Za razliku od nekromansera koji mrtve podiže svojom čarobnjačko-vradžbinskom spikom iz mrtvila i vraća ih u svet živih da bi za njega ili druge (koji mu dobrano plate) činili zulume, nekroromanser svojim polupatetičnim romantičrskim trabunjanjem pokušava da glumi Kazanovu i da podigne svoje koplje u optimalan oblik. Barem za početno felacionisanje.

Jes' bre, ne ide da skine bokserice i da iz njih izviri stidljivko, skvrčen u fazonu "jaooo, mene sramota". Kako curi u oči da pogleda i da se pride osmehne. Ne mere to! Zato naš junoša mora da recituje kao na priredbici, sa osećajem, merakom i facijalnim ekspresijama jednog Don Žuana, ljubavne i ostale romantičarske čini, pardon - lirike (kako one poetične, tako i one u prozi - bez rime). Skidaće zvezde s neba, hvaliće njenu konekciju sa Afroditom, nežne perverzije će šaptati kao u transu, a sve to zarad ne samo povećanja vlažnosti, već radi pokretanja krvi u svom nižem delu tela.

Apstraktna imenica momaka sa sela. Naime, oduvek je postojalo to mišljenje u selu da su devojke iz grada oćnije i šire obrazovanije po pitanju spavanja u fazonu ''uđeš izađeš i gotovo''. Devojke iz grada su željne avanture za jednu noć, dobro bi im došlo da u'vate jednu takvu i otresu. No, eto ti ga vraže. U tom grmu leži zec. Zekonja sa kupusom u rukama i ušima do poda.

S druge strane momci iz grada, imaju dakako isti problem. Vide u kakvom su kuršlusu i željni su sočnog ženskog čeljadeta, a opet izlaz vide u pičetini sa sela. Seljanka je cura širokih pogleda, oca poljoprivrednika i majke domaćice. Pravo zabranjeno voće. I to čuvano pod staklenim zvonom. Devica sa maslačkom iza uha, koja jedva čeka da se otarasi ludog i pijanog oca, te da lepo oseti gradskog momka i posatane žena gradskog živinčeta. Jes' al' kad bi se lagali malo.

Opis ponašanja devojke koju smatramo lakom.

Očekivani odgovor koji dobijamo od osobe koju onaku kurtoazno pitamo "Šta radiš?"

Prvi stepen ocenjivanja devojke pred ortacima je „a slatka je...“. Pod tim se misli ili na to da je jos mala (pa joj se opravdava) ili se jednostavno zeli ispasti kulturan pred coporom koji zavija „gaboruuuuuuuu“.
Sledeci stepen je „ono, nije losa“. Tu se vec neki zainteresuju, a ostatak jos negoduje.
Dalje, „ima telo matori, al' nije nesto u faci“. Tu se vec vecina tiho slaze.
Sledi „brateeee lepa je kao lutka“. Romanticniji padaju u sevdah, a oni drugi pocinju da pricaju o fudbalu.
Zatim, „vidi ti ono...sto ih nema vise takvih“. Samo kolektivno odmahivanje glavom u fazonu „vala bas“.
Za kraj, „ajoj, ‘bem ti mater, koje je ono zlo! Full riba!“. Svi se okrecu, prica o izbegavanju makazica neki dan na autoputu prestaje istog trenutka, neki pocinju i da dobacuju, a Ona samo prolazi...

Da se ne radi o kultnom serijalu i blokbasteru svima poznatom verovatno bi pomislili da su izašle iz "Sekula se opet ženi" ili "Žikine dinastije 9", one niskobudžetne, snimane VHS kamerom zbog sankcija. OK, neke se zovu Elektra King, koju igra Sofi Marso, pa kao joj tata umro i kao je ona seksi i kao sve je to kao grčka mitologija i ostale vrednosti civilizacije. Može se opravdati i što se cica iz "Die Another Day" zove Miranda Frost, jer je kao u fazonu ledenog okruženja gde se veći deo filma dešava. Ima tu medjutim bisera kao što su Kissy Suzuki, pa Octopussy, pa Pussy Galore, pa tome slično...

Dobro, seksi su svakako i moraju se shodno tome i zvati, malo mistično, malo j...zovno, ali priznaćete da je Pica na Veliko (Pussy Galore), može i na Angro, nešto što bi samo her Žika od Milutovac mogao da smisli.

Ribetina, ili bar tako ona misli.
Najviši nivo mentalno obolele ženske osobe koja misli da je u fullu.
Obična ljadro, koja se šuri za plin, paklicu cigara ili pak, tablu eurobloka.
Oblači se u fazonu "sve mi boje lepo stoje", poput pokretnoh abažura.
Ne izlazi iz solarijuma, i svaka 2 dana radi nokte, širi se kako ima para, ali joj je poruka i više nego jasna: " Neko ima pare, a neko drugare", srećom, kod nje prvi je slučaj u pitanju.
Iako ima "tek" 16, šurila se 4 puta više od keve, iako ima dve starije sestre i mlađeg brata. Pali se isključivo na BMW, ali joj ni GOLF 2 nije stran.
Voli da proziva, uživa maksimalno poverenje rava under17 i nikad, ali baš nikad, nije dozvolila da je zakače po kosi.

...pra sponzoruse!
To su evojke koje izlaze iskljucivo na splavove u narodnjackom fazonu.Svi stereotipi vezani za sponzoruse poticu od njih,moral im je nizak,tolerancija prema alkoholu visoka,a ukus ne postoji.Ta vrsta devojaka voli da se za njih prica da su "ribe",sto u splavarskoj atmosferi one i jesu.Budzenje sisa,preterana sminka,sljasteca neukusna odeca,sa koje vriste etikete,najbolji su znak za raspoznavanje takvih devojaka,ali ono sto ih izdvaja od obicnih devojaka,koje se slicno oblace je poznavanje kompletnog repertoara Ace Lukasa,Dzenana Loncarevica,Esada Plavog,Fazlije i slicnih "umetnika".
Vecina devojaka koje zasluze da ih nazovemo "splavarkama",u tami i pod osvetljenjem koje se koristi po klubovima ,mogu da izgledaju veoma zanosno,cak i jebozovno...sve dok nemate priliku da ih vidite na dnevnom svetlu!Uzas koji tada mozete da dozivite,moze da vas kosta zdravlja....

Šumenko je naziv za veoma dlakavu osobu. Nije ona dlakava zato što ima puno dlaka kao Čubaka ili onaj Kinez, već zato što je pustila da joj kosa, brada, brkovi i zulufi porastu preko svake mere. Nije to metalac ili hipik, to je jednostavno lik koji voli da bude u tom retro-pećinskom fazonu.

Kada ga vidiš na ulici, pomisliš da Darvin i nije bio toliko lud koliko neki žele da ga predstave takvim. Sveti oci kad ga vide izgovaraju molitve, fine i smerne dame vrište kao da su King Konga videle, majke deci zatvaraju oči da ne bi imala loše snove i da krevete ne bi zpiškivala. Alfa-mužjaci ga anatemišu kao sektaša, a dobri radni ljudi koji u znoju lica svog popunjavaju tikete već spremaju plan da ga nađu i kažu mu pesničarskim jezikom znakova šta misle o njemu i njegovoj pojavi.

Proces histeričnog smejanja, koji te zbog sumanutog savijanja u struku, a usled grčenja trbušnih mišića, uporno približava patosu, što dovodi do utiska da ćeš pasti dole. Proces nakon kočenja, a koji prethodi valjanju.

Ova izjava je moguća zahvaljujući Fejsbuku i pobija onu " Posle karanja, nema kajanja"

Verovatno najverniji navijac domaceg fudbala ali pre svega to je cuveni beogradski prodavac stadionskih kanditorskih proizvoda i sokica, koji su inace relativno jeftini van stadiona, ali su kod njega skupi (po tim cenama ne bih mu nista kupio makar se na tekmi ja lelujao od gladi) jer na utakmici ima monopol prodaje, ali kako se utakmica blizi kraju, tako i cene padaju, a pri kraju utakmice mozete vec da sednete sa njim i glodjete orasnicu za dzabe, Kandi ce vam samo namignuti, u fazonu, jedi sine ali da se ne zna o tome...
Kandi je cutljiv covek, vredna starina i miran. Radi bez buke i ne preskace.
Prodaje uz poznati diskretni uzvik: ''Kandi!'', zbog kog je jelte i dobio nadimak.
Inace ima brata iz iste branse, ponekad rade istu utakmicu, neverovatno lice, i on je isto Kandi.

Jedan od boljih načina da vaša definicija(ako vam je uopšte i stalo) ima prilično veliki broj pluseva (i do 700) je da.. ne bude definicija.Već vic ili polu vic.
To što ovde desno piše da to neće biti definicija,nema nikakve veze,jer ako je nešto popularno to će biti popularno.A to znači mnooogo pluseva ali i "fejs lajkova".

Drugi,ali ređi,način je "uklapanje" u današnji sistem i način života.
Na primer ima bezbroj fejsbuk grupa koje su pune koje kakvih gluposti i nezrelosti ali pritom imaju desetine hiljada članova.Što znači da se može napraviti i neka definicija tog nivoa,što će biti njena prednost u odnosu na realne.Jer ipak,u nekim slučajevima,većine mogu biti u tom fazonu.Jer ako napravite neku definiciju koja je u potpunosti istinita,imaćes max.25-30 pluseva i desetak minusa.Ipak,ima izuzetaka.

Kad na poslu pročitate novine, popijete čaj, pregledate sve moguće sajtove, pročitate nove definicije, čestitate rođendane preko FB-a, i već ne znate šta biste radili, onda, puni elana i entuzijazma, sami sebi izjavite "e, nešto se mora i raditi !"

Na ovom podneblju sinonim za lošu muziku. Ono "elektro" verovatno potiče od obrade glasa kojom je isti doveden do neprepoznatljivosti.

ne, nije to ONAJ trenutak kad ti se sprema ultra mamojebna smrt pa ti sve prođe kroz glavu/pred očima... ne ...
to je jedan od onih(kako Milan Oklopdžić aka Mika Oklop u „CA blues” kaže, brajt moments...) svetlih trenutaka... samo, sa kapljicom(malom dozom) nekakve tuge/sete, možda i malko bedaka (onog propuštena-dobra-prilika bedaka)...
NEŠTO/NEKO te podseti na neki takav momenat i SVE, lavina emocija i asocijacija, kreće... i slike same piče dok si ti UKOČEN u tom deliću sekunde koji je za tebe jebena večnost... posle toga ili budeš u bedaku (tužan, jednostavnije rečeno) ili si u fazonu „de je taj pištolj/dop/most da se upucam/roknem/skočim”... sve u svemu, kad sad pogledam nije baš neki „bright moment”, ali meni bilo nekako lepo i znam da se to svima dešava iako budemo po malko tužnjikavi...

Na prvo slušanje slaganje sa sagovornikom, ustvari totalna opozicija izrečenom.

Nošenje malih nakaradnih kerova u večernjoj torbici, ili u džepu više nije u modi. Oblačenje istih u stilu prolećne kolekcije Ratka Buturovića, tu i tamo može da prođe. Ako nagruvanom pacovu, kom jedva glava viri iz kutije orbit žvaka, natučeš neke fila papuče i Ruška Jakić za kučiće to odobri, onda može i to. Ali ipak najnoviji hit je razgovor sa ljubimcem. O svemu.

Dok ker buljavo gleda i čeka da se niz neku livadu stušti kao Srbi na rasprodaju ili dok po najnovijem persijskom tepihu maže bale, nadajući se nekoj dobroj hrani, ponosni vlasnik sa IQ-om manjim od broja cipela vodi dijalog. I to ne u fazonu, ne seri tu, ne pišaj tu, ni tu nemoj da pišaš, ne grizi patike, ne grizi komšiju, grizi komšiju, ne. Već visokointelektualni dijalog o zbivanju na sceni Grandža, popustu u Paćotiju ili ogovaranju drugih čupavaca iz parka.

Tretiranje jadne živuljke kao čoveka. Uz neizostavno ljubljenje i spominjanje iste pred svima kao svoje dete.

Besmislene replike u besmislenom razgovoru, izgovorene kao provokacija sagovornika.
Karakteristične su za klince, mada ih neki nikad ne prerastu.

Izraz iznenadenja nakon što se čuje neka senzacionalna vest. Legenda kaže da su postojala dva drugara, onako nerazdvojna dobar deo života, ali okolnosti su učinile da se rastanu na neko vreme. Vodjen nostalgijom, jedan od njih reči konačno da pozove svog pajtaša. Znajući da mu je ortak iz neke fine porodice tipa HadžiPetrović, HadžiNikolajević i to, reši da tokom telefonske konverzacije bude što finiji. Maksimalno se resetuje na nobles i započne sledeći dijalog izmedju njega i majke drugara, zovimo ga Dragan:
-Da,
-Halo, dobar dan gospodjo HadžiPetrović, Milan je ovde, da li bih mogao dobiti Dragana?
-Ne, ne možete, on nije tu.
-A gde je moliću lepo
-A vi ne znate?
-ne? Šta se dogodilo?
-pa on Vam je već dve godine u Kanadi.
nastupi šok s druge strane da bi nakon toga Milan nastavio u nobles fazonu:
-Nemojte da serete....!