakon celokupne parade familija dečku prenosi svoje utiske.

Dva procesora zvižde na 2 gigaherca, izvršavajući milijarde (1000000000) matematičkih operacija u sekundi, grafička kartica ludački i neprestano osvežava vaš ekran 70 puta u sekundi, sa milionima boja i malenih tačkica, zvučna kartica radi milione operacija u sekundi da od jedinica i nula proizvede zvuk visokog kvaliteta, apstraktni grafički operativni sitem omogućuje paralelno izvršavanje gomile procesa, da vama bude otvoren web browser i winamp u isto vreme, kako bi mogli u isto vreme da čitate i pišete tupave definicije, istovremeno slušajući stoju i skidajući porniće, a onda se počešate po dupetu, kliknete, pa na youtube pustite klip nekog lika kako čačka nos.

Ako on nije najsmesniji komicar na internetu, secem ruku :)

Ide nekako. Nije baš najbolja situacija, al' eto, ne valja se žaliti. Živi se. Nije k'o za Titovo vreme ali krpi se kraj s krajem.