Metafora za koitus koja se upotrebljava u razgovoru dvojice i više mužjaka koji se nalaze u ženskom društvu kako ne bi ispali prostačine, a i u raznim drugim situacijama kada opaljivanje, tršenje i slični izrazi dosade. Računa se da prosečna ženska osoba u ovakvim situacijama ne prati fudbal i da su joj fudbaleri znojave budale koje trče za loptom, čula je za Barselonu na časovima geografije i sajtovima turističkih agencija, a o Fabregasu ni da ne govorim.

Sesk Fabregas ima karakteristično ime koje mnoge dovodi u zabludu zbog redosleda slova, a većina i dalje misli da se zaista zove Seks, pa je foraški bilo da se ta nedoumica upotrebi pominjući njegovo prezime, a aludirajući na trš.

Uvrženo mišljenje o nekom dele planete ili nekoj naciji, zasnovano na pretpostavkama i "rekla-kazala" informacijama. Tačno u velikom broju slučajeva.

Fudbalski izraz za jedan veoma koristan potez ukoliko ekipa igra na kontra napad.

Naime, reč je o radnji koju može da izvrši bukvalno svaka osoba. Od profesionalnog fudbalera, do onoga štо popunjava ekipu. Važno je samo da se lopta, koja je trenutno u nogama protivničke ekipe, nađe u vašim nogama i to baš tada kada je presečena. Ne mislim na klasično bušenje lopte, već na prekinut pas, što zapravo i jeste radnja o kojoj govorim.

Protivnički igrači su u tom trenutku totalno nemoćni. Brz napad im je prekinut jednim pružanjem noge. Oni i dalje trče ka vašem golu, a samo ste ostali vi, lopta i golman šupak koji se usro jer ima situaciju jedan na jedan.

fakultet ne zavrsava glava nego dupe...sedenjem na stolici u citaonici...ili na drugi nacin, znaci svi koji imaju veliku pozadinu su streberi.

Uzrok masovne tuče svakog Božića na Terazijama zbog pronalaženja dukata sakrivenih u njoj.

Količina empatije koju samo veliki talenti mogu zaraditi.

Čopor lutalica, najčešće nekih dodževa, avlijanera i onih kojima nikako ne možemo da provalimo rasu pa ih nazovemo prosto - oštrodlaki trepavičari.
Obično imaju svoj hud u okviru mesta i tu su potpuno dominantni; drugi psi opasno najebu ako ulete, čak i ljudi zaziru od te ulice... Redovno zapišavaju bandere, žbunje & oluke zbog obeležavanja teritorije, pa se ceo kraj oseti na sveži pseći urin.
Pešake obično ne diraju, dok sa druge strane, najveću bitku vode sa točkovima automobila... Opkole auto pa trče za njim narednih 100 metara, lajući i pokušavajući čak i da ugrizu točak.
Vozač je bezbedan u kolima, jedino postoji bojazan da ne pregazi preko šape psećem bolidu, dok biciklisti taj kraj izbegavaju u širokom luku...

Lik koji zna osnovne akorde na prva tri praga (oni bolji imaju veći repertoar hvatova a umeju i da zasoliraju). Većinu pesama u pop i rok muzici (a pogotovu u ex Yu-rock muzici) moguće je odsvirati i uz poznavanje svega par desetina osnovnih akorda (Durovi, molovi, po neka sedmica).

Ambiciozniji priučeni gitaristi trče da okupe bend a oni skromniji vucaraju akustaru po kampovima & kućnim žurezama uz neizostavnu rok liru i gomilu drugih pesmarica. Ako ume iole pristojno da peva i ima osećaj za štimung, omiljen je u društvu i kod devojaka. Ako ne, puste ga da odsvira stvar/dve koju "svi znaju" pa ga onda diskretno zamole da ipak skloni gitaru, ili je da u ruke nekome čiji repertoar je širi od "Tad sam bio mlad", "Alkoholičarke", "Balkana"...

Najveća noćna mora priučenog gitariste je apsolutni sluhista

Glavna relacija većine "navijača" u Srbiji.

Osim golmana, koji po Basari " nastaje iz straha od promašenosti" i nema drugog posla nego da stoji na golu i brani, svi fudbaleri trče za loptom, busaju u nju i trude se da daju go; pored ovog svog osnovnog zanimanja na terenu oni imaju čitav niz sporednih aktivnosti: lažiraju padove, tapšu jedni druge po ramenu i dupetu, navodnjavaju travu pljuvačkom i kopaju je nogom , drže se za kitu pri izvođenju slobodnih udaraca, skaču jedni na druge, prevrću sa i slažu na gomile kada daju go; sa protivničkim igračima se neretko pošklepaju ( bude tu i atraktivnih udaraca kao Zidanov glavom, pa i hvatanja za jaja ( Mirković)),
Zato je fudbal ne samo najvažnija, nego i najinteresantnija sporedna stvar na svetu.

Osmak koji se ugura među prvačiće pa im na fizičkom lupa banane sa zemlje, maltretira, napucava u dupe, ganja kopljem po školskom dvorištu, popne ih na prečku da ne mogu da siđu i gura kamenje u džepove dok trče u G na igralištu.

Lik koji je nekom svojom "specifikacijom" dominantan u odnosu na druge da mu na konto toga može doći iz dupeta u glavu bilo kakva ludorija koju plasira u velikom stilu.

Himalaji između Venčaca i Bukulje. Dostojevski na humanitarnoj večeri sa Suzanom Mančić i Vesnom Radusinović. Lebron među igračima Konstantina.

Međutim, nekad se desi da Lebrona boli tuki da se cima pa kroz sprdnju šutira preko osam ruku; da "osmak" bude najviše na udaru baš zato što odskače. Jebiga, živ čovek.

skracenica za world cup, odnosno svetsko prvenstvo, mahom se misli na fudbalsko. takodje i naziv za toalet, nastao usled cinjenice da svi piju ogromne kolicine piva dok gledaju wc na televiziji i onda na poluvremenu trce u klozet ne bi li se ispisali, a neretko i israli.
ovakvo dvojno znacenje moze lako zbuniti neupucenu osobu. tako sam ja jednom kupio disk 'fifa 98 rtwc' pogresno misleci da se radi o simulaciji fudbala, a rec je bila o disku koji treba da se startuje kada imas problema sa zatvorom (road to wc).
u govoru, wc se od wc-a razlikuje uglavnom po predlogu koji stoji ispred, u slucaju kada se misli na prvenstvo koristi se predlog 'na', dok se za oznacavanje toaleta upotrebljava predlog 'u', mada neki carevi koriste predlog 'na' kada govore o klozetu.

Kondicioni trener afričkih atletičara.

Ogromna laž. Glomazna, nemerljiva. U rangu sa onom Poštenom nalazaču sledi nagrada.
Prilikom izgubljene lične imovine, novčanika, torbe, tašne, kofera, izgubi se i dobar deo keša, a ujedno i prateće dokumentacije. Uspaničeni, znajući da je sav novac već dospeo u nečije ruke, a pošto u Srbiji žive samo pošteni ljudi koji odmah trče da vrate sve što nađu, već se opraštamo od izgubljenog. Ali uvek postoji prijava policiji, ili neka druga vrsta nade da se nekako vrati novac. Jer, nada umire poslednja. Možemo samo mi da umremo pre nade.
Ali tu otpočinje sindrom. Neobjašnjivo je zašto ne priznajemo da nam je stalo do izgubljenih par hiljada više nego do ostalih papira koji su bili zajedno. Verovatno ću to saznati kad budem prvi put izgubio novčanik.

Grupa od desetak pomahnitalih ljudi, povezana raznoraznim rodbinskim i nekakvim drugim izmišljenim vezama svakodnevno zasipa pažnjom i raznoraznim materijalnim stvarima mladi par, koji verovatno više i nije par. Tu ništa više nije jasno, nemaju pojma. Valjda pokušavaju da shvate koji su kurac i koji im je kurac uopšte. Dok se oni tako lepo preispituju, jedu čokolade koje se misteriozno pojavljuju zajedno sa raznim obrocima, čorbicama, roštiljem, voćem i povrćem, metež oko njih se ne smiruje. Neki ljudi im rade po dvorištu, sredjuju cveće neki prave nekakve objekte koji bi trebalo da im koriste u budućnosti, kasnije prelaze u kuću da malo i nju dovedu u red. Ma prava radna akcija, akcija traje neprekidno, preispitivanje traje neprekidno i to jako dugo. Ma boli ih uvo, malo su zbunjeni, pitaju se kako niko ništa ne primećuje ali ipak nastavljaju dalje. Preispitivanje. Ne moraju da misle na račune. Preispitivanje. Posao? Opušteno postoji tim koji radi na tome. Preispitivanje. Mogli bi na odmor negde. Naravno zašto da ne. Preispitivanje. Odmor. Odlično, nemaju potrebe da se cimaju oko organizacije, pakovanja, para i ostalih dosadnih i napornih stvari pa se zato preispituju koji su kurac i koji im je kurac. Smorilo ih je preispitivanje, sad malo misle o svim onim ljudima koji trče oko njih. Misle. Čime li su to zaslužili? Nemaju pojma jer su u fazi preispitivanja. Ipak misle, naravno dok oni misle oko njih i dalje vri. Pokvario se bojler, nema veze, primetiće već neko i srediće to. Ludilo se nastavlja, ludilo traje i traje. Ovi izgubljeni koji nemaju pojma koji im je kurac i koji su oni kurac uopšte počinju sve više da se pitaju čime su zaslužili toliku pažnju. Zbog čega li su ovi ljudi toliko zadivljeni njima pa rade sve to što rade? Sad su ovi izgubljeni zadivljeni trkačima koji trče oko njih, a ovi zadivljeni trkači su izgubljeni jer nisu ni svesni ko ih je zadivio.

isto sto i razdrndan, rasturen...

Stvar bez koje se u Tempo ne moze, naravno retki su slucajevi kada mozete da ih maznete unutar zgrade( jednino da ih maknete nekoj drugoj musteriji, ali onda morate da se smarate da vracate stvari koje je on kupio na mesto- ne preporucuje se osobama koje ne mogu da trce.) i obicno se uzimaju napolju. Ako imate veliku porodicu koja pije 3 kartona mleka i 10 balona vode mesecno uz pomoc tih kolica ste ga zvanicno najebali. Naime ne postoji prokleto mesto vodu i mleko u vidu odvojene pregrade na dnu kolica, pa morate da Je**te majku svima zivima i mrtvima dok na kasi ne izvucete stvari koje ste kupili, iz tih istih kolica. Takodje imacete veliku srecu ako vam kolica ne skripe kao da neko dere macku...

Ne znam kako misle nasi fudbaleri(ovi iz nase lige) da naprave neki uspeh u evropi kad ih mrzi da trce!!!To je zapravo tragedija domaceg prvenstva sto igrac trci samo kada ima loptu kod njega(da se dokaze strancima) ko muva bez glave i onda se zabode u protivnicku odbranu i omoguci kontranapad!!!A u odbrani ga mrzi da se pomeri,prodje ga igrac i on stane,isprati napad pogledom i onda ceka loptu da mu bace pa da se opet zaleti kao ovan i zabode negde u protivnicku odbranu!!! A kad treba da se otvori da mu bace loptu,to je tek posebna prica, on nece da trci u orazno polje vec ceka da mu ovaj baci tacno u noge, a ako slucajno ne baci dobro eeeee onda je ljutttt i razocaran u saigraca!!!

Sport U kom je za običnog Srbina cilj samo baciti loptu i oboriti protivnika.

Tresenje stolnjaka kroz prozor je prastari srpski obicaj(mada nije iskljuceno da ga i drugi narodi koriste),koji potice sa seoskih domacinstava.Na selu ljudi imaju dvorista i raznorazne zivuljke koje trce po njima,tako da izbacivanje mrvica od hleba ,ima i svoju prakticnu svrhu.
U gradu ovaj obicaj postaje negativan,pogotovo u solitercinama sa puno spratova.Svakim istresanjem sadrzaja sa vaseg stola,taj sadrzaj prebacujete na komsijsku terasu ispod vas ili na komsijinu glavu,ako je slucajno na terasi.To obicno izaziva revolt i, ljutnju koja nestaje tek kada on to isto uradi komsiji ispod sebe.Posto su mnogi u ovom obicaju videli koliko je praktican,poceli su da izbacuju i kese sa djubretom preko terasa, pritom razvijajuci sportski duh i novu sportsku disciplinu,"Kako pogoditi kontejner sa 13 sprata i pritom nikom od prolaznika ne razbiti glavu teglom od ajvara"