Grad u RS koji je zanimljiv i poznat iz nekoliko razloga:
1) Grad koji je prema nekim starijim zapisima oslobadjan čak 39 puta!
2) Grad poznat po čuvenim kosama za košenje trave, varcarkama, i još boljim koscima!
3) Prema podacim iz '91 grad koji je bio na drugom mjestu po broju automobila po glavi stanovnika, poslije Maribora!
4) Takodje, prema istim podacima grad u kome se popije najviše alkohola po glavi stanovnika!
5) Grad je zanimljiv i po svom reljefu, jer ne postoji nijedna ulica koja nije strma, pa se za ljude iz Mrkonjića kaže da odaju pogrbljeni i u ravničarskim krajevima!
6) Grad u kojem se rakija pije iz čaša od 2 dl!

Moj grad.

Reč koja ima tri značenja zavisno od akcenta koji se upotrebi. Stanovnici ruralnih sredina se plaše sva tri značenja.

1. Grad - padavina. Kratak akcenat. Plaše se zbog toga što im može uništiti sve ono što su godinu dana sadili.

2. Grad - naselje. Dug akcenat. Strahuju od susreta sa velikim mestom, zbog gužve na koju nisu navikli. Šaban Šaulić je pevao pesmu o ovom strahu ( Sa namerom pođoh u veliki grad) koja objašnjava potrebu da se zbog traktorske gume mora otići do grada.

3. Grad - merna jedinica za jačinu rakije. Nepravilno akcentovana na poslednjem slovu. Strah je opravdan zbog toga što se boje prejake rakije, tj. boje se da li će moći da dođu od prodavnice do kuće.

Zabranjeni grad, nekad je nosio ime Kovačica. Zabranjeni grad se nalazi u Južnobanatskom okrugu. Od Pančeva je udaljen oko 30 km a od Beograda oko 45. Grad je osnovan 1802, ali postoje podaci o postojanju manjih naselja još iz 1458. godine. Posle 1751. ovde se naseljavaju graničari. Prema popisu iz 2002. u Zabranjenom gradu je živelo 6.800 stanovnika, a sada oko 800 manje. Zabranjeni grad je u svetu poznat po tome što je u njemu izvršen teror nesagledivih poslednica nad zdravim razumom, pristojnošću i svim lepim ljudskim manirima.

Najjaci,najuticajniji,najstrasniji,najlepsi i sve naj gradjanin Srbije.
On je taj koga se politicari plase,na koga se pozivaju kada naprave neku glupost,ili
ga hvale kada urade nesto dobro.
Javne licnosti obozavaju da se pozivaju na njega. Novinari vole da pisu o njemu. Televizije vole da ga pominju u svojim prilozima. Svi mi ga ponekad pomenemo u svakodnevnom zivotu.
Niko nezna kako on zapravo izgleda,ali se misli da je po njemu glavni grad Srbije dobio ime.

Кад ти се излази у град, али те јебе то што немаш кинте.

Situacijua u kojoj vas 100 drugara izadjete u grad.

Prva stvar koju kažete taksisti kada stignete u neki drugi grad.

Sve popularniji naziv u narodu za led(grad) koji pada kada bude malo jače nevreme!

Grad gde je trava zelenija, a dani topliji. Grad gde nema novca. Grad u kome možeš da budeš ono što želiš bez ograničenja i straha. Grad u kome je sve besplatno i nema religije, mržnje i gladi. Mesto gde nema vlasti, skupština, izbora, demagogije, države. Svega ima u izobilju. Norme ne postoje. Patrijarhalni moral je zakopan. Jedini običaj je da budeš hedonista. Jedino pravo je pravo na uživanje. Grad gde svaka tvoja najlepša misao postaje realnost. Mesto gde sunce zalazi samo zbog prelepih noći. Grad gde zvezde sijaju jače. Grad gde je more toplije a talasi mekši. Grad gde je voće slađe a med gušći. Grad gde je pesma toliko lepa da nadmašuje sjaj zvezda koje stoje na nebu samo da bi ljubile more i gubile se u njegovom tamnom telu. Vetar duva samo zbog vreline tvog obraza a Sunce sija zbog plavetnila tvojih očiju. Pesak na plažama je toliko mek da se noge kupaju u njemu kao u moru. Palme postoje jedino zbog svoje ljubavi prema hladu. Mesto gde je njena koža danju tamna poput noći, a noću sjajna poput zvezda. Njene oči su sjajnije od sunca a njen pogled topliji od vetra. I ona postoji jedino zbog ljubavi prema tebi.

Izblijedela lica šetaju gradom.

Sudbine na tom trgu republike, koje se prepliću jedna u drugu praveći vir i gutajući vreme sabrano u svima njima, dobijaju nazad, svako ponaosob drugu, preradjenu energiju spram one koje su oni uputili večnosti. Ratovi su doprineli tome da prednjači starost. Unutrašnji ratovi. Sve te sudbine sabrane su u oku jednog starca, običnog perača ulica. Ta ružna navika života i vremena koja nas sve osudjuju na poneku boru, pokojeg unuka, malo reume i mirnog života. Starost je jača od vode.

Oni su ti koji uistinu vode ovaj svet, a ne voda. Te nepokretne matore budale. Dok je pijani grad uveliko u čamotnom rasejanom snu njegove stara proćelava glava prva diže posjedele vlasi sa snom utabanog jastuka. Grad je pust u njegovim očima. Gde je mladost? Da li je moguće da u njemu ima više života nego u svoj toj mladeži!?

Zabijeni izmedju ledenih okova sivih visokih banaka i gradske ceste on jedini i dalje vidi zelenu livadu i pticu koja je davno tamo legla u svoje gnezdo i zamrzla se pred vremenom zaborava. Ona ptica u njemu i dalje čezne za slobodom medju tim hladnim okovima. Ona pevuši ponekad u svom toplom gnezudu neku umilu pesmicu mladosti, toliko tiho da je on jedini čuje. Oseća ponekad tu potrebu da naglas ispeva sve one blage note koje mu umiruju dušu ali nema glasa. Pokušava iznova i iznova ali mu ne ide. Grad je odavno zaboravio nit njegove duše.

Razapet izmedju smisla i mašte, sav rasejan on polako izlazi na vatar. Ponovo. Tu napolje ponovo će biti bacan,na tom životnom vetru tamo 'amo, tamo 'amo dok se uveče sav iscrpljen ne bude bacio u krevet. Ni ta stara metla u njegovim očima nije ono što je nekad bila,šta je to kvrcnulo u njevom umu?

Nikad nije bio toliko tužan kao danas. Grad je ostario brže od njega - izdao ga je.

I u njoj sve je guši.
Mada, ovo i nije grad, već selo. Ali nebitno, njoj je potrebno više prostora, kako bi bila slobodna kao ptica feniks.

Odavno je bacila blatnjavu motiku a gumene opanke zamenila zlatno-roze air max-icama.
Možda će šuma nebodera odjekivati milozvučnijim cvrkutanjem a mešavina smoga, teških metala i prašine nadimati pluća lepšim vaduhom.

Kaver uredno održavanog fejsbuk profila krasi neki od mostova velegrada, Kalemegdanska tvrđava ili neka druga znamenitost. Ispod fotografija uslikanih na nekom od posećenijih splavova stoji naznaka o njenoj promeni. Nema više stare Spomenke, grad ju je učinio boljom, lepšom, jačom...

Zbogom ruralni traktoristi i krezavi brđani. Ona sada uživa glođući punomasniju safaladu "Rokija, kontraverznog bizMismena". Prejahala je dobru kilometražu dok nije pronašla svoje pravo JA. I ono je, na svo iznenađenje, baš u Beogradu. Ona je rođena za taj grad i udiše ga punim plućima.

Nazove baba sa sela - nakupila se jaja, kajmaka, sira, suvog mesa, prepečenice i ostalih domaćih proizvoda, a nema ko otići po dobrovoljni prilog - da ne jedu djeca samo salame, paštete i Frenovke... Tata na putu, mama ne smije sama do sela, dalek put, krivine, makadam, a i da ne isprlja nove cipele ala tržnica... I baba se prvi put u svojih 85 godina spremi i krene za grad! Jedva dočekala autobus, koji datira iz perioda snimanja filma "Ko to tamo peva", i nakon jednočasovnog treskanja i blažeg potresa mozga, stiže baba u grad....

Najveci grad Crne Gore.

Grad u Republici Srpskoj koji je izgrađen pre roka.

Serija u kojoj svi gledaju sex a niko grad...

Svako selo ili grad u predizbornoj kampanji.

bolje "sex i grad" nego selo i peting!

Kad iz grada dođeš u selo, a ono počne grad da pada.

Šetaš bezveze kroz grad, gledaš izloge a nemaš para ništa da kupiš