Plastična flaša Koka-Kole u koju je natočena rakija ili neka druga žestina.

Smešna i glupa grupa na fejsbuku u koju se učlanjuju razni idioti i kreteni bez muzičkog ukusa koji misle da je baš to što oni slušaju najbolje na svetu.
Zna da bude mnogo ironično (vidi primer)

Kad je bio klinac, uvek je bio najjači šmeker u školi i svaku ribu je jebao.
Auto je vozio još sa 13, 14 godina kad je išao u susedno selo da pokupi neku ribu.
Sa 20-tak godina je uveliko radio kombinacije na sitno.
Sa 25, 26 je počeo da radi kombinacije na veliko, švercuje kožne jakne iz Turske i Bugarske, šećer i da prevozi vozila sa Kosova i iz Bjelog Polja.
Sa 27, 28 se oženio i kriminalne radnje više nisu prioritet, sad treba da otvori neki polu-legalan biznis i da se smiri.
Prvih 3, 4 godine je radio 20 sati dnevno.
Posle toga je polako uveo ženu u posao i prepustio joj većinu obaveza, dok on samo uskače kad neki problem iskrsne.
Posle 7, 8 godina na poslu, sve obaveze je svalio na ženu, a on ide na bazen, saune, masaže, ima 300 različitih hobija i po 5 sati dnevno sede po kafićima.

Pandan školice fudbala, suštinski se svede na mnogo više frustracije roditelja nego uspeha deteta, realno dete zabole jer je svakako previše malo da bi razumelo išta stavljeno pred njega.

Klasična klinačka demagogija. Ukoliko protivnička ekipa na igralištu ne da faul, klinac prijeti navedenom frazom. Ukoliko je dotični korpulentiniji od vršnjaka, procenat učinkovitosti je veliki.

Ironija sa kojom se pristojni ljudi brane od navale golih silikonuša i nesrećnih sponzoruša.

Talog na dnu estradne kace. Inače, dotična jebe Njutnovu gravitaciju i Darvinovu evoluciju - estradnim putem hoda podignutih nogu. Drugačije i ne može. A i kako bi mogla kad je mikrofon prvo popušila pa onda počela da riče u njega. Jebem ti kolje, ona je bila plesnom sastavu koji je pratio Mileta Kitića. Kad bi čo'ek piso si vi za učešće u redu ljudi ispred kojih je mitraljez, a iza kanal, ovo bi mog'o da napiše.

I tako, dok je tresla silikonima, uz elegične ritmove Miletovih pesama Plava ciganko i Policijo, oprosti mi, negde u podsvesti je skrajala mapu pušenja koje mora da obavi menadžerima kako bi mogla da otpeva svoju prvu pesmu. Hiljade i hiljade pušenja, hektolitri laringistično upućenih spermatozoida doprineli su da dotična stane pred mikrofon. E to je bilo to. E kurac! Nije! Sad je morala analno da se nagrdi na salgiju tonca dok je uštimavao njeno kreketanje u kakvu takvu artiklisanu tvorevinu (čoek dobijo emija, gramija, pulicera i oskara zajedno). Tako je nastala njena prva pesma - AFRIKA.

Poduprta kurčevima na kojima stoji svod estradnog neba hrabro je nastavila u narednim godinama sve dok nije nadošla na hit turbofolk rimejk Dubokog grla pod radnim, a kasnije i estradnim nazivom Neko ćemi noćes napraviti sina. Bio je to njen moleban, ali nije uspela, pošto se dete ne pravi na usta.

E sad. Još nismo došli do odgovora na postavljeno pitanje. Šta li je? Sasam gledo atlas i nema niđe potkontinent. Izgleda da je ovo drugo.

Mizantrophy 2

Period u odrastanju jednog roditelja. Počinje trenutkom kada shvati da djeci na jedno uvo uđe, a na drugo izađe, bez stanice u sredini. Od tada samo poslovno, kao i voz iz poređenja.

Реченица коју упутиш особи која је изговорила нешто изузетно глупаво.

Prve stvari koje ti prolaze kroz glavu kada padas tiket od 40.000 na Arsenal koji na poluvremenu vodi sa 4:0

Najokrutnija scena u istoriji pedografije. To nije mogao da režira čovek, nego monstrum, životinja ili eventualno neka majka koja pati od neuzvraćene ljubavi svoga deteta, pa je htela da mu se osveti, zagorčavajući život meleonima dece.

Noćna mora mladih vukajlijaša.

Teorija zavere velikih svetskih muzicara, koju su izmislili:

1. Dokoni likovi, ne bi li imali temu vise dok piju pivo ispred trafike.

2. Psihoticni fanovi, ne bi li imali razlog da zive i tako se spasili od samoubistva.

3. Verni obozavaoci , koji ne mogu da se pomire sa cinjenicama.

Zvanje koje na kraju studija nosi većina bivših mladih entuzijasta koji su poneti iluzijama o sebi i svetu upisavali fakultete za diplomirane kurčeve naivno verujući da će postati nešto drugo. Zajednički imenitelj za sve one koji su upisali razne književnosti, antropologije, fagote, konzervacije, filozofije, vajarstva, etnologije i istorije umetnosti u Srbiji. Mladom entuzijasti, budućem diplomiranom kurcu sa gomilama nepraktičnog i beskorisnog znanja, već na sredini školovanja postane jasno da nema ništa od iluzije da je on izabrani i da će pomerati svetske okvire svojim nadzemaljskim idejama i talentima i da se čovečanstvo neće usrati od sreće što se baš on rodio. Nakon ove spoznaje, postepeno i gradacijski, entuzijazam naivnog junoše počinje da se kruni, a najniži nivo dostiže u trenutku u kom na papiru ugleda sopstveno, krasnopisom ispisano, ime. Ovo je idealan trenutak da mali veseljak nauči i drugu najvažniju lekciju o starom govedu životu-nešto mora i da se jede. Jebiga. Svestan neupotrebljivosti talenata i znanja koje poseduje, konačno mu se, nakon godina potiskivanja, jasno javlja pitanje: I? Šta sad? U tom, presudnom trenutku, nekolicina srećnika uspe da ostvari srpski vekovni ideal: plata iz budžeta-osmica-sindikat-topli obrok. Drugi deo se najčešće odlučuje za prekvalifikaciju i postaje, šta god: radnik na trafici, menadžer, majka, monter PVC stolarije ili Srbin na kruzeru na primer. Treći se odluče za kompromis: uzmi Klimte štafelaj u ruke, put pod noge pa lepo u Buljaricama crtaj portrete debele dece ili pejzaže sa ovcama pokraj Morave pored tezge sa američkim krofnicama i kostimiranog Sunđer Boba koji ti je možda i kolega samo ga ne prepoznaješ. A oni četvrti, najžilaviji, ostaju beskompromisni i dosledni velikom Sebi pa hrabro odlučuju da nastave da žive kod roditelja, sede u zaprloženoj sobi sa krdžom među prstima, veltšmercom u guzici i šalju sonete na pesničke konkurse gde nagradu neće osvojiti oni nego Matija Bećković. Ponovo.

Čest lapsus linguae koji se dešava i najboljima, misli se, naravno, na broj godina koji osoba koja je to godište ima.

Osnivač i lider Srpske Radikalne Stranke i najmlađi doktor prava u SFRJ. Pravni fakultet je završio u Sarajevu za samo 2 godine. Postoji urbana legenda da, kada ga je Tito primio i čestitao mu doktorat rečima "Čestitam doktore", on odgovorio "Hvala, majstore" (pošto je Tito po obrazovanju bio bravar). Poznat je i po izraženom "kotrljajućem R" tako da njegovo R zvuči više kao V. Inače, čovek je hodajuća pravno-istorijska enciklopedija. Na žalost, zbog nekih svojih, možemo reći, suludih ubeđenja, svo njegovo znanje i sposobnost nema pozitivnu svrhu. Kada ne bi stalno pravio nacionalističke i druge budalaštine, verovatno bi bio jedan od najcenjenijih i najpriznatijih međunarodnih pravnika. Danas mu se sudi za ratne zločine u Hagu, i nije da ga branim, ali moje lično mišljenje je da su strendžeri kasno shvatili sa kakvim ludakom imaju posla i da osuditi ga neće biti nimalo lako.

Igračka plačka je dobro poznati termin. Izgovaraju ga zabrinute babe/dede/roditelji/rodbina/slučajni prolaznici, kada postoji opasnost da dečija igra izađe van svojih granica.

Pitanje koje se postavlja sagovorniku u neverici da toliko gluposti može prirodnim putem da se skupi na jednom mestu.

Pitanje koje postavljamo nekom kada ga prvi put vidimo sa novom frizurom, koja nam je malo čudna ( blago rečeno ) .

S jedne strane pozira učitelj, odnosno učiteljica. S druge strane, radi ravnoteže, obično stoji najmasivnija devojčica u odeljenju, a svako odeljenje ima bar po jednu bucku. Glavna faca u odeljenju baca hejt pravo iz sredine gde se grli sa svojim vernim drugarima. Pola devojčica nosi haljinice na kojima se čitaju kompleksi njihovih majki. Mali štrebos stoji kao da čeka da bude streljan i ne grli se ni sa kim. Ganci najčešće stoji/stoje skroz levo ili desno, što je način da se pokaže njihova izopštenost iz društva. Neki od onih najsitnijih su se lepo obukli za ovaj svečani trenutak, ali džabe kad im se na fotki vidi samo pola glave. Neki spavaju, neki se glupo keze, neki čačkaju nos, neke danas ne bi nikad prepoznao, a neki su isti. Sve u svemu, ovakva slika te uvek podseti na klinačke zezancije i kako je dobro bilo kad ni o čemu nisi morao da brineš.